Mala škola Linuxa

 Evo nekoliko korisnih komandi za pregled particija na Linux sistemu, zajedno s primerima: fdisk : Koristi se za pregled i upravljanje particijama na disku. Primer: Pregled svih particija na disku /dev/sda sudo fdisk -l /dev/sda parted : Alternativa za fdisk, koja takođe omogućava manipulaciju particijama. Primer: Prikaz particija na disku /dev/sdb sudo parted /dev/sdb print lsblk : Prikazuje informacije o blokovima (uključujući particije i diske). Primer: Prikazivanje svih blokova (diskova) i njihovih particija lsblk df : Prikazuje informacije o slobodnom prostoru na particijama. Primer: Prikazivanje slobodnog prostora na svim montiranim particijama df -h du : Prikazuje ukupnu upotrebu prostora unutar direktorijuma. Primer: Prikazivanje ukupne veličine direktorijuma /var/log du -sh /var/log mount : Prikazuje trenutno montirane particije. Primer: Prikazivanje montiranih particija mount blkid : Prikazuje UUID i druge informacije o blokovima ...

Šta je SWAP?  SWAP predstavlja zamenski prostor ili virtuelnu memoriju koju operativni sistem koristi kako bi upravljao nedostatkom fizičke RAM memorije. SWAP omogućava Linux sistemu da efikasno rukuje velikim količinama podataka i aplikacija čak i kada fizička RAM memorija postane iscrpljena. Evo nekoliko ključnih informacija o SWAP-u na Linuxu: Šta je SWAP? : SWAP je particija ili datoteka na disku koju Linux koristi za smeštanje podataka koji trenutno nisu u upotrebi. Ovi podaci mogu biti premešteni iz fizičke RAM memorije u SWAP kako bi oslobodili mesto za trenutno aktivne zadatke. Tipovi SWAP-a : SWAP može biti konfigurisan na dva načina: SWAP particija : To je posebna particija na disku rezervisana za SWAP prostor. Ovo je uobičajeniji pristup i obično se konfiguriše tokom instalacije Linux sistema. SWAP datoteka : SWAP datoteka je obična datoteka na fizičkom disku koja se koristi kao SWAP prostor. Može se kreirati i konfigurisati kasnije ako je potrebno. Veličina...

 Komande mkfs (Make File System) se koriste za kreiranje fajl sistema na diskovima i particijama. Ovde su neki od najčešće korišćenih fajl sistema i odgovarajuće komande mkfs , zajedno sa primerima: Kreiranje ext4 fajl sistema: mkfs.ext4 /dev/sdX Gde /dev/sdX predstavlja uređaj (na primer, /dev/sda1 ). Primer: mkfs.ext4 /dev/sdb1 Kreiranje XFS fajl sistema: mkfs.xfs /dev/sdX Primer: mkfs.xfs /dev/sdc1 Kreiranje NTFS fajl sistema (za upotrebu sa Windows sistemima): Koristite mkfs.ntfs da biste formatirali particiju kao NTFS fajl sistem. Ovo se obično radi pomoću alata kao što je mkntfs . Kreiranje FAT32 fajl sistema: FAT32 fajl sistem se takođe može kreirati pomoću alata kao što su mkdosfs ili mkfs.fat . mkdosfs -F 32 /dev/sdX Primer: mkdosfs -F 32 /dev/sdd1 Kreiranje Btrfs fajl sistema: Btrfs je noviji fajl sistem koji se koristi za Linux distribucije. Da biste kreirali Btrfs fajl sistem, koristite mkfs.btrfs komandu. mkfs.btrfs /dev/sdX Pr...

 Da biste automatski montirali fajl sistem prilikom pokretanja sistema (na startup), trebate dodati odgovarajući unos u konfiguracione fajlove sistema. Evo kako to možete postići na Linux sistemu, koristeći fajl /etc/fstab : Otvorite terminal na vašem Linux sistemu. Editujte fajl /etc/fstab . Ovo se obično radi kao superkorisnik (root) korisnik. Na primer: sudo nano /etc/fstab Možete koristiti bilo koji tekstualni uređivač po vašem izboru umesto nano , kao što su vi , vim , gedit , itd. Dodajte unos za montiranje vašeg fajl sistema. Unos bi trebalo da izgleda otprilike ovako: /putanja/do/uredjaja /mnt/tačka/montiranja tip_fajl_sistema opcije 0 0 /putanja/do/uredjaja : Ovo je putanja do uređaja (na primer, /dev/sdb1 ) ili particije koju želite montirati. /mnt/tačka/montiranja : Ovo je putanja do direktorijuma gde želite da montirate uređaj. tip_fajl_sistema : Ovde navedite tip fajl sistema na uređaju (na primer, ext4 , ntfs , xfs , itd). opcije : Def...

Prethodna lekcija je pokrila koji fajl sistemi postoje. Ova objašnjava kako rade iznutra — i zašto ti to treba. Konkretno: zašto disk ume da bude „pun" iako df pokazuje da ima mesta, zašto server posle nagle nestanke struje ne izgubi podatke, i zašto se logovi na aktivnom serveru podešavaju sa noatime . Od čega se fajl sistem sastoji Disk sam po sebi zna samo za blokove — numerisane komadiće prostora. Fajl sistem je sloj koji od toga pravi fajlove i direktorijume. Struktura Šta sadrži Superblok podaci o samom fajl sistemu: veličina, broj blokova, stanje, UUID Tabela inode-ova metapodatke o svakom fajlu Blokovi podataka sam sadržaj fajlova Journal dnevnik nedovršenih operacija Superblok je toliko važan da se čuva u više kopija po disku — ako se glavni ošteti, sistem se može oporaviti iz rezervne. Inode Ovo je pojam koji vredi razumeti, jer objašnjava mnogo toga. Inode je zapis o fajlu , i sadrži sve osim dve stvari: tip fajla i dozvole vlas...

 Da biste kreirali i montirali XFS fajl sistem na Linuxu, pratite sledeće korake: Napomena : Pre nego što nastavite, budite sigurni da znate koju particiju ili uređaj želite da koristite za fajl sistem i da nema bitnih podataka na njemu, jer će se postojeći podaci trajno izgubiti. Otvorite terminal. Ako se ne nalazite kao superkorisnik (root), koristite sudo komandu za dobijanje administrativnih privilegija: sudo -i Kreirajte XFS fajl sistem na odabranoj particiji ili uređaju koristeći mkfs.xfs . Na primer, da biste kreirali XFS fajl sistem na /dev/sdX1 , koristite sledeću komandu: mkfs.xfs /dev/sdX1 Zamijenite /dev/sdX1 sa odgovarajućim uređajem koji želite da formatirate. Nakon što ste kreirali XFS fajl sistem, možete ga montirati. Prvo ćete morati da izaberete direktorijum u koji ćete montirati particiju. Na primer, kreirajte novi direktorijum u /mnt : mkdir /mnt/moj_disk Montirajte XFS fajl sistem na odabrani direktorijum pomoću mount komande. Na prim...

 Kako biste kreirali i montirali ext4 fajl sistem na Linuxu, pratite sledeće korake: Napomena : Pre nego što nastavite, budite sigurni da znate koju particiju ili uređaj želite da koristite za fajl sistem i da nema bitnih podataka na njemu, jer će se postojeći podaci trajno izgubiti. Otvorite terminal. Ako se ne nalazite kao superkorisnik (root), koristite sudo komandu za dobijanje administrativnih privilegija: sudo -i Kreirajte ext4 fajl sistem na odabranoj particiji ili uređaju koristeći mkfs.ext4 . Na primer, da biste kreirali ext4 fajl sistem na /dev/sdX1 , koristite sledeću komandu: mkfs.ext4 /dev/sdX1 Zamijenite /dev/sdX1 sa odgovarajućim uređajem koji želite da formatirate. Nakon što ste kreirali ext4 fajl sistem, možete ga montirati. Prvo ćete morati da izaberete direktorijum u koji ćete montirati particiju. Na primer, kreirajte novi direktorijum u /mnt : mkdir /mnt/moj_disk Montirajte ext4 fajl sistem na odabrani direktorijum pomoću mount komande...

 Linux podržava različite tipove fajl sistema koji omogućavaju organizaciju i čuvanje podataka na disku. Evo nekoliko najčešće korišćenih fajl sistema na Linuxu: ext4 (Fourth Extended Filesystem) : ext4 je jedan od najpopularnijih fajl sistema na Linuxu i često se koristi za sistemsku particiju. On podržava velike fajl sisteme i ima dobar odnos između performansi i pouzdanosti. XFS (X File System) : XFS je visoko performantan fajl sistem koji je dobar za rad sa velikim fajlovima i particijama. Koristi se često za servere i skladištenje podataka. Btrfs (B-tree File System) : Btrfs je moderan fajl sistem koji podržava napredne funkcije poput "snapshot"-a, kompresije i detekcije grešaka. Može se koristiti za sve vrste fajlova i particija. ZFS (Zettabyte File System) : ZFS je izuzetno moćan fajl sistem koji nudi napredne mogućnosti za upravljanje podacima, uključujući podršku za RAID, kompresiju i "snapshot"-e. Ipak, nije uključen u jezgro Linux kernela po p...

  lsblk je komanda koja se koristi za prikazivanje informacija o blokovima skladišta (diskovima i particijama) na Linux sistemu. Ova komanda vam omogućava da vidite kako su diskovi i particije povezani i kako su montirani u direktorijume. Evo osnovnog oblika komande lsblk : lsblk Ovo će prikazati tabelu koja sadrži informacije o svim blokovima skladišta na sistemu, uključujući fizičke i logičke diskove, particije i ostale uređaje. Evo primera izlaza komande lsblk : NAME MAJ:MIN RM SIZE RO TYPE MOUNTPOINT sda 8:0 0 100G 0 disk ├─sda1 8:1 0 500M 0 part /boot ├─sda2 8:2 0 20G 0 part / └─sda3 8:3 0 79.5G 0 part /home sdb 8:16 0 500G 0 disk ├─sdb1 8:17 0 100G 0 part /mnt/data ├─sdb2 8:18 0 50G 0 part /mnt/backups └─sdb3 8:19 0 350G 0 part Ovde su neke od važnih kolona: NAME : Ime bloka skladišta. MAJ:MIN : Major i minor brojevi uređaja. RM : "Removeable" - 0 ako uređaj nije izmenjiv, 1 ako jeste. ...

Deset znakova na početku svakog reda u ls -l govore ko šta sme sa tim fajlom. Kad ih naučiš da čitaš, prestaju da budu šifra — a većina poruka Permission denied dobija očigledan uzrok. Ova stranica je o čitanju dozvola. Menjanje je na stranicama chmod i Podešavanje prava pristupa . Deset znakova $ ls -l izvestaj.txt -rw-r--r-- 1 alen urednici 284 Aug 22 10:15 izvestaj.txt Prvi deo se čita kao 1 + 3 + 3 + 3: - rw- r-- r-- │ │ │ │ │ │ │ └── ostali │ │ └─────── grupa │ └──────────── vlasnik └──────────────── tip fajla Prvi znak: tip - običan fajl d direktorijum l simbolički link b / c blokovski / znakovni uređaj (u /dev ) s / p soket / imenovana cev Tri trojke: ko Redom: vlasnik fajla, grupa kojoj fajl pripada, i ostali — svi koji nisu ni jedno ni drugo. U primeru iznad vlasnik je alen , grupa urednici . Tri slova: šta r Fajl: čitanje sa...

 Da biste pregledali prava pristupa (permissions) za fajl ili direktorijum na Linux sistemu, koristite komandu ls zajedno sa opcijom -l za detaljni prikaz. Evo kako možete pregledati prava pristupa: Sintaksa komande ls za pregled prava pristupa: ls -l putanja/do/fajla_ili_direktorijuma Gde je putanja/do/fajla_ili_direktorijuma putanja do fajla ili direktorijuma za koje želite da pregledate prava pristupa. Prikaz detaljnih informacija: Korišćenjem opcije -l , komanda ls će prikazati detaljne informacije o fajlu ili direktorijumu, uključujući prava pristupa. Rezultati će izgledati otprilike ovako: -rwxr-xr-x 1 korisnik grupa 12345 datum_vreme fajl.txt Gde: Prvi karakter (npr. - ) označava tip fajla (običan fajl, direktorijum, simbolička veza itd.). Naredna tri karaktera (npr. rwx ) predstavljaju prava vlasnika (owner) fajla. Sledeća tri karaktera (npr. r-x ) predstavljaju prava grupe (group). Poslednja tri karaktera (npr. r-x ) predstavljaju prava ostalih kori...

 Implementacija politika lozinke na Linux sistemu obično se vrši pomoću alatki kao što su PAM (Pluggable Authentication Module) i passwd . Evo kako možete implementirati politike lozinke na Linux sistemu: Kreirajte ili izmenite fajl /etc/security/pwquality.conf (opcionalno): Ovaj korak je opcionalan i zavisi od vaše Linux distribucije. Fajl /etc/security/pwquality.conf se koristi za konfigurisanje kvaliteta lozinke, kao što su minimalna dužina lozinke, upotreba različitih karaktera, itd. U ovom fajlu možete definisati politike za lozinke. Izmenite PAM konfiguraciju za lozinke: Konfiguracija PAM nalazi se u fajlu /etc/security/pwquality.conf . Ovde možete definisati politike za lozinke, kao što su minimalna dužina lozinke, upotreba različitih karaktera, maksimalni broj dana do isteka, itd. Ovo možete postići dodavanjem ili izmenom redova u odgovarajućim PAM datotekama, kao što su /etc/security/password-auth ili /etc/security/common-password . Izmenite politike lozinke ...

Alias radi u terminalu, ali ne radi u skripti. Komanda se izvršava kad je kucaš rukom, a u cronu javlja da ne postoji. Podesio si promenljivu, a preko SSH-a je nema. Sve tri situacije imaju isti uzrok: bash ne čita uvek iste fajlove. Koje će pročitati, zavisi od toga kako je pokrenut. Ova stranica objašnjava taj redosled — a kad ga jednom razumeš, sve tri zagonetke nestaju. Dve podele koje sve određuju Bash se pokreće u jednoj od četiri kombinacije, po dva pitanja: Da li je login shell? Jeste kad se prijaviš na sistem — preko SSH-a, na konzoli, ili sa su - . Nije kad otvoriš novi prozor terminala u već pokrenutoj grafičkoj sesiji. Da li je interaktivan? Jeste kad ti daje prompt i čeka da kucaš. Nije kad izvršava skriptu. Proveri gde si trenutno: $ shopt -q login_shell && echo "login" || echo "nije login" nije login $ echo $- himBHs Slovo i u drugom ispisu znači interaktivan. Ako ga nema, nije. Redosled izvršavanja Login shell (SSH, k...

 Da biste kreirali korisnike i grupe na Linux sistemu, koristite naredbe useradd , adduser , groupadd i addgroup , u zavisnosti od distribucije Linuxa koju koristite. Evo osnovnih koraka za kreiranje korisnika i grupa: Kreiranje grupe: Koristite groupadd ili addgroup naredbu za kreiranje nove grupe. Na primer: sudo groupadd moja_grupa Ili: sudo addgroup moja_grupa Kreiranje korisnika: Koristite useradd ili adduser naredbu za kreiranje novog korisnika. Na primer: sudo useradd -m -g moja_grupa moj_korisnik Ovde smo koristili opciju -m da bismo automatski kreirali korisnikov matični direktorijum (obično /home/ime_korisnika ) i opciju -g da bismo dodali korisnika u određenu grupu. Alternativno, možete koristiti adduser koji je interaktivniji i pruža više opcija prilikom kreiranja korisnika: sudo adduser moj_korisnik Sledite upute da biste postavili lozinku i dodali korisnika u grupe. Promena lozinke korisnika: Da biste promenili lozinku korisnika, koristite pa...

CentOS Konfiguracija mrežnih parametara na CentOS operativnom sistemu se obično vrši putem teksta, a najvažnija konfiguraciona datoteka za mrežne parametre je /etc/sysconfig/network-scripts/ifcfg-eth0 (ili slično, u zavisnosti od naziva vaše mrežne kartice). Evo koraka za konfiguraciju mrežnih parametara: 1. Otvorite konfiguracionu datoteku mrežne kartice: sudo vi /etc/sysconfig/network-scripts/ifcfg-eth0 Ovde, eth0 je ime vaše mrežne kartice. Može se razlikovati, pa je važno da koristite tačno ime koje odgovara vašem sistemu. 2. Uredite konfiguracionu datoteku kako želite. Na primer: DEVICE=eth0 BOOTPROTO=static ONBOOT=yes IPADDR=192.168.1.10 NETMASK=255.255.255.0 GATEWAY=192.168.1.1 DNS1=8.8.8.8 DNS2=8.8.4.4 DEVICE : Ime mrežne kartice. BOOTPROTO : Tip konfiguracije, možete koristiti static za statičku IP adresu. ONBOOT : Postavite na yes kako biste omogućili mrežnu karticu pri pokretanju sistema. IPADDR : Statička IP adresa. NETMASK : Mrežna maska. GATEWAY : Podrazumevana gatew...

Ovo je lekcija u kojoj terminal počinje da bude koristan. Osam komandi pokriva praktično sve svakodnevno baratanje fajlovima — kretanje, kreiranje, kopiranje, premeštanje i brisanje. Pretpostavlja se da već znaš kako se komanda sastavlja i kako izgleda stablo direktorijuma . Sve što sledi radi u tvojoj virtuelnoj mašini, u home direktorijumu, bez sudo . Napravi radni prostor: $ mkdir ~/vezba $ cd ~/vezba Gde sam — pwd $ pwd /home/alen/vezba Ispisuje punu putanju direktorijuma u kom se nalaziš. Prompt to obično već pokazuje, ali skraćeno — pwd daje ceo put. Šta je ovde — ls $ ls Documents Downloads skripta.sh Sam po sebi daje samo imena. Prava vrednost je u opcijama: $ ls -l detaljan prikaz $ ls -a i skriveni fajlovi $ ls -h čitljive veličine (uz -l) $ ls -t sortirano po vremenu izmene $ ls -S sortirano po veličini $ ls -r obrnut redosled $ ls -R i sadržaj poddirektorijuma U praksi se spajaju: $ l...

Ako dolaziš sa Windowsa, terminal deluje kao korak unazad — crn ekran umesto lepog interfejsa. Ali kad na serveru treba pronaći grešku u milion redova loga ili istu izmenu primeniti na dvesta fajlova, komandna linija radi za sekunde ono što mišem nije izvodljivo. Ovo je prvi stvarni susret sa terminalom. Sve ostalo na blogu oslanja se na ovaj tekst. Terminal i shell nisu isto Dva pojma koja se stalno mešaju: Terminal je prozor. Program koji prikazuje tekst i prima ono što kucaš — GNOME Terminal, Konsole, PuTTY, ili prazan ekran na serveru bez grafike. Shell je program unutar tog prozora koji tvoje komande zapravo tumači i izvršava. Na Linuxu je to najčešće bash . Terminal je telefon, shell je osoba sa druge strane. Koji shell koristiš: $ echo $SHELL /bin/bash Postoje i drugi — zsh , fish , sh — ali osnove su svuda iste. Ovaj blog polazi od bash-a. Kako otvoriti terminal Grafičko okruženje: Ctrl+Alt+T , ili potraži „Terminal" u meniju aplikacija Serv...