Mala škola Linuxa

Sve dosadašnje Kubernetes lekcije opisuju objekte i komande — ali bez klastera na kom se to isprobava, ostaje teorija. Minikube pravi klaster na tvom računaru za nekoliko minuta, besplatno i bez cloud naloga. Šta ti treba 2 procesorska jezgra, 2 GB slobodne memorije, 20 GB diska Docker, ili neki hipervizor (KVM, VirtualBox) kubectl Ovo su najniži zahtevi. Realno, sa 4 GB dodeljene memorije rad je osetno prijatniji. Minikube, kind ili k3s Alat Kakav je Kada Minikube pun klaster, mnogo dodataka, dashboard učenje i razvoj kind klaster u Docker kontejnerima, vrlo brz automatsko testiranje, CI k3s lagan ali pravi Kubernetes mali produkcijski serveri, IoT Za učenje uzmi Minikube — ima najviše ugrađenih dodataka i najbolje poruke o greškama. Kad ti zatreba da klaster nastane i nestane za deset sekundi u nekom skriptu, pređi na kind. A k3s je jedini od ova tri koji se zaista koristi u produkciji. Instalacija Docker Ako ga još nemaš, prođi lekciju Insta...

Kroz dosadašnje Kubernetes lekcije objašnjeni su Pod , Deployment , Service i ostali objekti. kubectl je alat kojim se sve to zaista radi — jedini kanal između tebe i klastera. Svaka komanda ide na API server , koji je onda prosleđuje dalje. Nema drugog puta. Provera veze $ kubectl version --client $ kubectl cluster-info $ kubectl get nodes NAME STATUS ROLES AGE VERSION master01 Ready control-plane 42d v1.30.2 worker01 Ready <none> 42d v1.30.2 worker02 Ready <none> 42d v1.30.2 Ako ovo radi, klaster te prepoznaje. Ako dobiješ connection refused , problem je u konfiguraciji — o tome pri kraju teksta. Struktura komande kubectl [radnja] [tip] [ime] [opcije] kubectl get pods kubectl describe pod web-abc123 kubectl delete deployment web Tipovi objekata imaju kratke oblike, što štedi dosta kucanja: Pun naziv Skraćeno pods po deployments deploy services svc namespaces ns configmaps...

Aplikacija retko radi sama. Uz nju ide baza, možda Redis, možda reverse proxy. Sa docker run to znači tri duge komande, ručno pravljenje mreže i pamćenje redosleda pokretanja. Compose sve to opisuje u jednom fajlu. Jedna komanda diže ceo sklop, jedna ga ruši. docker-compose ili docker compose Stariji alat je bio zaseban program pisan u Pythonu i zvao se docker-compose , sa crticom. Danas je Compose ugrađen u Docker kao poddomanda — docker compose , sa razmakom. $ docker compose version Docker Compose version v2.29.1 Ako ti to ne radi, instaliraj dodatak: # dnf install -y docker-compose-plugin Fajl se danas zove compose.yaml . Staro ime docker-compose.yml i dalje radi i videćeš ga svuda. Prvi compose fajl $ mkdir moj-sajt && cd moj-sajt $ vi compose.yaml services: web: image: nginx:1.25-alpine ports: - "8080:80" volumes: - ./html:/usr/share/nginx/html:ro $ mkdir html $ echo "<h1>Radi!</h1>" ...

Do sada si u Dockeru koristio tuđe image-e — povukao docker pull -om i pokrenuo docker run -om. Da bi spakovao svoju aplikaciju, treba ti sopstveni image. Dockerfile je tekstualni fajl sa uputstvom kako se image pravi. Komanda docker build to uputstvo izvršava i pravi image. Zašto ne docker commit Image se može napraviti i tako što uđeš u kontejner, ručno instaliraš šta ti treba i sačuvaš stanje sa docker commit . Radi — ali niko ne zna šta je unutra, ne može se ponoviti, i ne može se držati u Git-u. Dockerfile je recept: čitljiv, verzionisan i ponovljiv. Svako ko ga ima dobija identičan image. Prvi Dockerfile Napravi direktorijum i u njemu fajl imena Dockerfile — bez ekstenzije, sa velikim D: $ mkdir moja-app && cd moja-app $ vi Dockerfile FROM rockylinux:9 RUN dnf install -y httpd && dnf clean all COPY index.html /var/www/html/ EXPOSE 80 CMD ["httpd", "-D", "FOREGROUND"] Napravi i index.html : <h1>Radi...

U trećem delu skripta je naučila da odlučuje i ponavlja. Ovaj deo je o razlici između skripte koja radi na tvom računaru i skripte kojoj možeš da veruješ na serveru u tri ujutru. Funkcije Funkcija je imenovani deo skripte koji pozivaš više puta: #!/usr/bin/env bash pozdrav() { echo "Zdravo!" } pozdrav pozdrav Funkcija mora biti definisana pre prvog poziva — bash čita fajl odozgo nadole. Argumenti Funkcije primaju argumente isto kao skripta: $1 , $2 , $@ : proveri_servis() { local servis="$1" if systemctl is-active --quiet "$servis"; then echo "$servis: radi" else echo "$servis: NE RADI" fi } proveri_servis httpd proveri_servis sshd Unutar funkcije $1 je prvi argument funkcije , ne skripte. local — obavezna navika Bez local promenljiva u funkciji je globalna i tiho gazi istoimenu iz ostatka skripte: brojac=100 uvecaj() { brojac=5 # gazi globalnu! } uvecaj e...

U drugom delu skripta je počela da radi sa različitim ulazima. Sada je učimo da donosi odluke i da ponavlja posao — bez toga skripta ostaje spisak komandi. Sve počinje od izlaznog koda Bash nema pravi tip „tačno/netačno". Umesto toga gleda izlazni kod komande: nula znači uspeh , sve ostalo neuspeh. $ ls /etc > /dev/null $ echo $? 0 $ ls /nepostojeci 2> /dev/null $ echo $? 2 Zato se if u bash-u ne pita „da li je ovo tačno" nego „da li je ova komanda uspela". Kad to jednom shvatiš, sve ostalo ima smisla. if #!/usr/bin/env bash if [ -f /etc/passwd ]; then echo "Fajl postoji" fi Puni oblik: if uslov; then komande elif drugi_uslov; then komande else komande fi Blok se zatvara sa fi — if unazad. Razmaci unutar uglastih zagrada su obavezni if [ -f "$fajl" ]; then # radi if [-f "$fajl"]; then # ne radi Razlog je što je [ zapravo komanda, a ne deo sintakse. Bez razmaka bash traži koma...

U prvom delu napravili smo skriptu koja svaki put radi isto. Da bi radila sa različitim ulazima — različitim fajlom, direktorijumom ili imenom servisa — trebaju ti promenljive. Dodela vrednosti ime="Alen" broj=42 putanja="/var/log/httpd" Znak $ ispred imena vraća vrednost: #!/usr/bin/env bash ime="Alen" echo "Zdravo, $ime" Zdravo, Alen Bez razmaka oko znaka jednakosti Ovo je greška koju svi naprave bar jednom: ime = "Alen" -bash: ime: command not found Sa razmakom bash misli da je ime komanda, a = i "Alen" njeni argumenti. Piši ime="Alen" , bez razmaka ni sa jedne strane. Imena promenljivih Slova, brojevi i donja crta; ne smeju počinjati brojem. Bash razlikuje mala i velika slova — ime i IME su dve različite promenljive. Uobičajena praksa: mala slova za svoje promenljive, velika za konstante na vrhu skripte i za promenljive okruženja. LOG_DIR="/var/log/httpd" MAX_DA...