Početak u Linux-u

Sve komande koje se koriste u Linuxu u osnovi su UNIX komande i slične su za sve operativne sisteme koji su bazirani na UNIX-u.

Bilo da se radi o Red Hat Enterprise Linuxu, Centosu ili nekom drugom OS sa ugrađenom grafikom i svim administrativnim grafičkim modulima, najpopularniji način administracije sistema je preko komandne linije.

Linux zajednica će zadržati ovakav način administriranja i pored sve lepše grafike tako da je poznavanje osnovnih komandi od suštinskog značaja za osnovni rad sa Linuxom.

Pored standardnih komandi svi operativni sistemi slični UNIXU zadržavaju standardnu organizaciju direktorijuma u skladu sa FHS-om - Filesystem Hiearchy Standard.

Ovo su dovoljni razlozi da se zaključi da je ozbiljniji rad sa bilo kojom verzijom UNIX sistema nezamisiv bez poznavanja osnovnih komandi UNIX sistema.

Ključna reč: Početak u Linux-u

Prijavljivanje na sistem

Da bi se omogućio pristup datotekama i ostalim servisima sistema potrebno je da se korisnik prijavi na sistem. Prijavljivanje se odvija unošenjem korisničkog ID-a i lozinke koju kreira administrator sistema. Nakon prijavljivanja korisnik se pozicionira u matičnom direktorijumu. Na primer ako je username korisnika "user_pr" matični direktorijum će biti /home/user_pr. Odmah posle prijavljivanja na sistem moguće je koristiti komande koje će biti opisane u daljem tekstu.

passwd - promena lozinke
Administrator sistema pri kreiranju novog naloga najčešće koristi isti pasword. Da bi se povećala bezbednost podataka i samog sistema preporučuje se da se posle prvog prijavljivanja promeni lozinka. To se može uraditi komandom passwd nakon koje se od korisnika zahteva unos stare, a potom i nove lozinke.

pwd - trenutna putanja
Ova komanda se često upotrebljava tokom rada da bi se utvrdila tačna putanju na kojoj se korisnik nalazi.

ls - prikazuje spisak datoteka i direktorijuma
ls /direktorijum - prikazuje spisak datoteka i direktorijuma u "direktorijum"
ls -a - prikazuje spisak datoteka i direktorijuma uključujući i skrivene datoteke
ls -c - prikazuje spisak datoteka i direktorijuma po datumu izmene
ls -l - prikazuje spisak datoteka i direktorijuma u dugačkom formatu
ls -lh - prikazuje spisak datoteka i direktorijuma u dugačkom formatu, sa dodatnim informacijama kao što je veličina, prikazana na razumljiv način.

cd - komanda za pozicioniranje u stablu direktorijuma
cd .. - pomera se jedan nivo naviše u stablu direktorijuma
cd /etc - prelazi u direktorijum /etc
cd Primer - prelazi u direktorijum Primer koji se nalazi jedan nivo ispod trenutne pozicije u stablu direktorijuma
cd ~/poddirektorijum - ako je dugačka putanja do poddirektorijuma, možete koristiti ovu komandu

more datoteka - prikazuje sadržaj "datoteka"
cat datoteka - prikazuje sadržaj datoteke na ekran
less datoteka - prikazuje datoteku ekran po ekran

man kom - prikazuje opis komande "kom"
man -k kljucnarec - nalazi odgovarajuće man stranice za datu "kljucnarec"
man 5 komanda - prikazuje odeljak 5 man stranice za zadatu komandu

exit - zatvara terminal

Direktorijumi i datoteke

Konfiguracija sistema kao i rad sa aplikacijama i podacima svodi se na rad sa datotekama i direktorijumima. Iz tog razloga su komande koje slede srž svakog korišćenja i administriranja UNIX sistema.

mkdir Novidir - kreira novi direktorijum po imenu Novidir

touch novdat - kreira novu datoteku po imenu novdat

locate stirng - pronalazi datoteku koja u imenu ima string


find . -name izgubljena -print - pronalazi sve datoteke po imenu "izgubljena" u radnom direktorijumu ili njegovim poddirektorijumima

find /home -name "izgub*" -print - pronalazi sve datoteke koje pocinju sa "izgb" u /home direktorijumu ili njegovim poddirektorijumima

whereis datoteka - prikazuje kompletnu putanju do datoteke

which komanda - prikazuje putanju do komande



cp postdat novdat - kopira "postdat" datoteku u "novdat" datoteku
cp -i postdat novdat - kopira "postdat" u "novdat" i traži potvrdu pre upisivanja ako datoteka "novdat" postoji
cp -r /Proba /novo/Proba - kopira direktorijum Proba i sav sadržaj u novi direktorijum Proba koji se nalazi u direktorijumu /novo

mv postdat novdat - preimenuje datoteku postdat u novdat
mv -i postdat novdat - preimenuje datoteku postdat u novdat i traži potvrdu pre brisanja

ln /home/a/* /home/b - kreira u direktorijumu "b" tvrdu vezu koja pokazuje na sve datoteke u direktorijumu "a"
ln adatoteka alink - kreira alink, tj. vezu sa adatotekom. Ovim se jedna datoteka nalazi u dva različita direktorijuma

ln -s /hom/deb/Projects /home/helper/Project - kreira meku vezu /home/helper/Project koja pokazuje na direktorijum /hom/deb/Projects


rm dat - briše datoteku "dat"
rm -i dat - traži potvrdu pre brisanja datoteke "dat"
rm -ir dat - briše direktorijum "dat" i sav sadržaj u njemu ili/i datoteku "dat"
rm -rf direkt - briše direktorijum "direkt" i sav sadržaj u njem bez potvrde

rmdir direkt - briše direktorijum "direkt"

vi dat - otvara datoteku "dat" u vi editoru

Rad sa datotekama

Rad sa datotekama podrazumeva pronalaženje, pregled i promenu određene datoteke. U daljem tekstu date su komande koje to omogućavaju:

cat datoteka -  Prikazuje sadržaj datoteke

more datoteka - Prikazuje datoteku ekran po ekran

vi datoteka - Otvara datoteku u VI editoru

locate string - pronalazi sve datoteke koje u imenu imaju "string"

whereis datoteka - daje kompletnu putanju do datoteke

cmp novadatoteka staradatoteka - upoređuje novu datoteku sa starom datotekom

crypt - Šifruje ili dešifruje datoteku zaštićenu lozinkom

diff Direktorijum Novidirektorijum - nalazi razliku između direktorijuma "Direktorijum" i "Novidirektorijum"

diff novadatoteka staradatoteka - nalazi razliku između datoteka

diff -b novadatoteka staradatoteka -nalazi razliu između datoteka, ignoriše beline

diff -i novadatoteka staradatoteka -nalazi razliu između datoteka, ignoriše velika/mala slova

diff -w novadatoteka staradatoteka -nalazi razliu između datoteka, ignoriše razmake

grep izraz datoteka - nalazi izraz u datoteci i prikazuje redove u kojima se nalazi

grep -c izraz datoteka - pokazuje koliko se puta izraz nalazi u datoteci

grep -i izraz datoteka - nalazi redove u datoteci koji sadrže izraz, ignoriše velika /mala slova

grep -n izraz datoteka - prikazuje red i redni broj reda u datoteci u kojoj se nalazi izraz

grep -v izraz datoteka - pronalazi sve redove u datoteci koji ne sadrže izraz

head -20 datoteka - prikazuje prvih 20 redova u datoteci

tail -20 datoteka - prikazuje poslednjih 20 redova u datoteci

sed '/star/nov/g' datoteka > datoteka - pretražuje datoteku i zamenjuje sting 'star' sa stringom 'nov'

split -b 500k datoteka - deli datoteku na delove od 500KB

sort datoteka | uniq - sortira datoteku i šalje je uniq komandi da eliminiše duplikate

sort datoteka1 datoteka2 datoteka3 > novadatoteka - sortira datoteke i sadržaj smešta u novu datoteku

wc datoteka - broji redove, reči i bajtove u datoteci

wc -b datoteka - broji bajtove u datoteci

wc -l datoteka - broji redove u datoteci

wc -w datoteka - broji reči u datoteci

Informacije o sistemu

Za dobijanje informacije o sistemu potrebno je koristiti sledeće komande:

df - pokazuje gde su koji sistemi datoteka montirani i koliko prostora je zauzeto, a koliko slobodno

df  /home - pokazuje gde se nalazi /home, sa iskorišćenošću izraženom u blokovima od 1KB

df - h /home -prikazuje vrednost iskorišćenog prostora u KB, MB ili GB

du /home - pokazuje iskorišćenost diska poddirektorijuma /home

du -k - pokazuje iskorišćenost diska u blokovima od 1kB

du -s - prikazuj eukupan iznos iskorišćenog prostora.

file datoteka - pokazuje tip datoteke

finger - prikazuje koje sve prijavljen na sistem

finger korisnik - prikazuje informacije o korisniku

id - prikazuje ID i kojim grupama pripada

id korisnik - prikazuje ID korisnik i kojim grupama pripada

uname - prikazuje vrstu UNIX sistema

uname -a - prikazuje sve informacije sistema, tim, mrežno ime, hardver

uname -sr - prikazuje tip i verziju sistema

w - za prikazivanje informacija o drugim korisnicima

who - prikazuje podatke o drugim korisnicima

Upravljanje particijama i mauntovanje

Da bi se hard drajv mogao koristiti potrebno je da se na njemu formira particija. Maksimalan broj particija može biti i do 16, ali najveći broj primarnih particija može biti 4. Ukoliko je potrebno više particija, potrebno je jednu primarnu particiju konvertovati u proširenu, koja se dalje može podeliti na logičke particije. Na jednom hardu moguće je konfigurisati najviše 12 logičkih particija.

Jedan od načina da se kreiraju particije jeste u procesu instalacije sistema. Kasnija konfiguracija particija je moguća komandom fdisk koja je opisana u daljem tekstu.

Ukoliko se komanda fdisk upotrebi u sledećem obliu: fdisk -l, dobiće se spisak fizičkih hard drajva sa informacijom o broju particija i o broju ciklusa svake particije.

Oznake hard drajva su dev/hda, dev/hdb, dev/hdc,... a oznaka particija na prvom drajvu /dev/hda1, /dev/hda2,...

Da bi se neki hard iz liste hard drajva konfigurisao potrebno je upotrebiti komandu fdisk "oznaka_drajva", gde je "oznaka_drajva" na primer /dev/hda, /dev/hdb ili /dev/hdc. Posle unosa ove komande dobija se sledeći obaveštenje:
Comand (m for help):
Nakon upotrebe "m" tastera dobija se kratko ali precizno uputstvo za dalju konfiguraciju selectovanog diska.

Kada se particija u linux-u kreirala, da bi se ona mogla koristiti potrebno je da se mauntuje. Na primer: da bi se /home/mj direktorijum mautovao na /dev/hdc1 particiji koja je formatirana na ext3 fajl sistem, potrebno je koristiti sledeću komandu:
mount -t ext3 /dev/hdc1 /home/mj
Fajl sistem particije moguće je videti upotrebom fdisk -l komande.

Formatiranje particije je moguće uraditi komandom:
mkfs -t ext2 /dev/hdc2, gde se označena particija formatira na ext2 fajl sistem.

Osnove fajl sistema

Za lakši rad u Linuxu potrebno je razumeti fajl sistem. Bilo da je reč o hardverskom uređaju, particiji ili običnim direktorijumima i datotekama, na Linux sistemu se svi oni predstavljaju kao fajlovi.

Organizacija fajlova u direktorijumima na Linux sistemu urađena je u skladu sa FHS - Filesystem Hierarchy Standardom, a kratak opis direktorijum je dat u daljem tekstu.

/ - oznaka za root direktorijum, tj. direktorijum najvišeg nivoa. Svi ostali direktorijumi se nalaze ispod ovog direktorijuma

/bin - sadrži osnovne programe koji mogu da se pozivaju iz komandne linije.

/boot - sadrži komande i fajlove potrebne za butovanje Linux sistema

/dev - sadrži listu dostupnih drajvera i uređaja

/etc - sadrži osnovne konfiguracijske fajlove sistema i aplikacija

/home - sadrži osnovne direktorijume svih korisnika, osim root korisnika. U osnovnom direktorijumu korisnik se pozicionira uvek kad se loguje na sistem

/lib - sadrži programske biblioteke koje se koriste za rad različitih programa

/mnt - sadrži mauntovane medije, na pr. flopi, CD-ROM,...

/proc - sadrži pokrenute procese koji se odnose na kernel

/root - osnovni direktorijum root korisnika. Root korisnik se posle logovanja pozicionira u ovom direktorijumu

/sbin - sadrži komande potrebne za administraciju sistema

/tmp - namenjen je za privremeno čuvanje fajlova

/usr - sadrži programe, komande i podatke koje su dostupne svim korisnicima

/var - sadrži promenljive, log fajlove,...

Kada se Linux sistem instalira, moguće je sve ove direktorijume mauntovati na jednu particiju. Bolje rešenje je da se određeni direktorijumi mauntuju na posebnoj particiji. U slučaju da se ta particija prepuni, Linux sistem bi i dalje mogao da obavlja osnovne poslove.