Mala škola Linuxa

Početak u Linux-u Prijavljivanje na sistem Direktorijumi i datoteke Rad sa datotekama Informacije o sistemu

Ovo je prva lekcija na blogu. Ne uči se nijedna komanda — cilj je da razumeš gde ideš i zašto, pre nego što otvoriš terminal. Linux koristiš i sada Verovatno misliš da nikada nisi radio na Linuxu. Zapravo si u kontaktu sa njim ceo dan: Sajtovi koje otvaraš — najveći deo interneta vrti se na Linux serverima Android telefon — ispod svega je Linux kernel Netflix, Facebook, Google, banke — sve na Linuxu Superračunari — svih pet stotina najbržih na svetu Ruteri, televizori, automobili, bankomati Cloud — AWS, Azure i Google Cloud u ogromnoj većini pokreću Linux instance Praktično svugde osim na desktopu. To je i razlog zašto se Linux uči: ne zato što je bolji od Windowsa za svakodnevni rad, nego zato što je operativni sistem infrastrukture . Šta Linux zapravo jeste Linux je kernel — sloj koji upravlja hardverom, memorijom i procesima. Sam po sebi ne radi ništa vidljivo. Ono što instaliraš zove se distribucija : kernel plus sve ostalo — komande, serv...

Prvo što Linux traži od tebe je da dokažeš ko si. Za razliku od Windowsa, gde jedan korisnik obično ima ceo računar, Linux je od početka napravljen kao višekorisnički sistem — više ljudi radi na istoj mašini istovremeno, a svako vidi i sme samo svoje. Zato prijava nije formalnost. Ona određuje čiji si i šta smeš. Kako izgleda prijava Na serveru bez grafike dočeka te ovako nešto: Rocky Linux 10.2 (Red Quartz) Kernel 6.12.0-211.el10.x86_64 on an x86_64 lab01 login: alen Password: Upisuješ korisničko ime, pa lozinku. Dok kucaš lozinku ne prikazuje se ništa — ni zvezdice, ni tačke. To je namerno, da onaj ko gleda preko ramena ne sazna ni dužinu. Kucaj normalno i pritisni Enter. Ako sve prođe, dobijaš prompt: [alen@lab01 ~]$ Kako se prompt čita i šta znače $ i # , objašnjeno je u lekciji Rad iz komandne linije . Ko sam Prva provera kad se zatekneš na nepoznatom sistemu: $ whoami alen Detaljnije — sa brojevima i grupama: $ id uid=1000(alen) gid=1000(alen) ...

Konfiguracija sistema kao i rad sa aplikacijama i podacima svodi se na rad sa datotekama i direktorijumima . Iz tog razloga su komande koje slede srž svakog korišćenja i administriranja UNIX sistema. mkdir Novidir - kreira novi direktorijum po imenu Novidir touch novdat - kreira novu datoteku po imenu novdat locate stirng - pronalazi datoteku koja u imenu ima string find . -name izgubljena -print - pronalazi sve datoteke po imenu "izgubljena" u radnom direktorijumu ili njegovim poddirektorijumima find /home -name "izgub*" -print - pronalazi sve datoteke koje pocinju sa "izgb" u /home direktorijumu ili njegovim poddirektorijumima whereis datoteka - prikazuje kompletnu putanju do datoteke which komanda - prikazuje putanju do komande cp postdat novdat - kopira "postdat" datoteku u "novdat" datoteku cp -i postdat novdat - kopira "postdat" u "novdat" i traži potvrdu pre upisivanja ako datoteka "nov...

Rad sa datotekama podrazumeva pronalaženje, pregled i promenu određene datoteke. U daljem tekstu date su komande koje to omogućavaju: cat datoteka -  Prikazuje sadržaj datoteke more datoteka - Prikazuje datoteku ekran po ekran vi datoteka - Otvara datoteku u VI editoru locate string - pronalazi sve datoteke koje u imenu imaju "string" whereis datoteka - daje kompletnu putanju do datoteke cmp novadatoteka staradatoteka - upoređuje novu datoteku sa starom datotekom crypt - Šifruje ili dešifruje datoteku zaštićenu lozinkom diff Direktorijum Novidirektorijum - nalazi razliku između direktorijuma "Direktorijum" i "Novidirektorijum" diff novadatoteka staradatoteka - nalazi razliku između datoteka diff -b novadatoteka staradatoteka -nalazi razliu između datoteka, ignoriše beline diff -i novadatoteka staradatoteka -nalazi razliu između datoteka, ignoriše velika/mala slova diff -w novadatoteka staradatoteka -nalazi razliu između datoteka, i...

Za dobijanje informacije o sistemu potrebno je koristiti sledeće komande: df - pokazuje gde su koji sistemi datoteka montirani i koliko prostora je zauzeto, a koliko slobodno df  /home - pokazuje gde se nalazi /home, sa iskorišćenošću izraženom u blokovima od 1KB df - h /home -prikazuje vrednost iskorišćenog prostora u KB, MB ili GB du /home - pokazuje iskorišćenost diska poddirektorijuma /home du -k - pokazuje iskorišćenost diska u blokovima od 1kB du -s - prikazuj eukupan iznos iskorišćenog prostora. file datoteka - pokazuje tip datoteke finger - prikazuje koje sve prijavljen na sistem finger korisnik - prikazuje informacije o korisniku id - prikazuje ID i kojim grupama pripada id korisnik - prikazuje ID korisnik i kojim grupama pripada uname - prikazuje vrstu UNIX sistema uname -a - prikazuje sve informacije sistema, tim, mrežno ime, hardver uname -sr - prikazuje tip i verziju sistema w - za prikazivanje informacija o drugim korisnicima who - pri...

Da bi se hard drajv mogao koristiti potrebno je da se na njemu formira particija. Maksimalan broj particija može biti i do 16, ali najveći broj primarnih particija može biti 4. Ukoliko je potrebno više particija, potrebno je jednu primarnu particiju konvertovati u proširenu, koja se dalje može podeliti na logičke particije . Na jednom hardu moguće je konfigurisati najviše 12 logičkih particija. Jedan od načina da se kreiraju particije jeste u procesu instalacije sistema. Kasnija konfiguracija particija je moguća komandom fdisk koja je opisana u daljem tekstu. Ukoliko se komanda fdisk upotrebi u sledećem obliu: fdisk -l , dobiće se spisak fizičkih hard drajva sa informacijom o broju particija i o broju ciklusa svake particije. Oznake hard drajva su dev/hda, dev/hdb, dev/hdc,... a oznaka particija na prvom drajvu /dev/hda1, /dev/hda2,... Da bi se neki hard iz liste hard drajva konfigurisao potrebno je upotrebiti komandu fdisk "oznaka_drajva", gde je "oznaka_drajv...