Mala škola Linuxa

cron je servis koji pokreće komande po rasporedu — svakog minuta, svake noći u tri, svakog prvog u mesecu. Sve što bi inače morao da radiš ručno svakog dana može da radi sam: backup baze, brisanje starih fajlova, provera da li servis radi, slanje izveštaja. Posao koji cron pokreće zove se cron job , a raspored se upisuje u tabelu koja se zove crontab . Uređivanje sopstvenog crontab-a $ crontab -e Otvara tvoj lični crontab u podrazumevanom editoru . Ako te dočeka vi a ti to ne želiš: $ export EDITOR=nano $ crontab -e Pregled bez uređivanja: $ crontab -l Brisanje celog crontab-a — bez pitanja, bez povratka: $ crontab -r Tastature -r i -e su jedna do druge. Naviknuti se na crontab -l pre svega ostalog je jeftina navika koja te jednog dana spasi. Tuđi crontab, kao administrator: # crontab -u nginx -l Sintaksa Svaki red ima pet vremenskih polja i komandu: * * * * * komanda │ │ │ │ │ │ │ │ │ └─ dan u nedelji (0-7, gde su 0 i 7 nedelja) │ ...

Kad servis ne startuje, kad sistem puca bez objašnjenja ili kad hoćeš da vidiš šta se dešavalo u tri ujutru — odgovor je u logovima. Na modernim Linux sistemima njima upravlja systemd-journald , a čitaju se komandom journalctl . Za razliku od starih tekstualnih logova, journal je binarni format sa indeksima. To znači da ne možeš da ga otvoriš običnim cat -om, ali zauzvrat dobijaš filtriranje koje sa grep -om ne bi ni pokušao. Prvi pogled # journalctl Ispisuje ceo journal od najstarijeg zapisa, u pageru. Na sistemu koji radi mesecima to su stotine hiljada linija, pa je ovako praktički neupotrebljivo — ali je dobar način da vidiš kako zapis izgleda: Aug 19 11:04:23 web01 systemd[1]: Starting The Apache HTTP Server... Aug 19 11:04:23 web01 httpd[1382]: Server configured, listening on: port 80 Aug 19 11:04:23 web01 systemd[1]: Started The Apache HTTP Server. Svaki red ima vreme, ime računara, ime procesa sa PID-om i poruku. Bez sudo videćeš samo deo zapisa — one koje je proi...

Menadžer paketa je alat kojim instaliraš, ažuriraš i uklanjaš softver na Linuxu. Umesto da preuzimaš instalacije sa sajtova, sve ide iz repozitorijuma — proverenih skladišta paketa koje održava distribucija. Menadžer sam rešava i zavisnosti : ako paket koji instaliraš zahteva još pet biblioteka, on će ih povući bez pitanja. dnf ili yum? Na RHEL-u, Rocky Linuxu, AlmaLinuxu i CentOS-u koristi se dnf . Stariji sistemi (RHEL 7 i CentOS 7) koriste yum . Na modernim sistemima yum i dalje radi — ali je samo preusmerenje na dnf . Možeš i sam da proveriš: $ which yum /usr/bin/yum $ ls -l /usr/bin/yum lrwxrwxrwx. 1 root root 5 Apr 12 09:31 /usr/bin/yum -> dnf-3 Zato u tekstu koristim dnf . Ako radiš na starijem sistemu, svuda umesto toga otkucaj yum — sintaksa je gotovo identična. Skoro sve komande ispod zahtevaju administratorska prava, pa idu uz sudo . Pronalaženje paketa Pretraga po imenu i opisu $ dnf search htop ========== Name Exactly Matched: htop ========== hto...

Najbrži način da naučiš Linux je da ga instaliraš i pokvariš nekoliko puta. Ovaj tekst prolazi kroz instalaciju u virtuelnoj mašini — bez diranja postojećeg sistema, bez rizika, i sa mogućnošću da se vratiš unazad kad zabrljaš. Nisi još izabrao distribuciju? Pogledaj Linux distribucije . Ukratko: Ubuntu Server za najlakši start, Rocky Linux ako ciljaš posao u firmi. Gde instalirati Način Kada Virtuelna mašina Za učenje — jedini razuman izbor. Ništa ne rizikuješ, možeš imati više sistema odjednom i vratiti se na ranije stanje. Dual boot Kad hoćeš Linux kao svakodnevni sistem, ali ti Windows i dalje treba. Zahteva prekrajanje particija i nosi rizik. Ceo disk Kad si siguran. Briše sve što je na računaru. Ovaj tekst pokriva prvi način. Poslednja sekcija se dotiče ostalih. Šta ti treba VirtualBox — besplatan, sa virtualbox.org . Alternativa je VMware Workstation Player, ili KVM ako si već na Linuxu. ISO fajl...