Mala škola Linuxa

Arhiviranje se na UNIX sistemu vrši komandom tar: tar -cf arhiva.tar folder - arhivira "folder" u "arhiva.tar" Da bi se arhivirani dokument raspakovao koristi se ista komanda na sledeći način: tar -xf arhiva.tar - sadržaj iz arhiva.tar će biti raspakovan tar -tf arhiva.ta r - prikazuje spisak datoteka u arhiva.tar, ali ne raspakuje arhiva.tar Ukoliko želite da zipujete fajl, tj. da smanjite negov prostor na disku, možete koristiti komandu gzip: gzip proba1.tar - kreira zipovan fajl proba1.tar.gz od proba1.tar Ukolik želite da zadržite originalni proba1.tar, možete koristiti  gzip -c proba1.tar  komandu. Za raspakivanje datoteke koja je prethodno bila zipovana komandom gzip koristi se komanda gunzip: gunzip proba1.tar.gz Mogu se koristiti i sledeće komande: zip -r zipovanfajl imedirektorijuma - zipuje imedirektorijuma i sve poddirektorijume i datoteke u zipovanfajl unzip zipovanfajl.zip - kreira razzipovan direktorijum od zipovanog fajla

Komanda ls -l prikazuje spisa fajlova u radnom direktorijumu i informacije o kontroli pristupa prikazanih  fajlova. Ovde je objašnjeno redom kakvo značenje imaju kolone u prikazu ls -l komande: (I kolona, prva 3 karaktera)-da li vlasnik može da r-čita, w-menja, x-izvršava fajl (I kolona, druga 3 karaktera)-da li grupa korisnika može da r-čita, w-menja, x-izvršava fajl (I kolona, treća 3 karaktera)-da li ostali korisnici mogu da r-čitaju, w-menjaju, x-izvršavaju fajl (II kolona) - ko je vlasnik fajla (III kolona) - kojoj grupi korisnika je pridružen fajl (IV kolona) - veličinu fajla (V kolona) - vreme kreiranja fajla (VI kolona) - naziv fajla chgrp kettle black - fajl black pridružuje grupi korisnika kettle chgrp -r kettle direktorijum - direktorijum i svi poddirektorijumi i fajlovi se pridružuju grupi korisnika kettle chown merrilee rowyourboot - prebacuje se vlasništvo nad rowyourboot na marrilee. chmod u=rwx, g=rx, o=r...

Početak u Linux-u Prijavljivanje na sistem Direktorijumi i datoteke Rad sa datotekama Informacije o sistemu

Ovo je prva lekcija na blogu. Ne uči se nijedna komanda — cilj je da razumeš gde ideš i zašto, pre nego što otvoriš terminal. Linux koristiš i sada Verovatno misliš da nikada nisi radio na Linuxu. Zapravo si u kontaktu sa njim ceo dan: Sajtovi koje otvaraš — najveći deo interneta vrti se na Linux serverima Android telefon — ispod svega je Linux kernel Netflix, Facebook, Google, banke — sve na Linuxu Superračunari — svih pet stotina najbržih na svetu Ruteri, televizori, automobili, bankomati Cloud — AWS, Azure i Google Cloud u ogromnoj većini pokreću Linux instance Praktično svugde osim na desktopu. To je i razlog zašto se Linux uči: ne zato što je bolji od Windowsa za svakodnevni rad, nego zato što je operativni sistem infrastrukture . Šta Linux zapravo jeste Linux je kernel — sloj koji upravlja hardverom, memorijom i procesima. Sam po sebi ne radi ništa vidljivo. Ono što instaliraš zove se distribucija : kernel plus sve ostalo — komande, serv...

Prvo što Linux traži od tebe je da dokažeš ko si. Za razliku od Windowsa, gde jedan korisnik obično ima ceo računar, Linux je od početka napravljen kao višekorisnički sistem — više ljudi radi na istoj mašini istovremeno, a svako vidi i sme samo svoje. Zato prijava nije formalnost. Ona određuje čiji si i šta smeš. Kako izgleda prijava Na serveru bez grafike dočeka te ovako nešto: Rocky Linux 10.2 (Red Quartz) Kernel 6.12.0-211.el10.x86_64 on an x86_64 lab01 login: alen Password: Upisuješ korisničko ime, pa lozinku. Dok kucaš lozinku ne prikazuje se ništa — ni zvezdice, ni tačke. To je namerno, da onaj ko gleda preko ramena ne sazna ni dužinu. Kucaj normalno i pritisni Enter. Ako sve prođe, dobijaš prompt: [alen@lab01 ~]$ Kako se prompt čita i šta znače $ i # , objašnjeno je u lekciji Rad iz komandne linije . Ko sam Prva provera kad se zatekneš na nepoznatom sistemu: $ whoami alen Detaljnije — sa brojevima i grupama: $ id uid=1000(alen) gid=1000(alen) ...

Konfiguracija sistema kao i rad sa aplikacijama i podacima svodi se na rad sa datotekama i direktorijumima . Iz tog razloga su komande koje slede srž svakog korišćenja i administriranja UNIX sistema. mkdir Novidir - kreira novi direktorijum po imenu Novidir touch novdat - kreira novu datoteku po imenu novdat locate stirng - pronalazi datoteku koja u imenu ima string find . -name izgubljena -print - pronalazi sve datoteke po imenu "izgubljena" u radnom direktorijumu ili njegovim poddirektorijumima find /home -name "izgub*" -print - pronalazi sve datoteke koje pocinju sa "izgb" u /home direktorijumu ili njegovim poddirektorijumima whereis datoteka - prikazuje kompletnu putanju do datoteke which komanda - prikazuje putanju do komande cp postdat novdat - kopira "postdat" datoteku u "novdat" datoteku cp -i postdat novdat - kopira "postdat" u "novdat" i traži potvrdu pre upisivanja ako datoteka "nov...

Rad sa datotekama podrazumeva pronalaženje, pregled i promenu određene datoteke. U daljem tekstu date su komande koje to omogućavaju: cat datoteka -  Prikazuje sadržaj datoteke more datoteka - Prikazuje datoteku ekran po ekran vi datoteka - Otvara datoteku u VI editoru locate string - pronalazi sve datoteke koje u imenu imaju "string" whereis datoteka - daje kompletnu putanju do datoteke cmp novadatoteka staradatoteka - upoređuje novu datoteku sa starom datotekom crypt - Šifruje ili dešifruje datoteku zaštićenu lozinkom diff Direktorijum Novidirektorijum - nalazi razliku između direktorijuma "Direktorijum" i "Novidirektorijum" diff novadatoteka staradatoteka - nalazi razliku između datoteka diff -b novadatoteka staradatoteka -nalazi razliu između datoteka, ignoriše beline diff -i novadatoteka staradatoteka -nalazi razliu između datoteka, ignoriše velika/mala slova diff -w novadatoteka staradatoteka -nalazi razliu između datoteka, i...