Mala škola Linuxa

 Udaljeni pristup Linux serveru omogućava vam da upravljate i radite sa serverom sa udaljenog računara ili uređaja, bilo da se nalazite na drugom mestu u lokalnoj mreži ili na internetu. Da biste ostvarili udaljeni pristup, obično se koristi SSH (Secure Shell) protokol koji omogućava siguran i šifrovan pristup serveru. Evo osnovnih koraka za ostvarivanje udaljenog pristupa Linux serveru putem SSH: Instalacija SSH servera : Prvo morate instalirati SSH server na Linux serveru, ako već nije instaliran. Na većini Linux distribucija, SSH server se može instalirati pomoću paket menadžera, kao što su apt (za Debian i Ubuntu) ili yum (za CentOS i Fedora). Na primer, za instalaciju na Debian distribuciji, koristite sledeću komandu: sudo apt-get install openssh-server Provera statusa SSH servera : Nakon instalacije, SSH server će obično biti automatski pokrenut. Da biste proverili status SSH servera, koristite sledeću komandu: sudo systemctl status ssh Konfiguracija SSH servera (opciono) ...

Na Windowsu imaš C:\ , D:\ i svaki disk svoje slovo. Na Linuxu postoji samo jedno stablo koje počinje od korena, oznake / . Svi diskovi, particije, USB uređaji i mrežni deljeni direktorijumi ubacuju se negde u to stablo. Ta razlika je prva stvar koja zbunjuje, a druga je što svaki direktorijum u korenu ima tačno određenu svrhu. To nije stvar navike nego standarda koji se zove FHS — Filesystem Hierarchy Standard. Zato se, kad naučiš ovu strukturu, snalaziš na svakom Linux sistemu na svetu, bez obzira na distribuciju . Pogled na koren $ ls / bin dev home lib64 mnt proc run srv tmp var boot etc lib media opt root sbin sys usr Deluje kao gomila skraćenica, ali svaka ima logiku. Podeliću ih po tome koliko ćeš ih često koristiti. Direktorijumi koje ćeš koristiti svakog dana /etc — konfiguracija Ovde je podešavanje celog sistema i svih servisa. Sve su to obični tekstualni fajlovi koje uređuješ editorom . /etc/passwd korisnički nalozi /etc/...

Najbrži način da naučiš Linux je da ga instaliraš i pokvariš nekoliko puta. Ovaj tekst prolazi kroz instalaciju u virtuelnoj mašini — bez diranja postojećeg sistema, bez rizika, i sa mogućnošću da se vratiš unazad kad zabrljaš. Nisi još izabrao distribuciju? Pogledaj Linux distribucije . Ukratko: Ubuntu Server za najlakši start, Rocky Linux ako ciljaš posao u firmi. Gde instalirati Način Kada Virtuelna mašina Za učenje — jedini razuman izbor. Ništa ne rizikuješ, možeš imati više sistema odjednom i vratiti se na ranije stanje. Dual boot Kad hoćeš Linux kao svakodnevni sistem, ali ti Windows i dalje treba. Zahteva prekrajanje particija i nosi rizik. Ceo disk Kad si siguran. Briše sve što je na računaru. Ovaj tekst pokriva prvi način. Poslednja sekcija se dotiče ostalih. Šta ti treba VirtualBox — besplatan, sa virtualbox.org . Alternativa je VMware Workstation Player, ili KVM ako si već na Linuxu. ISO fajl...

Otvoriš terminal, otkucaš jednu komandu i za minut imaš instaliran web server koji vrti pola interneta. Ništa nisi platio, nisi uneo ključ i niko te nije pitao za podatke o kartici. To je open source, i prva je stvar koju vredi razumeti pre nego što kreneš sa Linuxom — jer objašnjava zašto Linux uopšte postoji i zašto ima toliko distribucija. Zatvoren i otvoren kod Program koji koristiš je niz nula i jedinica koje procesor izvršava. Taj oblik čovek ne može da čita. Ono što je programer zaista napisao zove se izvorni kod . Kod zatvorenog softvera dobijaš samo izvršni oblik. Izvorni kod je poslovna tajna — ne možeš da vidiš šta program radi, ne možeš da ga prepraviš i ne možeš da proveriš da li šalje nešto negde. Tako rade Windows, Photoshop i većina komercijalnih programa. Kod otvorenog softvera izvorni kod je javan. Svako sme da ga pročita, promeni i dalje deli. Četiri slobode „Otvoren kod" nije samo to da je kod negde objavljen. Definicija koju je postavio Free So...

 Proces butovanja (boot proces) je osnovni postupak kojim računar ili uređaj učitava operativni sistem i postaje spreman za upotrebu. Evo osnovnog objašnjenja tog procesa: Napajanje i BIOS/UEFI : Kada uključite računar ili uređaj, napajanje se isporučuje komponentama. Računar prvo prolazi kroz postupak Power-On Self-Test (POST), a zatim se BIOS (Basic Input/Output System) ili UEFI (Unified Extensible Firmware Interface) pokreće. Ovi sistemi firmware-a su odgovorni za inicijalizaciju hardverskih komponenti, uključujući CPU, RAM, hard diskove i druge uređaje. Boot Loader : Nakon inicijalizacije hardvera, BIOS/UEFI pronalazi i pokreće boot loader (npr. GRUB na Linux sistemima). Boot loader je mali program koji se nalazi na disku i odgovoran je za pronalaženje i pokretanje operativnog sistema. Boot loader može prikazati opcije za izbor operativnog sistema, ako je više njih instalirano na računaru. Učitavanje jezgra (Kernel) : Nakon što se izabere operativni sistem, boot loader ...

Linux nije jedan operativni sistem nego jezgro oko kojeg je sagrađeno na stotine sistema. Svaki od njih zove se distribucija . Pitanje „koji Linux da instaliram" zapravo je pitanje koju distribuciju izabrati — a odgovor zavisi od toga šta hoćeš da postigneš. Šta distribucija zapravo jeste Linux kernel sam po sebi ništa ne radi. Ne možeš ga instalirati i koristiti — to je samo sloj koji upravlja hardverom, memorijom i procesima. Distribucija je kompletan sistem sastavljen od kernela i svega ostalog: Kernel — Linux, u nekoj konkretnoj verziji Sistemski alati — komande koje kucaš u terminalu init sistem — ono što diže servise pri butovanju , danas najčešće systemd Menadžer paketa — kako se softver instalira i ažurira Repozitorijumi — skladišta paketa koje distribucija održava Politika izdanja — koliko često izlaze nove verzije i koliko dugo se podržavaju Poslednje dve stavke su ono što distribucije zaista razlikuje. Kernel je manje-više isti svu...