Mala škola Linuxa

Prethodna lekcija je pokrila koji fajl sistemi postoje. Ova objašnjava kako rade iznutra — i zašto ti to treba. Konkretno: zašto disk ume da bude „pun" iako df pokazuje da ima mesta, zašto server posle nagle nestanke struje ne izgubi podatke, i zašto se logovi na aktivnom serveru podešavaju sa noatime . Od čega se fajl sistem sastoji Disk sam po sebi zna samo za blokove — numerisane komadiće prostora. Fajl sistem je sloj koji od toga pravi fajlove i direktorijume. Struktura Šta sadrži Superblok podaci o samom fajl sistemu: veličina, broj blokova, stanje, UUID Tabela inode-ova metapodatke o svakom fajlu Blokovi podataka sam sadržaj fajlova Journal dnevnik nedovršenih operacija Superblok je toliko važan da se čuva u više kopija po disku — ako se glavni ošteti, sistem se može oporaviti iz rezervne. Inode Ovo je pojam koji vredi razumeti, jer objašnjava mnogo toga. Inode je zapis o fajlu , i sadrži sve osim dve stvari: tip fajla i dozvole vlas...

Na Windowsu imaš C:\ , D:\ i svaki disk svoje slovo. Na Linuxu postoji samo jedno stablo koje počinje od korena, oznake / . Svi diskovi, particije, USB uređaji i mrežni deljeni direktorijumi ubacuju se negde u to stablo. Ta razlika je prva stvar koja zbunjuje, a druga je što svaki direktorijum u korenu ima tačno određenu svrhu. To nije stvar navike nego standarda koji se zove FHS — Filesystem Hierarchy Standard. Zato se, kad naučiš ovu strukturu, snalaziš na svakom Linux sistemu na svetu, bez obzira na distribuciju . Pogled na koren $ ls / bin dev home lib64 mnt proc run srv tmp var boot etc lib media opt root sbin sys usr Deluje kao gomila skraćenica, ali svaka ima logiku. Podeliću ih po tome koliko ćeš ih često koristiti. Direktorijumi koje ćeš koristiti svakog dana /etc — konfiguracija Ovde je podešavanje celog sistema i svih servisa. Sve su to obični tekstualni fajlovi koje uređuješ editorom . /etc/passwd korisnički nalozi /etc/...