Mala škola Linuxa

Favicon (skraćeno od "favorite icon") je mala ikona koja se prikazuje u kartici web pregledača pored naslova stranice. Favicon se takođe koristi kao ikona pri označavanju web stranice ili dodavanju na početni ekran na mobilnom uređaju. Ova ikona pomaže korisnicima da brže prepoznaju i identifikuju vašu web stranicu među mnogim drugim otvorenim karticama ili oznakama na traci za brzo biranje. Evo kako možete dodati favicon u svoju HTML stranicu: Kako dodati Favicon: Da biste dodali favicon, pratite ove korake: Izradite favicon ikonu: Prvo, morate kreirati favicon ikonu. Obično je veličine 16x16 piksela ili 32x32 piksela. Ikona se često čuva u formatu .ico, ali možete je sačuvati i u drugim formatima kao što su .png ili .jpg. Postavite favicon ikonu u korenu vašeg veb servera: Preporučuje se da favicon ikonu postavite u korenu vašeg veb servera tako da je dostupna svim stranicama na vašem sajtu. Na primer, možete je postaviti na adresu htt...

HTML linkovi se koriste za povezivanje različitih web stranica i resursa na internetu. Linkovi omogućavaju korisnicima da prelaze s jedne stranice na drugu ili da pristupe različitim veb resursima. Kreiranje linka: Da biste kreirali link u HTML-u, koristite <a> (anchor) element: <a href="URL">Tekst linka</a> href atribut definiše URL odredišta, a Tekst linka je vidljiv tekst linka. Primer linka: Ovde je primer HTML koda koji kreira jednostavan link: <a href="https://www.primer.com">Posetite naš veb sajt</a> Ovaj link će voditi korisnike na web stranicu "https://www.primer.com" kada se klikne na njega. Sada znate kako kreirati osnovne linkove u HTML-u i povezivati svoju web stranicu sa drugim resursima na internetu. HTML target Atribut HTML target atribut se koristi u linkovima kako bi se odredilo kako će se otvoriti povezani resurs kada korisnik klik...

U HTML-u možete lako primenjivati boje na tekst, pozadinu i druge elemente na vašoj web stranici. Postoje različiti načini za postavljanje boja: 1. Korišćenje Imena Boja HTML omogućava korišćenje imena boja kao što su "red" (crvena), "blue" (plava), "green" (zelena), itd. Primer: <p style="color: red;">Ovo je crveni tekst.</p> <p style="background-color: blue; color: white;"> Ovo je tekst sa plavom pozadinom.</p> 2. Korišćenje Heksadecimalnih Vrednosti Boja Heksadecimalna notacija boja se često koristi u web dizajnu. Svaka boja je predstavljena šestocifrenim heksadecimalnim brojem. Primeri: <p style="color: #00FF00;">Ovo je zelena boja.</p> <p style="background-color: #FFA500; color: white;"> Ovo je narandžasta pozadina.</p> 3. Korišćenje RGB Vrednosti Boja RGB (Red, Green, Blue) vrednosti boja omogućavaju preciznij...

HTML komentari su način da uključite napomene ili opise u izvorni kôd web stranice koji neće biti prikazani na samoj stranici, već služe za dokumentaciju i razumevanje koda. Komentari su korisni za programere i dizajnere kako bi lakše pratili i razumeli kôd, kao i za buduće modifikacije i održavanje web stranice. Kako dodati komentare: Ovo je primer komentara u jednom redu: <!-- Ovo je komentar u jednom redu --> A ovo je primer komentara u više redova: <!-- Ovo je komentar u više redova. --> Primeri upotrebe komentara: <title>Moja Web Stranica</title> <!-- Ovde se nalazi meta tag za karakternu šifru --> <meta charset="UTF-8"> <h1>Dobrodošli na moju web stranicu</h1> <p>Ovo je glavni sadržaj stranice.</p> <!-- Footer sekcija --> <foot...

HTML atribut style se koristi za postavljanje stilova (CSS) direktno na HTML elementima. Ovaj atribut omogućava vam da definišete stilove kao atribute za pojedinačne HTML elemente, što može biti korisno kada želite primeniti stilove samo na određene delove vaše web stranice. Evo kako se koristi style atribut: <p style="color: blue; font-size: 16px;">           Ovo je plavi tekst veličine 16 piksela.</p> U ovom primeru, style atribut je postavljen na <p> element, a vrednost atributa je CSS deklaracija koja definiše boju teksta (plava) i veličinu fonta (16 piksela) za taj paragraf. Možete koristiti različite CSS svojstva i vrednosti u style atributu kako biste prilagodili izgled i stil pojedinačnih elemenata. Međutim, treba napomenuti da se upotreba style atributa obično ne preporučuje za velike stilizacije web stranica, jer može dovesti do neurednog i teško održivog koda. Umesto toga, preporučuje se da ...

HTML oznaka za paragraf je <p>. Paragraf se koristi za formatiranje i grupisanje teksta u blokove na web stranici. Evo kako možete koristiti oznaku za paragraf: <p>Ovo je primer paragrafa. Tekst unutar ove oznake će biti prikazan kao odvojen paragraf na web stranici.</p> U ovom primeru, tekst između <p> i </p> oznaka će biti prikazan kao odvojen paragraf na web stranici. Oznake <p> se često koriste za formatiranje teksta, dodavanje odeljaka i organizaciju sadržaja na stranici. Ako želite da dodate više paragrafa, jednostavno ponovite oznaku <p> i </p> za svaki paragraf: <p>Prvi paragraf.</p> <p>Drugi paragraf.</p> <p>Treći paragraf.</p> Ovo će stvoriti tri odvojena paragrafa na web stranici. Možete dodati tekst, slike ili druge elemente unutar oznake za paragraf kako biste oblikovali sadržaj na svojoj stranici.

Naslovi u HTML-u se označavaju pomoću oznaka od <h1> do <h6>, pri čemu <h1> označava najvažniji naslov, a <h6> označava najmanje važan naslov. Naslovi se koriste za organizaciju i hijerarhijsko označavanje sadržaja na web stranici. Evo primera naslova sa odgovarajućim oznakama: Naslov nivoa 1 (<h1>): <h1>Ovo je naslov nivoa 1</h1> Naslov nivoa 2 (<h2>): <h2>Ovo je naslov nivoa 2</h2> Naslov nivoa 3 (<h3>): <h3>Ovo je naslov nivoa 3</h3> Naslov nivoa 4 (<h4>): <h4>Ovo je naslov nivoa 4</h4> Naslov nivoa 5 (<h5>): <h5>Ovo je naslov nivoa 5</h5> Naslov nivoa 6 (<h6>): <h6>Ovo je naslov nivoa 6</h6> Naslovi se koriste za strukturu stranice i daju informaciju o važnosti ili hijerarhiji sadržaja. Obično, <h1> se koristi...

HTML atributi su dodatne informacije koje se pridružuju HTML oznakama da bi se prilagodio ili proširio njihov sadržaj ili ponašanje. Atributi se obično koriste za postavljanje vrednosti ili opcija za HTML elemenata. Evo nekoliko čestih HTML atributa i njihovih primera: src: Atribut src se koristi za postavljanje izvora slike ili druge multimedijalne datoteke. href: Atribut href se koristi za postavljanje URL-a za hyperlinkove. alt: Atribut alt se koristi za pružanje alternativnog teksta za sliku. width i height: Atributi width i height se koriste za postavljanje širine i visine slike. class i id: Atributi class i id se koriste za dodeljivanje CSS stilova ili za identifikaciju elemenata putem JavaScript-a. value: Atribut value se često koristi za postavljanje vrednosti polja forme. placeholder: Atribut placeholder se koristi za postavljanje privremenog teksta u poljima forme. disabled: At...

HTML (Hypertext Markup Language) stranice se sastoje od različitih elemenata koji se koriste za označavanje i organizaciju sadržaja na stranici. Evo nekoliko osnovnih elemenata HTML stranice: Naslovi (<h1>, <h2>, <h3>, itd.): Naslovi se koriste za označavanje različitih nivoa naslova na stranici. Paragrafi (<p>): Oznaka <p> se koristi za označavanje paragrafa teksta na stranici. Linkovi (<a>): Oznaka <a> se koristi za kreiranje hyperlinkova na druge web stranice ili resurse. Slike (<img>): Oznaka <img> se koristi za prikazivanje slika na stranici. Liste (<ul>, <ol>, <li>): Oznake <ul> i <ol> se koriste za kreiranje neuređenih i uređenih lista, dok se oznaka <li> koristi za označavanje stavki unutar lista. Tabele (<table>, <tr>, <th>, <td>): Oznaka <table> se koristi za kreiranje tabela na strani...

HTML (Hypertext Markup Language) je standardizovani jezik za označavanje i strukturiranje sadržaja na web stranicama. To je osnovni jezik web developmenta i omogućava kreiranje i formatiranje tekstualnog i multimedijalnog sadržaja na webu. HTML koristi "oznake" (tags) da definiše različite elemente na web stranici i kako će se prikazivati pregledačima. Osnovne karakteristike HTML-a uključuju: Oznake (Tags): HTML koristi oznake da označe različite elemente na stranici, kao što su naslovi, paragrafi, slike, linkovi, tabele, forme itd. Struktura: HTML dokument se sastoji od osnovne strukture, uključujući <html>, <head> i <body>. Atributi: Oznake često sadrže atribute koji pružavaju dodatne informacije o elementima. Hijerarhija: Oznake se često koriste u ugnježdenim strukturama, stvarajući hijerarhiju elemenata na stranici. Stilizacija: Iako je HTML osnovni jezik za strukturu, stilizacija se običn...

Kreiranje prve HTML stranice je odličan način da započnete sa učenjem osnova web developmenta.  Da biste započeli sa kreiranjem svoje prve HTML stranice, sledite sledeće korake: Tekst editor: Prvo, potrebno vam je tekst editor, kao što su vi editor na Linux-u,  Notepad (za Windows), Visual Studio Code, Sublime Text ili drugi po vašem izboru. Kreirajte HTML dokument: Otvorite tekst editor i kreirajte novu datoteku. Sačuvajte je sa ekstenzijom .html, na primer, "moja_prva_stranica.html". Osnovna struktura HTML-a: Unesite osnovnu strukturu HTML dokumenta: <!DOCTYPE html> <html> <head> <title>Naslov vaše stranice</title> </head> <body> <!-- Ovde dodajte sadržaj svoje stranice --> <h1>Dobrodošli na moju prvu HTML stranicu</h1> <p>Ovo je prvi pasus na mojoj stranici.</p> </b...

F-stringovi F-stringovi (formatted string literals) omogućavaju direktan unos izraza u string koristeći f ili F prefiks, a izrazi se izračunavaju i zamjenjuju tokom izvođenja: ime = "John" godine = 30 tekst = f"Moje ime je {ime} i imam {godine} godina." Metoda format() Metoda format() omogućava umetanje vrednosti u string koristeći zagrade {} kao oznake koje će se zameniti odgovarajućim vrednostima: ime = "John" godine = 30 tekst = "Moje ime je {} i imam {} godina.".format(ime, godine) Interpolacija stringova (f-stringovi sa format() ) Možete koristiti f-stringove zajedno sa format() metodama za dodatnu fleksibilnost: ime = "John" godine = 30 tekst = f"Moje ime je {ime} i imam {godine} godina.".format(ime=ime,                     godine=godine) % formatiranje Možete koristiti % operator za formatiranje stringova slično kao u jeziku C: ime = ...

pip je standardni alat za upravljanje Python paketima (bibliotekama). Koristi se za instalaciju, ažuriranje i deinstalaciju Python paketa sa Python Package Index (PyPI) i drugih izvora. Evo nekoliko osnovnih komandi i upotreba pip alata: Instalacija paketa Za instalaciju Python paketa koristite pip install komandu, praćenu imenom paketa: pip install ime_paketa Ažuriranje paketa Za ažuriranje instaliranih paketa na najnoviju verziju koristite pip install --upgrade komandu: pip install --upgrade ime_paketa Deinstalacija paketa Za deinstalaciju paketa koristite pip uninstall komandu: pip uninstall ime_paketa Lista instaliranih paketa Za prikaz liste instaliranih paketa koristite pip list ili pip freeze komande: pip list Kreiranje zahteva za instalaciju Možete generisati datoteku koja sadrži listu paketa i njihovih verzija koje se koriste u projektu. Ovo se često radi sa requirements.txt da...

Regex (Regular Expressions) je moćan alat za pretragu i manipulaciju tekstualnim podacima. U Pythonu, možete koristiti modul re za rad sa regularnim izrazima. Evo nekoliko primera koji objašnjavaju kako raditi sa regex-om u Pythonu: Pretraga uzorka u stringu Za pretragu uzorka u stringu koristite modul `re`: import re tekst = "Ovo je primer teksta sa brojevima 12345 i 67890." uzorak = r'\d+' # Traži sve nizove brojeva rezultat = re.findall(uzorak, tekst) print(rezultat) Zamena uzorka u stringu Možete zameniti uzorak u stringu koristeći `re.sub()` funkciju: import re tekst = "Dobar dan, John!" uzorak = r'John' zamena = 'Jane' novi_tekst = re.sub(uzorak, zamena, tekst) print(novi_tekst) Provera da li se uzorak podudara sa stringom Koristite `re.search()` da proverite da li se uzorak podudara sa stringom: import re tekst = "Python je sjajan jezik za programiranje." uzorak ...

Parsiranje JSON podataka Za parsiranje JSON podataka koristite `json.loads()` funkciju koja pretvara JSON string u Python objekat: import json json_string = '{"ime": "John", "prezime": "Doe", "godine": 30}' python_objekat = json.loads(json_string) print(python_objekat["ime"]) print(python_objekat["godine"]) Serijalizacija u JSON format Za serijalizaciju Python objekata u JSON format koristite `json.dumps()` funkciju: import json python_objekat = {"ime": "John", "prezime": "Doe", "godine": 30} json_string = json.dumps(python_objekat) print(json_string) Rad sa JSON fajlovima Možete čitati i pisati JSON podatke iz/ka JSON fajlovima: import json # Čitanje JSON podataka iz fajla with open("podaci.json", "r") as fajl: json_string = fajl.read() python_objekat = json.loads(json_s...

Importovanje modula datetime Prvo morate importovati modul `datetime` kako biste mogli da radite sa datumima i vremenima: import datetime Trenutni datum i vreme Koristite `datetime.datetime.now()` za dobijanje trenutnog datuma i vremena: trenutni_datum_i_vreme = datetime.datetime.now() print(trenutni_datum_i_vreme) Rad sa datumima Koraci za rad sa datumima: # Kreiranje datuma datum = datetime.date(2023, 5, 15) # Trenutni datum trenutni_datum = datetime.date.today() # Prikazivanje datuma print(datum) print(trenutni_datum) Rad sa vremenima Koraci za rad sa vremenima: # Kreiranje vremena vreme = datetime.time(9, 30, 0) # Trenutno vreme trenutno_vreme = datetime.datetime.now().time() # Prikazivanje vremena print(vreme) print(trenutno_vreme) Formatiranje datuma i vremena Koristite metodu `strftime()` za formatiranje datuma i vremena prema željenom obrascu: # Formatiranje datuma formatira...

Osnovna sintaksa niza Nizovi su uređene kolekcije podataka koje čuvaju više vrednosti. Elementi niza su odvojeni zarezima i definišu se pomoću uglatih zagrada: niz = [element1, element2, element3] Primer 1: Kreiranje i pristup elementima niza Ovaj primer kreira niz voća i pristupa elementima niza koristeći indekse: fruits = ["jabuka", "banana", "kivi", "nar"] print(fruits[0]) # Prikazuje "jabuka" print(fruits[2]) # Prikazuje "kivi" Primer 2: Dodavanje elemenata u niz Ovaj primer dodaje nove elemente u niz koristeći metode `append` i `insert`: fruits = ["jabuka", "banana"] fruits.append("kivi") fruits.insert(1, "nar") print(fruits) # Prikazuje ["jabuka", "nar", "banana", "kivi"] Primer 3: Promena vrednosti elementa niza Ovaj primer menja vrednost drugog elementa niza: ...

Osnovna sintaksa Lambda funkcija, takođe poznata kao anonimna funkcija, koristi se za definisanje kratkih funkcija bez ključne reči `def`. Osnovna sintaksa je: lambda argumenti: izraz Primer 1: Sabiranje dva broja Ova lambda funkcija sabira dva broja: saberi = lambda x, y: x + y rezultat = saberi(3, 5) print(rezultat) # Output: 8 Primer 2: Sortiranje liste Ovaj primer koristi lambda funkciju za sortiranje liste studenata po godinama: studenti = [ {"ime": "Marko", "godine": 25}, {"ime": "Jelena", "godine": 22}, {"ime": "Nikola", "godine": 28} ] studenti.sort(key=lambda student: student["godine"]) print(studenti) Primer 3: Filtriranje liste Ovaj primer koristi lambda funkciju za filtriranje parnih brojeva iz liste: brojevi = [1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10] parni_brojevi = list(filter(lambda x: ...

Osnovna sintaksa funkcije Funkcije u Pythonu su blokovi koda koji izvršavaju određene akcije ili računaju vrednosti i mogu se koristiti više puta u programu: def ime_funkcije(argumenti): # Blok koda funkcije naredba1 naredba2 return rezultat Primer 1: Funkcija bez argumenata Ova funkcija `pozdrav` ne prima argumente i vraća pozdravnu poruku: def pozdrav(): return "Zdravo, svete!" poruka = pozdrav() print(poruka) Primer 2: Funkcija sa argumentima Ova funkcija `sabiranje` prima dva argumenta, sabira ih i vraća rezultat: def sabiranje(a, b): rezultat = a + b return rezultat rezultat = sabiranje(3, 5) print(rezultat) Primer 3: Funkcija sa podrazumevanim vrednostima argumenata Ova funkcija `dobrodoslica` ima podrazumevanu vrednost za argument `ime` ako se ne navede vrednost: def dobrodoslica(ime="Gost"): poruka = "Dobrodošao, " + ime + "!" ...

Osnovna sintaksa `for` petlja se koristi za iteriranje kroz sekvence i izvršavanje određenih akcija za svaki element u toj sekvenci: for element in sekvenca: # Blok koda koji se izvršava za svaki element u sekveneci naredba1 naredba2 Primer 1: Iteriranje kroz listu Ovaj primer ispisuje sve brojeve u listi: brojevi = [1, 2, 3, 4, 5] for broj in brojevi: print(broj) Primer 2: Iteriranje kroz string Ovaj primer ispisuje svako slovo u stringu "Ana": ime = "Ana" for karakter in ime: print(karakter) Primer 3: Korišćenje range() funkcije Ovaj primer koristi `range()` funkciju za generisanje sekvence brojeva od 0 do 4 i ispisuje ih: for i in range(5): print(i) Primer 4: Iteriranje kroz rečnik Ovaj primer ispisuje informacije o studentima iz rečnika: studenti = {"Marko": 25, "Jelena": 22, "Nikola": 28} for ime, godin...

Osnovna sintaksa `while` petlja se koristi za ponavljano izvršavanje bloka koda dok je određeni uslov tačan: while uslov: # Blok koda koji se izvršava dok je uslov tačan naredba1 naredba2 Primer 1: Jednostavna while petlja Ovaj primer ispisuje brojeve od 1 do 5 koristeći `while` petlju: broj = 1 while broj <= 5: print(broj) broj += 1 Primer 2: Unos korisnika Ova petlja traži od korisnika da unese broj 5, i ponavlja unos dok se ne unese tačan broj: broj = 0 while broj != 5: broj = int(input("Unesite broj 5: ")) Primer 3: Kombinacija while i if izjava Ovaj primer koristi `while` petlju za ispisivanje parnih i neparnih brojeva od 1 do 10: broj = 1 while broj <= 10: if broj % 2 == 0: print(broj, "je paran broj.") else: print(broj, "je neparan broj.") broj += 1 Bitno je osigurati da će uslov u `while` petlji post...

Osnovna if izjava Osnovna `if` izjava se koristi za izvršavanje određenog koda ako je uslov tačan: if uslov: # Izvršava se ako je uslov tačan naredba1 naredba2 Primer: broj = 10 if broj > 5: print("Broj je veći od 5.") if i else izjava if i else izjava se koristi za donošenje odluke između dva moguća toka izvršavanja: if uslov: # Izvršava se ako je uslov tačan naredba1 naredba2 else: # Izvršava se ako uslov nije tačan naredba3 naredba4 Primer: broj = 3 if broj > 5: print("Broj je veći od 5.") else: print("Broj nije veći od 5.") if, elif (else if) i else izjava if, elif i else izjava se koristi za donošenje odluka između više mogućih toka izvršavanja: if uslov1: # Izvršava se ako je uslov1 tačan naredba1 naredba2 elif uslov2: # Izvršava se ako je uslov2 tačan (opciono) naredba3 naredba4 else: ...

U Pythonu, rečnik (dictionary) je kolekcija parova ključ-vrednost (key-value), gde svaki ključ mapira na određenu vrednost. Rečnici su neuređeni, promenljivi i omogućavaju brz pristup vrednostima putem ključeva. Ključevi u rečniku su jedinstveni, što znači da ne možete imati više istih ključeva u istom rečniku. Evo osnovnih operacija i primera za rad sa rečnicima: Kreiranje rečnika Rečnik se može kreirati koristeći vitičaste zagrade {} i dodavanjem parova ključ-vrednost unutar njih. my_dict = {"ime": "Ana", "godine": 30, "grad": "Beograd"} Pristup vrednostima Koristite ključ da biste pristupili odgovarajućoj vrednosti u rečniku. ime = my_dict["ime"] Izmena vrednosti Možete promeniti vrednost za određeni ključ. my_dict["godine"] = 31 Dodavanje novih parova Možete dodati novi par ključ-vrednost u rečnik. my_dict["jezik"] = "P...

Python set je kolekcija jedinstvenih elemenata bez određenog redosleda. Setovi se koriste za čuvanje jedinstvenih vrednosti, a imaju nekoliko osnovnih operacija kao što su dodavanje, brisanje, petlje, i razne metode. Evo objašnjenja tih operacija i nekoliko primera: Dodavanje elemenata Koristite metodu add() da biste dodali element u set. Brisanje elemenata Koristite metodu remove() da biste uklonili određeni element iz seta. Ako element ne postoji, izazvaće grešku. Koristite metodu discard() da biste uklonili element iz seta. Neće izazvati grešku ako element ne postoji. Koristite metodu pop() da biste uklonili i vratili proizvoljni element iz seta. Petlje kroz set Koristite petlju for da biste iterirali kroz elemente seta. Spajanje (join) elemenata Setovi nemaju redosled, pa se ne "spajaju" na isti način kao stringovi ili liste. Metode setova Koristite različite metode za operacije sa setovima: ...

Python tuple je uređeni, nepromenljivi, i heterogeni kolekcionarni podatak. To znači da tuple može sadržavati različite tipove podataka (npr. brojevi, stringovi, itd.) i da se elementi ne mogu promeniti nakon što su dodati u tuple. Tuple se često koriste za čuvanje povezanih podataka koji ne bi trebali da budu promenjeni. Ključne Karakteristike Tuple-a Uređeni: Elementi u tuple-u se čuvaju u određenom redosledu, što znači da možete pristupiti elementima prema njihovim indeksima. Nepromenljivi: Nakon što kreirate tuple, ne možete menjati njegove elemente. To znači da ne možete dodavati, brisati ili menjati elemente u tuple-u. Heterogeni: Tuple može sadržavati elemente različitih tipova podataka. Na primer, možete imati tuple koji sadrži brojeve, stringove i druge podatke. Ograničenja i Performanse: Tuple su obično brži od lista jer su nepromenljivi, ali imaju ograničene metode u poređenju sa listama. Kreiranje Tuple-a ...

Python nudi mnoge korisne metode za rad sa listama. Evo nekoliko često korišćenih metoda za liste i odgovarajućih primera: Dodavanje Elementa append() : Dodaje element na kraj liste. brojevi = [1, 2, 3] brojevi.append(4) Rezultat: [1, 2, 3, 4] Uklanjanje Elementa remove() : Uklanja prvi pojavljivanje određenog elementa iz liste. pop() : Uklanja element na određenom indeksu i vraća ga. gradovi = ["Beograd", "Novi Sad", "Niš"] gradovi.remove("Novi Sad") Rezultat: ["Beograd", "Niš"] izbaceni_grad = gradovi.pop(0) Rezultat: izbaceni_grad = "Beograd", gradovi = ["Niš"] Pronalaženje Indeksa Elementa index() : Vraća indeks prvog pojavljivanja određenog elementa. brojevi = [1, 2, 3, 4, 5] indeks = brojevi.index(3) Rezultat: indeks = 2 Provera Prisustva Elementa in operator: Provera...

U Pythonu, lista je vrsta podataka koja omogućava skladištenje više elemenata u jednoj promenljivoj. Liste su promenljive i uređene, što znači da možete dodavati, uklanjati i menjati elemente unutar liste, a elementi se čuvaju u redosledu u kojem su dodavani. Evo osnovnih informacija o listama i nekoliko primera: Kreiranje Liste Listu možete kreirati koristeći uglaste zagrade [] i razdvajajući elemente zapetama: brojevi = [1, 2, 3, 4, 5] gradovi = ["Beograd", "Novi Sad", "Niš"] meseci = ["Januar", "Februar", "Mart"] prazna_lista = [] Pristup Elementima Liste Elementima liste možete pristupiti korišćenjem indeksa (počevši od 0): grad = gradovi[0] # Pristup prvoj stavci (Beograd) mesec = meseci[2] # Pristup trećoj stavci (Mart) Izmena i Dodavanje Elementa Možete izmeniti vrednost elementa i dodavati nove elemente: gradovi[1] = "Subotica"...

Aritmetički operatori Operatori za matematičke operacije: + (Sabiranje): 5 + 3 = 8 - (Oduzimanje): 10 - 4 = 6 * (Množenje): 6 * 4 = 24 / (Deljenje): 15 / 3 = 5.0 // (Celo deljenje): 15 // 3 = 5 % (Ostatak pri deljenju): 10 % 3 = 1 ** (Stepenovanje): 2 ** 3 = 8 Operatori poređenja Operatori za poređenje vrednosti: == (Jednako): 5 == 3 je False != (Nije jednako): 5 != 3 je True < (Manje od): 5 < 3 je False > (Veće od): 5 > 3 je True <= (Manje ili jednako): 5 <= 5 je True >= (Veće ili jednako): 5 >= 5 je True Logički operatori Operatori za logičke operacije: and (Logičko "i"): True and False je False or (Logičko "ili"): True or False je True not (Logičko "nije"): not True je False Operatori pridruživanja Operatori za dodeljivanje vrednosti promenljivama: = (Dodeljivanje vrednosti): broj = 10...

Boolean vrednost u Pythonu je podaci tip koji ima samo dve moguće vrednosti: True (istina) i False (neistina). Boolean vrednosti se često koriste za uslove i kontrole toka u programiranju, gde se odluke donose na osnovu istinitosti određenih izraza. Istina ( True ) Ova vrednost označava da je izraz istinit. istina = True Neistina ( False ) Ova vrednost označava da je izraz neistinit. neistina = False Primer: Boolean vrednosti se često koriste u uslovima (if, elif, else), petljama (for, while), i drugim situacijama gde je potrebno doneti odluke na osnovu istinitosti određenih izraza. broj = 42 if broj < 50: print("Broj je manji od 50.") # Ovo će se izvršiti else: print("Broj nije manji od 50.") Output: Broj je manji od 50.

len() - Dužina Stringa Funkcija len() se koristi za dobijanje dužine stringa: tekst = "Ovo je primer stringa." duzina = len(tekst) # Duzina: 21 upper() i lower() - Pretvaranje u Velika i Mala Slova Ove funkcije se koriste za konverziju slova u velika ili mala: tekst = "Hello World" velika_slova = tekst.upper() mala_slova = tekst.lower() # velika_slova: "HELLO WORLD" # mala_slova: "hello world" strip() - Uklanjanje Belina Funkcija strip() se koristi za uklanjanje belina sa početka i kraja stringa: tekst = " Ovo je tekst sa belinama " ociscen_tekst = tekst.strip() # ociscen_tekst: "Ovo je tekst sa belinama" replace() - Zamena Delova Stringa Funkcija replace() se koristi za zamenu dela stringa drugim tekstom: tekst = "Ovo je primer za zamenu." novi_tekst = tekst.replace("primer...

Deklarisanje stringa Stringovi se deklarišu jednostavno navođenjem teksta između dvostrukih ili jednostrukih navodnika: tekst = "Ovo je primer stringa." Spajanje stringova (konkatenacija) Možete spojiti dva stringa koristeći operator "+" i dodati razmak između njih: prvi_string = "Hello" drugi_string = "World" rezultat = prvi_string + " " + drugi_string # Rezultat: "Hello World" Dužina stringa Mozete dobiti dužinu stringa koristeći funkciju len() : tekst = "Ovo je primer." duzina = len(tekst) # Duzina: 14 Isecanje stringa (slicing) Mozete iseći deo stringa koristeći indeksiranje: tekst = "Python je sjajan" podstring = tekst[7:9] # Isecanje od indeksa 7 do 9 # podstring: "je" Formatiranje stringa Stringove možete formatirati ubacivanjem vrednosti u s...

Casting u programiranju se odnosi na promenu tipa podatka promenljive sa jednog tipa na drugi. U Pythonu, možete izvršiti casting (konverziju) pomoću određenih funkcija ili konstruktorima za različite tipove podataka. Evo nekoliko primera castinga u Pythonu: Casting u ceo broj (int) Možete konvertovati druge tipove podataka u ceo broj koristeći funkciju int() . decimalni = 3.14 ceo_broj = int(decimalni) # Konverzija decimalnog broja u ceo broj Casting u decimalni broj (float) Možete konvertovati druge tipove podataka u decimalni broj koristeći funkciju float() . broj = 42 decimalni_broj = float(broj) # Konverzija celog broja u decimalni broj Casting u nisku (string) Možete konvertovati druge tipove podataka u nisku koristeći funkciju str() . broj = 42 niska = str(broj) # Konverzija celog broja u nisku Casting u kompleksni broj (complex) Možete konvertovati druge tipove podata...

Celi brojevi (int) Celi brojevi su brojevi bez decimalnih mesta. Na primer: broj1 = 42 broj2 = -7 broj3 = 0 Decimalni brojevi (float) Decimalni brojevi, ili brojevi sa pomičnim zarezom, uključuju brojeve sa decimalnim mestima. Na primer: decimalni1 = 3.14 decimalni2 = -0.001 decimalni3 = 2.0 Kompleksni brojevi (complex) Kompleksni brojevi se koriste za rad sa imaginarnim brojevima i imaju oblik realni + imaginarni * j . Na primer: kompleksni1 = 2 + 3j kompleksni2 = -1 - 0.5j Osim osnovnih operacija kao što su sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje, Python omogućava i napredne operacije sa brojevima, kao što su stepenovanje ( ** ), celobrojno deljenje ( // ) i ostatak pri deljenju ( % ). Primeri naprednih operacija: import math kvadratni_koren = math.sqrt(16) # Kvadratni koren broja 16 deljenje_sa_remainder = divmod(10, 3) # Deljenje broja 10 sa ostatk...

Python je dinamički tipiziran jezik, što znači da nije potrebno eksplicitno navoditi tip podatka pri deklarisanju promenljivih. Tipovi podataka se automatski određuju prema vrednostima koje promenljive sadrže. Evo nekoliko osnovnih tipova podataka koji se koriste u Pythonu: Celi brojevi (int): Ovo su celobrojne vrednosti, na primer: 42, -7, 0. Decimalni brojevi (float): Decimalni brojevi ili brojevi sa pomičnim zarezom, na primer: 3.14, -0.001, 2.0. Niske (string): Tekstualni podaci, na primer: "Hello, World!", 'Python'. Liste (list): Liste su uređeni nizovi podataka koji mogu sadržati elemente različitih tipova, na primer: [1, 2, 3], ["jabuka", "banana", "narandža"]. Rečnici (dict): Rečnici sadrže parove ključ-vrednost, na primer: {"ime": "Ana", "godine": 30}. Torka (tuple): Slično listi, ali su nepromenljive, na primer: (1, 2, 3). ...

Šta su promenljive u Pythonu? Promenljive (variables) u Pythonu su imenovane lokacije u memoriji koje se koriste za skladištenje podataka. Svaka promenljiva ima svoje jedinstveno ime koje se koristi kako bi se pristupilo i manipulisalo sačuvanim podacima. Promenljive su osnovni građevni blokovi svakog programa, jer omogućavaju skladištenje i manipulaciju raznim vrstama podataka. U Pythonu, definisanje promenljive je vrlo jednostavno. Samo trebate odabrati ime za promenljivu i dodeliti joj vrednost. Na primer: broj = 42 ime = "John" U ovom primeru, broj i ime su promenljive. broj sadrži celobrojnu vrednost 42, dok ime sadrži tekstualnu vrednost "John". Python je dinamički tipiziran jezik, što znači da ne morate eksplicitno navesti tip podatka prilikom definisanja promenljive; Python će automatski odrediti tip na osnovu vrednosti koju dodelite promenljivoj. Promenljive mogu biti korišćene za čuvanje različitih tipova podataka, ...

O Python programskom jeziku Python je visokonivojski programski jezik koji je popularan zbog svoje jednostavnosti i lakoće upotrebe. Osnovni cilj Pythona je da omogući programerima da pišu čitljiv, efikasan i brz kod. Evo nekoliko ključnih karakteristika Pythona: Jednostavnost: Python ima čitljivu sintaksu, koja je slična engleskom jeziku, što ga čini lakim za učenje i razumevanje. Ovo olakšava rad i održavanje koda. Univerzalnost: Python se koristi za razvoj različitih vrsta aplikacija, uključujući web aplikacije, desktop aplikacije, mobilne aplikacije, analizu podataka, veštačku inteligenciju, mašinsko učenje, i mnoge druge. Velika i aktivna zajednica: Python ima ogromnu zajednicu programera širom sveta. To znači da postoji mnogo resursa, biblioteka i alata dostupnih za Python, što olakšava rad na različitim projektima. Otvorenost: Python je besplatan i otvorenog koda, što znači da možete besplatno preuzeti, koristiti, i prilagođ...