Tipovi podataka u Pythonu

Python je dinamički tipiziran jezik, što znači da nije potrebno eksplicitno navoditi tip podatka pri deklarisanju promenljivih. Tipovi podataka se automatski određuju prema vrednostima koje promenljive sadrže. Evo nekoliko osnovnih tipova podataka koji se koriste u Pythonu:

• Celi brojevi (int): Ovo su celobrojne vrednosti, na primer: 42, -7, 0.
• Decimalni brojevi (float): Decimalni brojevi ili brojevi sa pomičnim zarezom, na primer: 3.14, -0.001, 2.0.
• Niske (string): Tekstualni podaci, na primer: "Hello, World!", 'Python'.
• Liste (list): Liste su uređeni nizovi podataka koji mogu sadržati elemente različitih tipova, na primer: [1, 2, 3], ["jabuka", "banana", "narandža"].
• Rečnici (dict): Rečnici sadrže parove ključ-vrednost, na primer: {"ime": "Ana", "godine": 30}.
• Torka (tuple): Slično listi, ali su nepromenljive, na primer: (1, 2, 3).
• Skup (set): Skupovi su kolekcije jedinstvenih elemenata, na primer: {1, 2, 3, 2} će sadržati samo {1, 2, 3}.
• Boolean (bool): Tip podataka koji ima samo dve vrednosti: True (istina) ili False (neistina). Ovi se koriste za logičke operacije.
• None: Ovo je poseban tip podataka koji označava odsustvo vrednosti ili "prazno".

Osim ovih osnovnih tipova podataka, Python podržava i naprednije strukture podataka i tipove koji su dostupni putem različitih biblioteka i modula. Python takođe omogućava definisanje korisničkih tipova podataka putem klasa i objekata, što je osnova za objektno orijentisano programiranje (OOP).

Korišćenje različitih tipova podataka i njihovih kombinacija omogućava programerima da efikasno rade sa različitim vrstama podataka i rešavaju raznovrsne probleme u programiranju.