Mala škola Linuxa

Da bi se hard drajv mogao koristiti potrebno je da se na njemu formira particija. Maksimalan broj particija može biti i do 16, ali najveći broj primarnih particija može biti 4. Ukoliko je potrebno više particija, potrebno je jednu primarnu particiju konvertovati u proširenu, koja se dalje može podeliti na logičke particije . Na jednom hardu moguće je konfigurisati najviše 12 logičkih particija. Jedan od načina da se kreiraju particije jeste u procesu instalacije sistema. Kasnija konfiguracija particija je moguća komandom fdisk koja je opisana u daljem tekstu. Ukoliko se komanda fdisk upotrebi u sledećem obliu: fdisk -l , dobiće se spisak fizičkih hard drajva sa informacijom o broju particija i o broju ciklusa svake particije. Oznake hard drajva su dev/hda, dev/hdb, dev/hdc,... a oznaka particija na prvom drajvu /dev/hda1, /dev/hda2,... Da bi se neki hard iz liste hard drajva konfigurisao potrebno je upotrebiti komandu fdisk "oznaka_drajva", gde je "oznaka_drajv...

Za lakši rad u Linuxu potrebno je razumeti fajl sistem . Bilo da je reč o hardverskom uređaju, particiji ili običnim direktorijumima i datotekama, na Linux sistemu se svi oni predstavljaju kao fajlovi. Organizacija fajlova u direktorijumima na Linux sistemu urađena je u skladu sa FHS - Filesystem Hierarchy Standardom, a kratak opis direktorijum je dat u daljem tekstu. / - oznaka za root direktorijum, tj. direktorijum najvišeg nivoa. Svi ostali direktorijumi se nalaze ispod ovog direktorijuma /bin - sadrži osnovne programe koji mogu da se pozivaju iz komandne linije. /boot - sadrži komande i fajlove potrebne za butovanje Linux sistema /dev - sadrži listu dostupnih drajvera i uređaja /etc - sadrži osnovne konfiguracijske fajlove sistema i aplikacija /home - sadrži osnovne direktorijume svih korisnika, osim root korisnika. U osnovnom direktorijumu korisnik se pozicionira uvek kad se loguje na sistem /lib - sadrži programske biblioteke koje se koriste za rad različitih pro...