Mala škola Linuxa

Prethodni tekstovi su postavili sve delove. Ovim se sklapaju u jednu komandu koju ćeš zaista kucati — onu koja na pad servisa u dva ujutru odgovori nečim korisnijim od trideset redova stack trace-a. Alatka se zove zasto i do kraja teksta stoji u /usr/local/bin . Zašto baš journal Sistemski log je idealan ulaz za model iz tri razloga. Struktura je poznata. Svaki zapis ima jedinicu, prioritet, vreme i poruku. Model ne pogađa šta gleda. Filtriranje već postoji. journalctl ume da suzi po servisu, prioritetu i vremenu pre nego što išta ode modelu — što je, kako pokazuje prethodni tekst , najvažniji korak. Izlaz u JSON obliku. Nema parsiranja teksta: $ journalctl -u nginx -n 3 -o json --no-pager | jq -r '.MESSAGE' Podsetnik na osnovne oznake stoji u tekstu o journalctl . Najkraća upotrebljiva verzija $ journalctl -u nginx -n 50 --no-pager \ | jq -Rs '{ model: "qwen3:8b", messages: [ {role: "system", content: ...

Python klijent iz prethodnog teksta je pravi alat kad obrada ima strukturu. Ali najveći deo posla na serveru već živi u bashu — cron zadaci, skripte za nadzor, jednolinijski lanci koji rade godinama. Za njih model treba da bude još jedna karika u pipe-u, kao grep ili awk . Ovaj tekst pokazuje kako se to radi tako da ne pukne prvog dana. Problem koji rešavaš pre svega ostalog Ovo izgleda kao da radi: $ TEKST=$(tail -20 /var/log/nginx/error.log) $ curl -s http://localhost:11434/v1/chat/completions \ -d "{\"model\":\"qwen3:8b\",\"messages\":[{\"role\":\"user\",\"content\":\"$TEKST\"}]}" I puca čim log sadrži navodnik, obrnutu kosu crtu ili prelom reda — dakle odmah. JSON postane neispravan, servis vrati 400, a poruka o grešci ne govori ništa korisno. Rešenje je da JSON nikad ne sastavljaš ručno. Za to postoji jq : $ tail -20 /var/log/nginx/error.log \ | jq -Rs '{ model: "q...

U trećem delu skripta je naučila da odlučuje i ponavlja. Ovaj deo je o razlici između skripte koja radi na tvom računaru i skripte kojoj možeš da veruješ na serveru u tri ujutru. Funkcije Funkcija je imenovani deo skripte koji pozivaš više puta: #!/usr/bin/env bash pozdrav() { echo "Zdravo!" } pozdrav pozdrav Funkcija mora biti definisana pre prvog poziva — bash čita fajl odozgo nadole. Argumenti Funkcije primaju argumente isto kao skripta: $1 , $2 , $@ : proveri_servis() { local servis="$1" if systemctl is-active --quiet "$servis"; then echo "$servis: radi" else echo "$servis: NE RADI" fi } proveri_servis httpd proveri_servis sshd Unutar funkcije $1 je prvi argument funkcije , ne skripte. local — obavezna navika Bez local promenljiva u funkciji je globalna i tiho gazi istoimenu iz ostatka skripte: brojac=100 uvecaj() { brojac=5 # gazi globalnu! } uvecaj e...

U drugom delu skripta je počela da radi sa različitim ulazima. Sada je učimo da donosi odluke i da ponavlja posao — bez toga skripta ostaje spisak komandi. Sve počinje od izlaznog koda Bash nema pravi tip „tačno/netačno". Umesto toga gleda izlazni kod komande: nula znači uspeh , sve ostalo neuspeh. $ ls /etc > /dev/null $ echo $? 0 $ ls /nepostojeci 2> /dev/null $ echo $? 2 Zato se if u bash-u ne pita „da li je ovo tačno" nego „da li je ova komanda uspela". Kad to jednom shvatiš, sve ostalo ima smisla. if #!/usr/bin/env bash if [ -f /etc/passwd ]; then echo "Fajl postoji" fi Puni oblik: if uslov; then komande elif drugi_uslov; then komande else komande fi Blok se zatvara sa fi — if unazad. Razmaci unutar uglastih zagrada su obavezni if [ -f "$fajl" ]; then # radi if [-f "$fajl"]; then # ne radi Razlog je što je [ zapravo komanda, a ne deo sintakse. Bez razmaka bash traži koma...

U prvom delu napravili smo skriptu koja svaki put radi isto. Da bi radila sa različitim ulazima — različitim fajlom, direktorijumom ili imenom servisa — trebaju ti promenljive. Dodela vrednosti ime="Alen" broj=42 putanja="/var/log/httpd" Znak $ ispred imena vraća vrednost: #!/usr/bin/env bash ime="Alen" echo "Zdravo, $ime" Zdravo, Alen Bez razmaka oko znaka jednakosti Ovo je greška koju svi naprave bar jednom: ime = "Alen" -bash: ime: command not found Sa razmakom bash misli da je ime komanda, a = i "Alen" njeni argumenti. Piši ime="Alen" , bez razmaka ni sa jedne strane. Imena promenljivih Slova, brojevi i donja crta; ne smeju počinjati brojem. Bash razlikuje mala i velika slova — ime i IME su dve različite promenljive. Uobičajena praksa: mala slova za svoje promenljive, velika za konstante na vrhu skripte i za promenljive okruženja. LOG_DIR="/var/log/httpd" MAX_DA...

Skripta je tekstualni fajl u koji upišeš komande koje bi inače kucao u terminal. Umesto da svaki put ponavljaš isti niz koraka, pokreneš jednu komandu i sve se odradi samo. Ovo je prvi od četiri teksta o bash skriptovanju. U ovom delu pravimo skriptu koja radi; u narednima dodajemo promenljive, uslove i petlje, pa na kraju sklapamo upotrebljivu backup skriptu. Sve što ti treba je terminal i tekstualni editor . Zašto uopšte skripte Zamisli da svakog jutra proveravaš server: koliko je diska ostalo, da li Apache radi, ima li grešaka u logu. To je tri komande koje kucaš ručno. Skripta je te tri komande u jednom fajlu. Otkucaš jednu reč i dobiješ sve. A kad to jednom postoji, može i da se zakaže da radi samo, preko cron-a . Skriptovanje nije programiranje u klasičnom smislu — to je automatizacija onoga što ionako već radiš. Prva skripta Napravi fajl: $ vi zdravo.sh Upiši: #!/bin/bash echo "Zdravo, svete!" Sačuvaj i izađi. To je cela skripta. Shebang Pr...