Mala škola Linuxa

Dva različita posla koja se stalno mešaju: Arhiviranje — spajanje više fajlova u jedan, uz čuvanje strukture direktorijuma, dozvola i vlasništva. Kompresija — smanjivanje veličine jednog fajla. Na Linuxu su to i doslovno odvojeni alati. tar spaja, ali ne smanjuje. gzip smanjuje, ali ne spaja. Otud i ono .tar.gz — prvo jedan, pa drugi. Na Windowsu je zip radio oba posla odjednom, pa se ta podela u početku čini nepotrebnom. Ali ima razlog: kad su odvojeni, možeš birati kombinaciju i menjati kompresor bez menjanja arhive. Šta izabrati Backup Linux sistema tar.gz — jedini format koji čuva dozvole, vlasništvo i simboličke linkove. Slanje nekome na Windowsu zip — otvara se dvoklikom, bez dodatnog softvera. Distribucija softvera tar.xz — najmanja veličina, pakuje se jednom a preuzima mnogo puta. Noćni backup tar.gz — brzo, a prostor je jeftiniji od vremena. Jedan veliki fajl Sam gzip ...

Na Linuxu postoji jedan nalog koji sme sve — root, sa UID-om 0. Kernel za njega ne proverava dozvole; one koje vidiš u ls -l za njega jednostavno ne važe. Otud i celo pitanje kontrole privilegija: kako uraditi ono za šta ti trebaju root prava, a da pri tome ne radiš kao root ceo dan. Zašto se ne radi kao root Nije stvar navike nego posledica. Kao root: Ne postoji ništa što te zaustavi. Greška u kucanju briše sistemske fajlove bez pitanja. Svaki program koji pokreneš ima puna prava — uključujući i onaj koji si preuzeo sa interneta. U logovima piše samo „root", pa se ne zna ko je šta uradio. Klasičan primer razlike: $ rm -rf /usr /lib/nesto rm: cannot remove '/usr': Permission denied Kao običan korisnik — bezopasna greška. Kao root — kraj sistema. Razmak na pogrešnom mestu je isti u oba slučaja; razlikuju se samo prava. Zato je pravilo: radi kao običan korisnik, a prava podigni samo za onu komandu kojoj su stvarno potrebna. Ko sam i š...

Početak u Linux-u Prijavljivanje na sistem Direktorijumi i datoteke Rad sa datotekama Informacije o sistemu

Ovo je prva lekcija na blogu. Ne uči se nijedna komanda — cilj je da razumeš gde ideš i zašto, pre nego što otvoriš terminal. Linux koristiš i sada Verovatno misliš da nikada nisi radio na Linuxu. Zapravo si u kontaktu sa njim ceo dan: Sajtovi koje otvaraš — najveći deo interneta vrti se na Linux serverima Android telefon — ispod svega je Linux kernel Netflix, Facebook, Google, banke — sve na Linuxu Superračunari — svih pet stotina najbržih na svetu Ruteri, televizori, automobili, bankomati Cloud — AWS, Azure i Google Cloud u ogromnoj većini pokreću Linux instance Praktično svugde osim na desktopu. To je i razlog zašto se Linux uči: ne zato što je bolji od Windowsa za svakodnevni rad, nego zato što je operativni sistem infrastrukture . Šta Linux zapravo jeste Linux je kernel — sloj koji upravlja hardverom, memorijom i procesima. Sam po sebi ne radi ništa vidljivo. Ono što instaliraš zove se distribucija : kernel plus sve ostalo — komande, serv...

Prvo što Linux traži od tebe je da dokažeš ko si. Za razliku od Windowsa, gde jedan korisnik obično ima ceo računar, Linux je od početka napravljen kao višekorisnički sistem — više ljudi radi na istoj mašini istovremeno, a svako vidi i sme samo svoje. Zato prijava nije formalnost. Ona određuje čiji si i šta smeš. Kako izgleda prijava Na serveru bez grafike dočeka te ovako nešto: Rocky Linux 10.2 (Red Quartz) Kernel 6.12.0-211.el10.x86_64 on an x86_64 lab01 login: alen Password: Upisuješ korisničko ime, pa lozinku. Dok kucaš lozinku ne prikazuje se ništa — ni zvezdice, ni tačke. To je namerno, da onaj ko gleda preko ramena ne sazna ni dužinu. Kucaj normalno i pritisni Enter. Ako sve prođe, dobijaš prompt: [alen@lab01 ~]$ Kako se prompt čita i šta znače $ i # , objašnjeno je u lekciji Rad iz komandne linije . Ko sam Prva provera kad se zatekneš na nepoznatom sistemu: $ whoami alen Detaljnije — sa brojevima i grupama: $ id uid=1000(alen) gid=1000(alen) ...

Konfiguracija sistema kao i rad sa aplikacijama i podacima svodi se na rad sa datotekama i direktorijumima . Iz tog razloga su komande koje slede srž svakog korišćenja i administriranja UNIX sistema. mkdir Novidir - kreira novi direktorijum po imenu Novidir touch novdat - kreira novu datoteku po imenu novdat locate stirng - pronalazi datoteku koja u imenu ima string find . -name izgubljena -print - pronalazi sve datoteke po imenu "izgubljena" u radnom direktorijumu ili njegovim poddirektorijumima find /home -name "izgub*" -print - pronalazi sve datoteke koje pocinju sa "izgb" u /home direktorijumu ili njegovim poddirektorijumima whereis datoteka - prikazuje kompletnu putanju do datoteke which komanda - prikazuje putanju do komande cp postdat novdat - kopira "postdat" datoteku u "novdat" datoteku cp -i postdat novdat - kopira "postdat" u "novdat" i traži potvrdu pre upisivanja ako datoteka "nov...

Rad sa datotekama podrazumeva pronalaženje, pregled i promenu određene datoteke. U daljem tekstu date su komande koje to omogućavaju: cat datoteka -  Prikazuje sadržaj datoteke more datoteka - Prikazuje datoteku ekran po ekran vi datoteka - Otvara datoteku u VI editoru locate string - pronalazi sve datoteke koje u imenu imaju "string" whereis datoteka - daje kompletnu putanju do datoteke cmp novadatoteka staradatoteka - upoređuje novu datoteku sa starom datotekom crypt - Šifruje ili dešifruje datoteku zaštićenu lozinkom diff Direktorijum Novidirektorijum - nalazi razliku između direktorijuma "Direktorijum" i "Novidirektorijum" diff novadatoteka staradatoteka - nalazi razliku između datoteka diff -b novadatoteka staradatoteka -nalazi razliu između datoteka, ignoriše beline diff -i novadatoteka staradatoteka -nalazi razliu između datoteka, ignoriše velika/mala slova diff -w novadatoteka staradatoteka -nalazi razliu između datoteka, i...