Mala škola Linuxa

Skripta se formira od datoteke u kojoj se unose komande. Izvršavanjem skripte izvršiće se svaka komanda u datoteci. Primer: kreirajte datoteku skripta1 i unesite sledeće: #!/bin/sh echo "Moja prva skripta. Pozdrav svima!" Kad sačuvate datoteku, skriptu možete izvršavati komandom:  sh skripta1  ili ./skripta1 . Postoji mogućnos da se skripta učini izvršnom što bi značilo da je dovoljno ukucati samo naziv skripte za izvršenje. Privi red u izvršnoj skripti određuje ljusku (tj. shell) u kojoj se skripta izvršava. Pored sh postoje: zsh, bash, csh, ksh. Da bi skripta postala izvršna potrebno je uneti komandu:  chmod u+x skripta1 . Petlja u okviru skripte Kreirajte skriptu sa sledećim komandama: #! /bin/sh cd ~/www for i in 'ls -1 *.html' do cp $i $i.bak echo "$i backed up!" done prvi red označava shell u kome će se skripta izvršiti drugi red pozicionira trenutnu putanju u www direktorijum ls -1 *.html - kao rezultat daje pretragu svih .htm...

Zakazivanje jednokratnih poslova je moguće komandom at: at 12:01 1 Jan 2013 ls /etc > /root/Desktop/pregledetc.txt Ctrl+D posao će se izvršiti 1. januara u 12:01 2013 na Desktopu će se kreirati pregledetc.txt fajl i u njemu će biti izlistano sve što se nalazi u /etc direktorijumu CTRL + D je kombinacija tastera za kraj zakazivanja posla Vreme zakazivanje je moguće podesiti i na sledeći način: at noon tomorrow at 01/01/99 at 3:42am at now + 3 weeks at teatime Komandom atq će se prikazati spisak svih poslova koji čekaju u at redu. Komanda atrm 12 birše posao pod rednim brojem 12 iz at reda. Zakazivanje periodičnih poslova moguće je zadavanjem komande crontab -e .Otvoriće se cron datoteka u kojoj se unose vrednost za minute, sate, dan u mesecu, mesec i dan u nedelji, a zatim komandu koju želite da izvršite: 55 16 * * 1-5 ls /etc > /root/Desktop/pregledetc.txt Ovaj posao će se izvršavati svakog radnog dana (1-5) u 16:55. Komandom crontab -l mož...

Dva različita posla koja se stalno mešaju: Arhiviranje — spajanje više fajlova u jedan, uz čuvanje strukture direktorijuma, dozvola i vlasništva. Kompresija — smanjivanje veličine jednog fajla. Na Linuxu su to i doslovno odvojeni alati. tar spaja, ali ne smanjuje. gzip smanjuje, ali ne spaja. Otud i ono .tar.gz — prvo jedan, pa drugi. Na Windowsu je zip radio oba posla odjednom, pa se ta podela u početku čini nepotrebnom. Ali ima razlog: kad su odvojeni, možeš birati kombinaciju i menjati kompresor bez menjanja arhive. Šta izabrati Backup Linux sistema tar.gz — jedini format koji čuva dozvole, vlasništvo i simboličke linkove. Slanje nekome na Windowsu zip — otvara se dvoklikom, bez dodatnog softvera. Distribucija softvera tar.xz — najmanja veličina, pakuje se jednom a preuzima mnogo puta. Noćni backup tar.gz — brzo, a prostor je jeftiniji od vremena. Jedan veliki fajl Sam gzip ...

Na Linuxu postoji jedan nalog koji sme sve — root, sa UID-om 0. Kernel za njega ne proverava dozvole; one koje vidiš u ls -l za njega jednostavno ne važe. Otud i celo pitanje kontrole privilegija: kako uraditi ono za šta ti trebaju root prava, a da pri tome ne radiš kao root ceo dan. Zašto se ne radi kao root Nije stvar navike nego posledica. Kao root: Ne postoji ništa što te zaustavi. Greška u kucanju briše sistemske fajlove bez pitanja. Svaki program koji pokreneš ima puna prava — uključujući i onaj koji si preuzeo sa interneta. U logovima piše samo „root", pa se ne zna ko je šta uradio. Klasičan primer razlike: $ rm -rf /usr /lib/nesto rm: cannot remove '/usr': Permission denied Kao običan korisnik — bezopasna greška. Kao root — kraj sistema. Razmak na pogrešnom mestu je isti u oba slučaja; razlikuju se samo prava. Zato je pravilo: radi kao običan korisnik, a prava podigni samo za onu komandu kojoj su stvarno potrebna. Ko sam i š...

Početak u Linux-u Prijavljivanje na sistem Direktorijumi i datoteke Rad sa datotekama Informacije o sistemu

Ovo je prva lekcija na blogu. Ne uči se nijedna komanda — cilj je da razumeš gde ideš i zašto, pre nego što otvoriš terminal. Linux koristiš i sada Verovatno misliš da nikada nisi radio na Linuxu. Zapravo si u kontaktu sa njim ceo dan: Sajtovi koje otvaraš — najveći deo interneta vrti se na Linux serverima Android telefon — ispod svega je Linux kernel Netflix, Facebook, Google, banke — sve na Linuxu Superračunari — svih pet stotina najbržih na svetu Ruteri, televizori, automobili, bankomati Cloud — AWS, Azure i Google Cloud u ogromnoj većini pokreću Linux instance Praktično svugde osim na desktopu. To je i razlog zašto se Linux uči: ne zato što je bolji od Windowsa za svakodnevni rad, nego zato što je operativni sistem infrastrukture . Šta Linux zapravo jeste Linux je kernel — sloj koji upravlja hardverom, memorijom i procesima. Sam po sebi ne radi ništa vidljivo. Ono što instaliraš zove se distribucija : kernel plus sve ostalo — komande, serv...

Prvo što Linux traži od tebe je da dokažeš ko si. Za razliku od Windowsa, gde jedan korisnik obično ima ceo računar, Linux je od početka napravljen kao višekorisnički sistem — više ljudi radi na istoj mašini istovremeno, a svako vidi i sme samo svoje. Zato prijava nije formalnost. Ona određuje čiji si i šta smeš. Kako izgleda prijava Na serveru bez grafike dočeka te ovako nešto: Rocky Linux 10.2 (Red Quartz) Kernel 6.12.0-211.el10.x86_64 on an x86_64 lab01 login: alen Password: Upisuješ korisničko ime, pa lozinku. Dok kucaš lozinku ne prikazuje se ništa — ni zvezdice, ni tačke. To je namerno, da onaj ko gleda preko ramena ne sazna ni dužinu. Kucaj normalno i pritisni Enter. Ako sve prođe, dobijaš prompt: [alen@lab01 ~]$ Kako se prompt čita i šta znače $ i # , objašnjeno je u lekciji Rad iz komandne linije . Ko sam Prva provera kad se zatekneš na nepoznatom sistemu: $ whoami alen Detaljnije — sa brojevima i grupama: $ id uid=1000(alen) gid=1000(alen) ...