man

man je Linux komanda koja se koristi za prikazivanje priručnika (manuala) za druge Linux komande i programa. Priručnici su detaljne upute i dokumentacija o tome kako koristiti i konfigurisati različite komande i programe na Linux sistemu. Priručnici su vrlo korisni za upoznavanje sa funkcionalnostima i opcijama različitih alatki.

Evo osnovne strukture komande man:

man [opcije] komanda

• komanda: Specificira ime komande ili programa za koji želite da prikažete priručnik.

Neki korisni argumenti i opcije za man uključuju:

• -k ključna_reč ili --apropos=ključna_reč: Traži priručnike koji sadrže određenu ključnu reč.
• -f ključna_reč ili --whatis=ključna_reč: Prikazuje krateke opise komandi koje sadrže ključnu reč.
• -s sekcija ili --section=sekcija: Specificira sekciju priručnika koju želite pregledati.

Primeri korišćenja man:

1. Prikazivanje priručnika za komandu ls:

man ls

Ova komanda će prikazati detaljne informacije o korišćenju komande ls za listanje fajlova i direktorijuma.

2. Pretraga priručnika za ključnu reč "network":

man -k network

Ova komanda će prikazati popis priručnika koji sadrže ključnu reč "network" u svom opisu.

3. Prikazivanje kratekog opisa za komandu grep:

man -f grep

Ova komanda će prikazati krateki opis komande grep.

4. Prikazivanje priručnika za C funkciju printf iz sekcije 3 (koja se odnosi na programiranje):

man 3 printf

Ova komanda će prikazati priručnik za printf funkciju iz sekcije 3, koja se obično koristi za programiranje u C jeziku.

Priručnici su odličan izvor informacija o komandama, programima i funkcijama na Linux sistemu, i mogu vam pomoći da bolje razumete kako ih koristiti i konfigurisati. Da biste izašli iz prikaza priručnika, jednostavno pritisnite tipku "q".

man-db

man-db je programski paket i sistem koji se koristi za upravljanje priručnicima (manualima) na Unix i Unix-sličnim operativnim sistemima, uključujući Linux. Priručnici su detaljne dokumentacije koje opisuju upotrebu i konfiguraciju komandi, programa i sistema na Linux sistemu. man-db olakšava pretragu, prikazivanje i održavanje ovih priručnika.

Glavna funkcionalnost man-db sistema uključuje:

1. Indeksiranje priručnika: man-db indeksira priručnike kako bi omogućio brzu pretragu i prikazivanje. Indeksiranje ubrzava pristup informacijama u priručnicima.

2. Pretraga priručnika: Korisnici mogu koristiti komandu man za pretragu i prikazivanje priručnika za određene komande i programe. man-db omogućava brzu i efikasnu pretragu priručnika.

3. Višejezična podrška: Priručnici se često pišu na više jezika, i man-db pruža podršku za prikazivanje priručnika na različitim jezicima.

4. Fleksibilnost i konfiguracija: Administratori sistema mogu konfigurisati man-db kako bi prilagodili lokaciju priručnika, postavili pretragu i druge opcije.

5. Podrška za više sekcija: Priručnici su organizovani u sekcije, a man-db omogućava pristup različitim sekcijama priručnika, uključujući sekcije za komande, sistemski pozive, konfiguraciju i druge.

6. Automatsko ažuriranje: man-db omogućava automatsko ažuriranje indeksa priručnika kada se dodaju ili uklanjaju novi priručnici na sistemu.

Paket man-db je često prisutan na većini Linux distribucija i igra ključnu ulogu u omogućavanju korisnicima i administratorima da pristupe dokumentaciji i informacijama o komandama i programima na njihovim sistemima. Pomoću komande man, korisnici mogu lako pristupiti detaljnim opisima komandi i brzo naučiti kako ih koristiti.

Instalacija man-db

Za instalaciju man-db na većini Linux distribucija, koristite alat za upravljanje paketima specifičan za vašu distribuciju. Ovde su koraci za instalaciju na nekoliko popularnih Linux distribucija:

Za distribucije temeljene na Debian (Debian, Ubuntu):

sudo apt update sudo apt install man-db

Za distribucije temeljane na Red Hat (RHEL, CentOS, Fedora):

sudo yum install man-db

ili

sudo dnf install man-db

Za distribuciju Arch Linux:

sudo pacman -Sy man-db 

Za distribuciju openSUSE:

sudo zypper install man

Nakon što izvršite odgovarajuću komandu za instalaciju, man-db će biti preuzet i instaliran na vašem sistemu. Ovaj paket će omogućiti upotrebu man komande za pregled priručnika.

Nakon instalacije man-db, možete koristiti man komandu za prikazivanje priručnika za različite komande i programe. Na primer:

man ls

Ova komanda će prikazati priručnik za komandu ls koja se koristi za listanje fajlova i direktorijuma. Pomoću man komande možete brzo pristupiti dokumentaciji i uputstvima za različite komande na vašem Linux sistemu.

info

info je komanda koja se koristi za pregledanje i navigaciju kroz info stranice na Linux sistemu. Info stranice su alternativni sistem dokumentacije za komande, programe i koncepte koji pružaju detaljne informacije o upotrebi i funkcionalnostima. Info stranice su posebno popularne u GNU i GNU/Linux ekosistemu.

Evo osnovne strukture komande info:

info [opcije] [tema]

• tema: Specificira temu ili ključnu reč za koju želite pregledati info stranicu.

Neki korisni argumenti i opcije za info uključuju:

• -k ključna_reč ili --apropos=ključna_reč: Traži info stranice koje sadrže određenu ključnu reč.
• -h ili --help: Prikazuje informacije o upotrebi info komande.

Primeri korišćenja info:

1. Prikazivanje info stranice za komandu ls:

info ls

Ova komanda će prikazati info stranicu za komandu ls, koja pruža detaljne informacije o različitim opcijama i upotrebi komande ls.

2. Prikazivanje info stranice za temu "filesystems":

info filesystems

Ova komanda će prikazati info stranicu koja se odnosi na temu "filesystems", koja sadrži informacije o različitim fajl sistemima i upravljanju fajl sistemima na Linux sistemu.

3. Pretraga info stranica za ključnom reči "network":

info -k network

Ova komanda će prikazati listu info stranica koje sadrže ključnu reč "network" u njihovim opisima.

4. Navigacija kroz info stranicu:

Kada otvorite info stranicu, možete koristiti tastere za navigaciju kroz tekst, kao što su strelice, "Page Up" i "Page Down". Info stranice su često organizovane u sekcije, i možete koristiti brojeve sekcija (npr. "2" za "Commands") kako biste brzo prešli na određeni deo stranice.

Info stranice pružaju obimne i detaljne informacije, i često su bogat izvor znanja za naprednije korisnike i programere. Komandom info možete brzo pristupiti ovim informacijama direktno sa Linux komandne linije.

Kako se instalira?

Ako ga nemate instaliranog, evo kako ga možete instalirati na nekoliko različitih Linux distribucija:

Za distribucije temeljene na Debian (Debian, Ubuntu):

sudo apt update sudo apt install texinfo

Za distribucije temeljane na Red Hat (RHEL, CentOS, Fedora):

sudo yum install texinfo

ili

sudo dnf install texinfo

Za distribuciju Arch Linux:

sudo pacman -Sy texinfo

Za distribuciju openSUSE:

sudo zypper install texinfo

ls

ls je Linux komanda koja se koristi za listanje fajlova i direktorijuma unutar trenutnog radnog direktorijuma ili bilo kog drugog direktorijuma koji je specificiran kao argument komande. Ova komanda je osnovna za pregled sadržaja fajl sistema na Linux i Unix sistemima.

Osnovna struktura ls komande je:

ls [opcije] [putanja]

• putanja: Opciono, specificira putanju do direktorijuma čiji sadržaj želite pregledati. Ako se ne navede, komanda će prikazati sadržaj trenutnog radnog direktorijuma.

Neki od najčešće korišćenih argumenata i opcija za ls uključuju:

• -l: Prikazuje detaljne informacije o fajlovima, uključujući vlasnika, grupu, dozvole, veličinu i datum poslednje izmene.
• -a ili --all: Prikazuje skrivene fajlove i direktorijume koji počinju tačkom (".").
• -h ili --human-readable: Prikazuje veličinu fajlova u lako čitljivim jedinicama (npr. KB, MB).
• -t: Sortira fajlove po datumu poslednje izmene, prikazuje najnovije prvo.
• -r: Obrnuto sortiranje, tj. prikazuje fajlove u obrnutom redosledu.
• -R: Rekurzivno listanje, prikazuje sadržaj poddirektorijuma.
• -S: Sortira fajlove po veličini, prikazuje najveće prvo.
• -X: Sortira fajlove prema ekstenzijama.
• -m: Prikazuje fajlove u formatu sa zarezima.

Primeri korišćenja ls komande:

1. Prikazivanje liste fajlova i direktorijuma u trenutnom radnom direktorijumu:

ls

Ova komanda će jednostavno prikazati listu fajlova i direktorijuma u trenutnom radnom direktorijumu.

2. Prikazivanje detaljnog pregleda fajlova i direktorijuma u trenutnom direktorijumu:

ls -l

Ova komanda će prikazati detaljan izveštaj koji uključuje vlasnika, grupu, dozvole, veličinu, datum i ime svakog fajla i direktorijuma.

3. Prikazivanje skrivenih fajlova u trenutnom radnom direktorijumu:

ls -a

Ova komanda će prikazati sve fajlove i direktorijume, uključujući one čija imena počinju tačkom (što ih čini skrivenim).

4. Prikazivanje fajlova i direktorijuma u drugom direktorijumu:

ls /putanja/do/drugog/direktorijuma

Ova komanda će prikazati listu fajlova i direktorijuma u direktorijumu čija putanja je specificirana umesto trenutnog radnog direktorijuma.

ls komanda je osnovni alat za pregled fajlova i direktorijuma na Linux sistemu i koristi se često u radu sa fajl sistemom. Možete kombinovati različite opcije kako biste prilagodili prikaz prema svojim potrebama.

pwd

pwd je Linux komanda koja se koristi za prikazivanje trenutnog radnog direktorijuma (eng. "current working directory") u kojem se trenutno nalazite na sistemu. Ova komanda vam omogućava da saznate gde se nalazite u hijerarhiji direktorijuma na vašem Linux sistemu.

Osnovna struktura pwd komande je vrlo jednostavna:

pwd

Kada izvršite pwd, komanda će prikazati apsolutnu putanju (punu putanju) do trenutnog radnog direktorijuma.

Primeri korišćenja pwd:

1. Prikaz trenutnog radnog direktorijuma:

pwd

Ova komanda će prikazati punu putanu do trenutnog radnog direktorijuma, na primer: /home/korisnik.

2. Korišćenje rezultata pwd u skriptama:

pwd se često koristi u shell skriptama kako bi se dobila trenutna putanja, a zatim se ta informacija može koristiti za dalje operacije ili navigaciju kroz direktorijume. Na primer, u bash skripti možete koristiti pwd kao promenljivu:

current_dir=$(pwd) echo "Trenutni direktorijum je: $current_dir"

Ovo će sačuvati trenutni radni direktorijum u promenljivoj current_dir i zatim ga prikazati.

3. Prikazivanje relativne putanje:

pwd vam omogućava da dobijete apsolutnu putanu do trenutnog radnog direktorijuma. Ako želite prikazati relativnu putanu u odnosu na trenutni direktorijum, možete koristiti komandu echo zajedno sa simbolom tilda (~), na primer:

echo "Trenutni direktorijum: ~/$(basename "$(pwd)")"

Ova komanda će prikazati relativnu putanu sa tildom (~) kao skraćenicom za korisnički matični direktorijum.

pwd komanda je korisna za orijentaciju u direktorijumskoj strukturi na Linux sistemu i za izradu skripti koje zahtevaju rad sa fajl sistemom.

cd

cd je Linux komanda koja se koristi za promenu trenutnog radnog direktorijuma (eng. "current working directory"). Ova komanda vam omogućava da se brzo krećete između različitih direktorijuma na Linux sistemu.

Osnovna struktura cd komande je jednostavna:

cd [putanja]

• putanja: Opciono, specificira direktorijum u koji želite da se premestite. Ako se ne navede, komanda će vas vratiti u vaš korisnički matični direktorijum (engl. "home directory").

Primeri korišćenja cd:

1. Promena u korisnički matični direktorijum:

cd

Ova komanda će vas odvesti nazad u vaš korisnički matični direktorijum.

2. Promena u određeni direktorijum:

cd /putanja/do/direktorijuma

Ova komanda će vas premestiti u direktorijum čiju putanju ste specificirali. Na primer, cd /home/korisnik/dokumenti će vas premestiti u "dokumenti" direktorijum.

3. Promena u prethodni direktorijum:

cd -

Ova komanda će vas vratiti u prethodni radni direktorijum u koji ste bili pre nego što ste pozvali cd.

4. Korišćenje relativne putanje:

Možete koristiti i relativnu putanu za cd. Na primer, ako se trenutno nalazite u /home/korisnik, možete koristiti relativnu putanu da biste se premestili u dokumenti direktorijum:

cd dokumenti

Ovo će vas premestiti u dokumenti direktorijum u trenutnom direktorijumu.

5. Upotreba tilda (~) za korisnički matični direktorijum:

Tilda (~) se koristi kao skraćenica za vaš korisnički matični direktorijum. Na primer:

cd ~/dokumenti

Ova komanda će vas premestiti u dokumenti direktorijum u vašem korisničkom matičnom direktorijumu.

cd je osnovna i često korišćena komanda za navigaciju kroz direktorijume na Linux sistemu. Omogućava vam brzu promenu trenutnog radnog direktorijuma i olakšava rad sa fajl sistemom.

mkdir

mkdir je Linux komanda koja se koristi za kreiranje novih direktorijuma (foldera) u fajl sistemu. Ova komanda vam omogućava da brzo i jednostavno napravite nove direktorijume u željenim lokacijama na vašem Linux sistemu.

Osnovna struktura mkdir komande je:

mkdir [opcije] ime_direktorijuma

• ime_direktorijuma: Specificira ime direktorijuma koji želite da kreirate.

Neki od najčešće korišćenih argumenata i opcija za mkdir uključuju:

• -p ili --parents: Ova opcija omogućava rekursivno kreiranje direktorijuma i, ako je potrebno, kreiranje nadređenih direktorijuma koji ne postoje.
• -m, --mode=MOD: Postavljanje dozvola (prava pristupa) za kreirane direktorijume.

Primeri korišćenja mkdir:

1. Kreiranje jednog direktorijuma:

mkdir novi_direktorijum

Ova komanda će kreirati direktorijum sa imenom "novi_direktorijum" u trenutnom radnom direktorijumu.

2. Kreiranje više direktorijuma odjednom:

mkdir direktorijum1 direktorijum2 direktorijum3

Ova komanda će kreirati tri različita direktorijuma: "direktorijum1", "direktorijum2" i "direktorijum3" u trenutnom radnom direktorijumu.

3. Rekursivno kreiranje direktorijuma:

mkdir -p roditelj/sin/deca

Ova komanda će kreirati direktorijume "roditelj", "sin" i "deca", iako ne postoji "roditelj" direktorijum. Opcija -p omogućava rekursivno kreiranje direktorijuma i kreiranje nadređenih direktorijuma po potrebi.

4. Postavljanje dozvola pristupa prilikom kreiranja direktorijuma:

mkdir -m 755 novi_direktorijum

Ova komanda će kreirati direktorijum "novi_direktorijum" sa dozvolama pristupa 755.

5. Kreiranje direktorijuma u određenoj putanji:

mkdir /putanja/do/direktorijuma/novi_direktorijum

Ova komanda će kreirati direktorijum "novi_direktorijum" u specificiranoj putanji.

mkdir komanda je osnovna i često korišćena komanda za organizaciju fajl sistema na Linux sistemu. Omogućava vam da brzo kreirate nove direktorijume za organizaciju i skladištenje fajlova.

rmdir

rmdir je Linux komanda koja se koristi za brisanje direktorijuma iz fajl sistema. Ova komanda će izbrisati prazan direktorijum (direktorijum koji ne sadrži fajlove ili poddirektorijume) ako nisu navedene opcije koje zahtevaju drugačije ponašanje.

Osnovna struktura rmdir komande je:

rmdir [opcije] ime_direktorijuma

• ime_direktorijuma: Specificira ime direktorijuma koji želite da obrišete.

Neki od najčešće korišćenih argumenata i opcija za rmdir uključuju:

• -p ili --parents: Ova opcija omogućava brisanje direktorijuma rekursivno, uključujući nadređene direktorijume koji postaju prazni nakon brisanja.
• -v ili --verbose: Prikazuje poruke o radnji brisanja.

Primeri korišćenja rmdir:

1. Brisanje jednog praznog direktorijuma:

rmdir prazan_direktorijum

Ova komanda će obrisati direktorijum sa imenom "prazan_direktorijum" ako je prazan, tj. ako ne sadrži fajlove ili poddirektorijume.

2. Brisanje više praznih direktorijuma odjednom:

rmdir direktorijum1 direktorijum2 direktorijum3

Ova komanda će obrisati više praznih direktorijuma, pod uslovom da su svi prazni.

3. Rekursivno brisanje direktorijuma i nadređenih direktorijuma koji postaju prazni:

rmdir -p roditelj/sin/deca

Ova komanda će obrisati direktorijume "deca", "sin" i "roditelj", pri čemu će "roditelj" postati prazan nakon brisanja "sin" i "deca". Opcija -p omogućava rekursivno brisanje.

4. Prikazivanje poruka o radnji brisanja:

rmdir -v prazan_direktorijum

Ova komanda će prikazati poruku koja potvrđuje brisanje direktorijuma, ukoliko je uspešno izbrisan.

Važno je napomenuti da rmdir komanda može samo obrisati prazne direktorijume. Ako direktorijum sadrži fajlove ili poddirektorijume, komanda će generisati grešku. U tom slučaju, treba koristiti komandu rm sa odgovarajućim opcijama kako biste obrisali sadržaj direktorijuma.

rm

rm je Linux komanda koja se koristi za brisanje fajlova i direktorijuma iz fajl sistema. Ova komanda može biti veoma moćna i opasna, jer trajno uklanja fajlove i direktorijume bez mogućnosti vraćanja, pa je potrebno pažljivo koristiti je.

Osnovna struktura rm komande za brisanje fajlova je:

rm [opcije] ime_fajla

• ime_fajla: Specificira ime fajla koji želite da obrišete.

Neki od najčešće korišćenih argumenata i opcija za rm uključuju:

• -r ili -R ili --recursive: Ova opcija omogućava rekursivno brisanje direktorijuma i njihovog sadržaja.
• -f ili --force: Ova opcija omogućava brisanje bez potvrde ili upozorenja. Korisna za brisanje bez dodatnih pitanja.

Primeri korišćenja rm za brisanje fajlova:

1. Brisanje pojedinačnog fajla:

rm fajl.txt

Ova komanda će obrisati fajl sa imenom "fajl.txt" iz trenutnog radnog direktorijuma.

2. Brisanje više fajlova odjednom:

rm fajl1.txt fajl2.txt

Ova komanda će obrisati oba fajla "fajl1.txt" i "fajl2.txt" iz trenutnog radnog direktorijuma.

Primeri korišćenja rm za brisanje direktorijuma i njihovog sadržaja:

3. Rekursivno brisanje direktorijuma i njihovog sadržaja:

rm -r direktorijum

Ova komanda će obrisati "direktorijum" i sve fajlove i poddirektorijume unutar njega. Upotreba -r (ili -R) je obavezna za brisanje direktorijuma.

4. Rekursivno brisanje direktorijuma i njihovog sadržaja bez upozorenja:

rm -rf direktorijum

Ova komanda će isto što i prethodna, ali će brisati bez pitanja i upozorenja. Budite izuzetno pažljivi pri korišćenju ove opcije, jer trajno briše podatke.

rm komanda može biti korisna, ali treba je koristiti sa pažnjom, posebno kada se koristi za brisanje direktorijuma, kako ne biste slučajno izgubili podatke. Obratite pažnju na opcije i budite sigurni da brisanje fajlova i direktorijuma neće uzrokovati nepopravljive gubitke podataka.

cp

cp je Linux komanda koja se koristi za kopiranje fajlova i direktorijuma sa jednog mesta na drugo u fajl sistemu. Ova komanda vam omogućava da napravite kopiju fajlova ili direktorijuma bez brisanja originalnih sadržaja.

Osnovna struktura cp komande za kopiranje fajlova je:

cp [opcije] izvorni_fajl odredišni_fajl

• izvorni_fajl: Specificira fajl koji želite da kopirate.
• odredišni_fajl: Specificira destinaciju gde želite da kopirate fajl.

Neki od najčešće korišćenih argumenata i opcija za cp uključuju:

• -r ili -R ili --recursive: Ova opcija omogućava rekursivno kopiranje direktorijuma i njihovog sadržaja.
• -i ili --interactive: Ova opcija omogućava interaktivno kopiranje i pita vas da potvrdite svaku kopiju.
• -v ili --verbose: Ova opcija prikazuje poruke o radnji kopiranja.

Primeri korišćenja cp za kopiranje fajlova:

1. Kopiranje jednog fajla:

cp fajl.txt novi_fajl.txt

Ova komanda će kopirati sadržaj "fajl.txt" u novi fajl sa imenom "novi_fajl.txt".

2. Kopiranje više fajlova u odredišni direktorijum:

cp fajl1.txt fajl2.txt /putanja/do/odredišnjeg_direktorijuma/

Ova komanda će kopirati "fajl1.txt" i "fajl2.txt" u odredišni direktorijum specificiran putanjom.

Primeri korišćenja cp za kopiranje direktorijuma i njihovog sadržaja:

3. Kopiranje direktorijuma i njegovog sadržaja:

cp -r direktorijum odredišni_direktorijum

Ova komanda će kopirati "direktorijum" i sve fajlove i poddirektorijume unutar njega u odredišni direktorijum.

4. Kopiranje direktorijuma sa interaktivnim potvrđivanjem:

cp -ri direktorijum odredišni_direktorijum

Ova komanda će kopirati "direktorijum" i sve njegove fajlove i poddirektorijume u odredišni direktorijum, pitajući vas da potvrdite svaku kopiju.

5. Kopiranje direktorijuma i prikazivanje poruka o radnji kopiranja:

cp -rv direktorijum odredišni_direktorijum

Ova komanda će kopirati "direktorijum" rekursivno u odredišni direktorijum i prikazivati poruke o svakoj kopiji.

cp komanda je veoma korisna za pravljenje kopija fajlova i direktorijuma na Linux sistemu i za organizaciju i sigurnosno kopiranje podataka.

mv

mv je Linux komanda koja se koristi za premještanje ili preimenovanje fajlova i direktorijuma u fajl sistemu. Ova komanda omogućava da premjestite fajlove sa jednog mesta na drugo, promenite njihova imena ili oba.

Osnovna struktura mv komande je:

mv [opcije] izvorni_fajl odredišni_fajl

• izvorni_fajl: Specificira fajl ili direktorijum koji želite da premestite ili preimenujete.
• odredišni_fajl: Specificira odredište gde želite da premestite ili preimenujete fajl ili direktorijum.

Neki od najčešće korišćenih argumenata i opcija za mv uključuju:

• -i ili --interactive: Ova opcija omogućava interaktivno premještanje i pita vas da potvrdite svako premještanje ako postoji već fajl sa istim imenom na odredištu.
• -u ili --update: Ova opcija omogućava premještanje samo ako izvorni fajl ima noviju verziju ili ako odredišni fajl ne postoji.
• -v ili --verbose: Ova opcija prikazuje poruke o radnji premještanja.

Primeri korišćenja mv za premještanje i preimenovanje fajlova:

1. Premještanje fajla u drugi direktorijum:

mv fajl.txt /putanja/do/odredišnjeg_direktorijuma/

Ova komanda će premjestiti fajl "fajl.txt" u odredišni direktorijum specificiran putanjom.

2. Promjena imena fajla:

mv stari_fajl.txt novi_fajl.txt

Ova komanda će promijeniti ime fajla "stari_fajl.txt" u "novi_fajl.txt" u istom direktorijumu.

3. Premještanje direktorijuma:

mv direktorijum /putanja/do/odredišnjeg_direktorijuma/

Ova komanda će premjestiti "direktorijum" i sve njegove fajlove i poddirektorijume u odredišni direktorijum.

Primeri korišćenja mv sa opcijama:

4. Interaktivno premještanje sa potvrdom:

mv -i fajl.txt /putanja/do/odredišnjeg_direktorijuma/

Ova komanda će vas pitati da potvrdite premještanje ako već postoji fajl sa istim imenom na odredištu.

5. Premještanje samo ako postoji novija verzija fajla:

mv -u stari_fajl.txt /putanja/do/odredišnjeg_direktorijuma/

Ova komanda će premjestiti "stari_fajl.txt" u odredišni direktorijum samo ako izvorni fajl ima noviju verziju ili ako odredišni fajl ne postoji.

mv komanda je korisna za organizaciju fajlova i direktorijuma na Linux sistemu, jer omogućava premještanje i preimenovanje resursa sa lakoćom.

touch

touch je Linux komanda koja se koristi za kreiranje praznih fajlova ili za ažuriranje datuma i vremena poslednje izmene postojećih fajlova. Ova komanda je korisna kada želite da napravite prazan fajl ili da ažurirate metapodatke postojećeg fajla.

Osnovna struktura touch komande je:

touch [opcije] ime_fajla

• ime_fajla: Specificira ime fajla koji želite da kreirate ili ažurirate.

Neki od najčešće korišćenih argumenata i opcija za touch uključuju:

• -c ili --no-create: Ova opcija omogućava ažuriranje datuma i vremena samo za postojeće fajlove i neće kreirati nove fajlove.
• -t ili --date: Ova opcija omogućava specificiranje željenog datuma i vremena za fajl u obliku "GGGGMMDDhhmm.ss".
• -a ili --time=atime: Ova opcija omogućava ažuriranje samo vremena poslednjeg pristupa (atime).
• -m ili --time=mtime: Ova opcija omogućava ažuriranje samo vremena poslednje izmene (mtime).

Primeri korišćenja touch:

1. Kreiranje praznog fajla:

touch novi_fajl.txt

Ova komanda će kreirati prazan fajl sa imenom "novi_fajl.txt" u trenutnom radnom direktorijumu.

2. Ažuriranje datuma i vremena postojećeg fajla:

touch postojeći_fajl.txt

Ova komanda će ažurirati datum i vreme poslednje izmene fajla "postojeći_fajl.txt" na trenutni trenutak.

3. Kreiranje praznih fajlova u seriji:

touch fajl1.txt fajl2.txt fajl3.txt

Ova komanda će kreirati tri prazna fajla: "fajl1.txt", "fajl2.txt" i "fajl3.txt" u trenutnom radnom direktorijumu.

4. Ažuriranje datuma i vremena na određeni trenutak:

touch -t 202301011200.00 fajl.txt

Ova komanda će postaviti datum i vreme poslednje izmene fajla "fajl.txt" na 1. januar 2023. godine u 12:00 časova.

touch komanda je korisna za upravljanje datotekama i za kreiranje praznih fajlova kada je to potrebno. Takođe omogućava ažuriranje metapodataka postojećih fajlova.

file

file je Linux komanda koja se koristi za određivanje vrste (tipa) fajla na osnovu njegovog sadržaja. Ova komanda će vam reći informacije o tome da li je fajl tekstualni dokument, slika, izvršna datoteka ili nešto drugo. file se često koristi za identifikaciju nepoznatih fajlova ili za proveru vrste fajlova na Linux sistemu.

Osnovna struktura file komande je:

file [opcije] ime_fajla

• ime_fajla: Specificira ime fajla za koji želite da saznate njegov tip.

Primeri korišćenja file:

1. Određivanje tipa fajla:

file neki_fajl

Ova komanda će prikazati informacije o tipu fajla "neki_fajl", na primer, da li je to tekstualni fajl, binarni fajl, slika i slično.

2. Određivanje tipa više fajlova odjednom:

file fajl1 fajl2 fajl3

Ova komanda će prikazati informacije o tipu svakog od navedenih fajlova.

3. Određivanje tipa direktorijuma:

file neki_direktorijum

file komanda takođe može dati informacije o tipu direktorijuma, ali će obično prikazati "directory" kao rezultat.

Primer korišćenja file sa opcijama:

4. Rekurzivno određivanje tipa svih fajlova u direktorijumu:

file -r neki_direktorijum

Ova komanda će rekurzivno primeniti file na sve fajlove u "neki_direktorijum" i prikazati tip svakog fajla.

file komanda je korisna za analizu i identifikaciju nepoznatih fajlova ili za brzo utvrđivanje vrste fajla na Linux sistemu. To može biti korisno u administraciji sistema ili kada se radi sa nepoznatim fajlovima koje treba analizirati.

zip i unzip

zip i unzip su Linux komande koje se koriste za kompresiju i dekompresiju fajlova i direktorijuma. Kompresija se koristi kako bi se smanjila veličina fajlova i omogućila lakša razmena ili arhiviranje. Evo kako ove komande funkcionišu:

zip komanda:

Osnovna struktura zip komande za kreiranje arhive je:

zip [opcije] ime_arhive fajlovi

• ime_arhive: Specificira ime arhive koja će sadržavati kompresovane fajlove.
• fajlovi: Specificira fajlove ili direktorijume koje želite da kompresujete.

Primeri korišćenja zip:

1. Kompresovanje jednog fajla:

zip arhiva.zip fajl.txt

Ova komanda će kreirati arhivu sa imenom "arhiva.zip" koja sadrži fajl "fajl.txt".

2. Kompresovanje više fajlova:

zip arhiva.zip fajl1.txt fajl2.txt fajl3.txt

Ova komanda će kreirati arhivu "arhiva.zip" koja sadrži sve navedene fajlove.

3. Kompresovanje direktorijuma:

zip -r arhiva.zip direktorijum/

Ova komanda će rekurzivno kompresovati sadržaj "direktorijum" i smeštati ga u arhivu "arhiva.zip".

unzip komanda:

Osnovna struktura unzip komande za dekompresiju arhive je:

unzip [opcije] ime_arhive

• ime_arhive: Specificira ime arhive koju želite da dekompresujete.

Primeri korišćenja unzip:

1. Dekompresovanje arhive:

unzip arhiva.zip

Ova komanda će dekompresovati sadržaj arhive "arhiva.zip" u trenutni radni direktorijum.

2. Dekompresovanje arhive u određeni direktorijum:

unzip arhiva.zip -d odredišni_direktorijum/

Ova komanda će dekompresovati sadržaj arhive "arhiva.zip" u navedeni odredišni direktorijum.

3. Prikazivanje informacija o arhivi bez dekompresije:

unzip -l arhiva.zip

Ova komanda će prikazati informacije o sadržaju arhive bez dekompresije.

zip i unzip komande su korisne za kompresiju i dekompresiju fajlova i direktorijuma na Linux sistemu. Omogućavaju vam da smanjite veličinu fajlova kako biste olakšali razmenu ili arhiviranje podataka, i ponovno dobijete originalne fajlove iz arhiva.

tar

tar je Linux komanda koja se koristi za arhiviranje i kompresiju fajlova i direktorijuma. Naziv "tar" potiče od "tape archive," što se odnosi na originalnu namenu komande za arhiviranje podataka na magnetnim trakama. Danas se tar često koristi za kreiranje arhiva i kompresiju fajlova na različite načine. Evo osnovne strukture tar komande i nekoliko primera:

Osnovna struktura tar komande:

tar [opcije] ime_arhive fajlovi

• ime_arhive: Specificira ime arhive koja će sadržavati arhivirane fajlove.
• fajlovi: Specificira fajlove ili direktorijume koje želite da arhivirate.

Neki od najčešće korišćenih opcija za tar su:

• -c ili --create: Ova opcija se koristi za kreiranje nove arhive.
• -x ili --extract: Ova opcija se koristi za ekstrakciju (dekompresiju) fajlova iz arhive.
• -v ili --verbose: Ova opcija omogućava prikazivanje informacija o radnji arhiviranja ili ekstrakcije.
• -z ili --gzip: Ova opcija koristi gzip kompresiju za arhiviranje i ekstrakciju.
• -f ili --file: Ova opcija specificira ime arhive.

Primeri korišćenja tar:

1. Kreiranje tar arhive od direktorijuma:

tar -cvf arhiva.tar direktorijum/

Ova komanda će kreirati tar arhivu sa imenom "arhiva.tar" koja sadrži sadržaj "direktorijum/".

2. Kreiranje gzip kompresovane tar arhive:

tar -czvf arhiva.tar.gz direktorijum/

Ova komanda će kreirati gzip kompresovanu tar arhivu sa imenom "arhiva.tar.gz" koja sadrži sadržaj "direktorijum/".

3. Ekstrakcija fajlova iz tar arhive:

tar -xvf arhiva.tar

Ova komanda će ekstrahovati fajlove iz arhive "arhiva.tar" u trenutni radni direktorijum.

4. Prikazivanje sadržaja tar arhive bez ekstrakcije:

tar -tvf arhiva.tar

Ova komanda će prikazati sadržaj arhive "arhiva.tar" bez ekstrakcije.

Ova komanda će ekstrahovati fajl file.tar.gz :

tar xvzf file.tar.gz

tar komanda je veoma korisna za kreiranje arhiva i kompresiju fajlova i direktorijuma na Linux sistemu. Omogućava vam da organizujete i sačuvate više fajlova i direktorijuma u jednoj arhivi, čime se olakšava razmena i arhiviranje podataka.

cat

cat je Linux komanda koja se koristi za prikazivanje sadržaja fajlova na standardnom izlazu (u konzoli). Naziv "cat" potiče od "concatenate," što znači spajanje, a osnovna svrha komande je da prikaže sadržaj jednog ili više fajlova. Evo osnovne strukture cat komande i nekoliko primera:

Osnovna struktura cat komande:

cat [opcije] fajlovi

• fajlovi: Specificira fajlove čiji sadržaj želite da prikažete.

Neki od najčešće korišćenih opcija za cat su:

• -n ili --number: Ova opcija dodaje brojeve linija uz svaku liniju teksta u izlazu.
• -b ili --number-nonblank: Ova opcija dodaje brojeve linija samo uz neprazne linije teksta u izlazu.

Primeri korišćenja cat:

1. Prikazivanje sadržaja jednog fajla:

cat fajl.txt

Ova komanda će prikazati sadržaj fajla "fajl.txt" na ekranu.

2. Prikazivanje sadržaja više fajlova:

cat fajl1.txt fajl2.txt fajl3.txt

Ova komanda će prikazati sadržaj svih navedenih fajlova jedan za drugim.

3. Prikazivanje sadržaja fajlova uz numerisanje linija:

cat -n fajl.txt

Ova komanda će prikazati sadržaj fajla "fajl.txt" sa brojevima linija.

4. Prikazivanje sadržaja fajlova uz numerisanje nepraznih linija:

cat -b fajl.txt

Ova komanda će prikazati sadržaj fajla "fajl.txt" sa brojevima samo uz neprazne linije teksta.

cat komanda je veoma korisna za brzo pregledavanje sadržaja fajlova i za spajanje (concatenate) sadržaja različitih fajlova. Može biti korisna za istraživanje ili analizu tekstualnih datoteka na Linux sistemu.

grep

grep je Linux komanda koja se koristi za pretragu teksta u fajlovima ili izlazu drugih komandi. Naziv "grep" potiče od reči "global regular expression print," što ukazuje na osnovnu svrhu komande: pretraživanje teksta pomoću regularnih izraza i prikazivanje odgovarajućih linija. grep je moćan alat za analizu i pretragu teksta. Evo osnovne strukture grep komande i nekoliko primera:

Osnovna struktura grep komande:

grep [opcije] obrazac fajlovi

• opcije: Specificiraju različite opcije i ponašanje pretrage.
• obrazac: Specificira regularni izraz (pattern) koji želite da pretražujete.
• fajlovi: Specificiraju fajlove u kojima želite da tražite obrazac.

Neki od najčešće korišćenih opcija za grep su:

• -i ili --ignore-case: Ova opcija omogućava pretragu bez obzira na veličinu slova, tj. ne razlikuje između velikih i malih slova.
• -r ili --recursive: Ova opcija omogućava rekurzivno pretraživanje direktorijuma i njihovog sadržaja.
• -n ili --line-number: Ova opcija dodaje brojeve linija uz linije koje sadrže podudaranja.
• -v ili --invert-match: Ova opcija omogućava pretragu linija koje ne sadrže obrazac.

Primeri korišćenja grep:

1. Pretraga običnog teksta u fajlu:

grep "rečenica" fajl.txt

Ova komanda će prikazati sve linije u "fajl.txt" koje sadrže reč "rečenica".

2. Pretraga uz ignorisanje veličine slova:

grep -i "linux" fajl.txt

Ova komanda će prikazati sve linije koje sadrže reč "linux" bez obzira na veličinu slova.

3. Pretraga u više fajlova uz prikaz brojeva linija:

grep -n "obrazac" fajl1.txt fajl2.txt

Ova komanda će pretražiti fajlove "fajl1.txt" i "fajl2.txt" u potrazi za "obrazac" i prikazati brojeve linija sa podudaranjima.

4. Rekurzivna pretraga u direktorijumu:

grep -r "ključna_reč" direktorijum/

Ova komanda će rekurzivno pretražiti sadržaj "direktorijum/" i njegove poddirektorijume u potrazi za "ključna_reč".

grep komanda je veoma korisna za pretragu i analizu tekstualnih fajlova, posebno kada koristite regularne izraze za napredniju pretragu. Možete je koristiti za pronalaženje specifičnih informacija, analizu log fajlova i mnoge druge zadatke.

sed

sed je Linux komanda koja se koristi za tekstualnu transformaciju i manipulaciju teksta. Naziv "sed" potiče od "stream editor," što ukazuje na njegovu svrhu uređivanja ili transformacije teksta u strujnom režimu. sed radi tako da prima ulazni tekst, primenjuje niz transformacija na taj tekst i šalje rezultat na standardni izlaz. Evo osnovne strukture sed komande i nekoliko primera:

Osnovna struktura sed komande:

sed [opcije] 'naredba' fajl

• opcije: Specificiraju različite opcije i ponašanje sed komande.
• 'naredba': Specificira niz transformacija ili manipulacija teksta koje želite da primenite.
• fajl: Specificira fajl sa ulaznim tekstom.

Naredba koja se specificira u apostrofima obično koristi različite sed komande za uređivanje teksta. Neki od najčešće korišćenih naredbi uključuju:

• s/obrazac/zamena/: Ova naredba zamenjuje prvo pojavljivanje "obrazca" sa "zamenom" u svakoj liniji teksta.
• /obrazac/d: Ova naredba briše linije koje sadrže "obrazac".
• n: Ova naredba prikazuje trenutnu liniju teksta.

Primeri korišćenja sed:

1. Zamena reči u tekstu:

sed 's/linux/unix/' fajl.txt

Ova komanda će zameniti prvo pojavljivanje "linux" sa "unix" u svakoj liniji teksta u fajlu "fajl.txt".

2. Brisanje linija koje sadrže određenu reč:

sed '/neka_reč/d' fajl.txt

Ova komanda će izbrisati sve linije u "fajl.txt" koje sadrže reč "neka_reč".

3. Prikazivanje svake treće linije teksta:

sed -n '1~3p' fajl.txt

Ova komanda će prikazati svaku treću liniju teksta iz "fajl.txt".

4. Dodavanje teksta na kraju svake linije:

sed 's/$/ - dodatak/' fajl.txt

Ova komanda će dodati tekst " - dodatak" na kraj svake linije teksta u "fajl.txt".

sed je veoma koristan alat za automatsko uređivanje i transformaciju teksta. Možete ga koristiti za pretragu i zamenu, brisanje linija, filtriranje i mnoge druge operacije na tekstualnim fajlovima.

head

head je Linux komanda koja se koristi za prikazivanje prvih nekoliko linija teksta iz fajla ili standardnog ulaza. Osnovna svrha head komande je da vam omogući da brzo pregledate početak fajla ili izlaza kako biste videli njegov sadržaj. Evo osnovne strukture head komande i nekoliko primera:

Osnovna struktura head komande:

head [opcije] fajl

• opcije: Specificiraju različite opcije i ponašanje head komande.
• fajl: Specificira fajl čiji početak želite da prikažete.

Neki od najčešće korišćenih opcija za head su:

• -n N ili --lines=N: Ova opcija specificira broj linija koje želite da prikažete. Na primer, head -n 10 fajl.txt će prikazati prvih 10 linija iz "fajl.txt".

Primeri korišćenja head:

1. Prikazivanje prvih 10 linija iz fajla:

head fajl.txt

Ova komanda će prikazati prvih 10 linija iz fajla "fajl.txt" na ekranu.

2. Prikazivanje prvih 20 linija iz fajla:

head -n 20 fajl.txt

Ova komanda će prikazati prvih 20 linija iz fajla "fajl.txt" na ekranu.

3. Prikazivanje prvih 5 linija iz rezultata druge komande:

neka_komanda | head -n 5

Ova komanda će pokrenuti "neka_komanda" i prikazati prvih 5 linija iz njenog izlaza.

head komanda je korisna za brzi pregled početka fajlova ili izlaza, naročito kada imate velike tekstualne datoteke i želite da vidite samo početak sadržaja. Može vam pomoći da brzo pregledate informacije bez potrebe za otvaranjem celog fajla ili skrolovanjem kroz ceo izlaz.

tail

tail je Linux komanda koja se koristi za prikazivanje poslednjih nekoliko linija teksta iz fajla ili standardnog ulaza. Osnovna svrha tail komande je da vam omogući da brzo pregledate kraj fajla ili izlaza kako biste videli njegov sadržaj. Evo osnovne strukture tail komande i nekoliko primera:

Osnovna struktura tail komande:

tail [opcije] fajl

• opcije: Specificiraju različite opcije i ponašanje tail komande.
• fajl: Specificira fajl čiji kraj želite da prikažete.

Neki od najčešće korišćenih opcija za tail su:

• -n N ili --lines=N: Ova opcija specificira broj linija koje želite da prikažete. Na primer, tail -n 10 fajl.txt će prikazati poslednjih 10 linija iz "fajl.txt".

• -f ili --follow: Ova opcija omogućava praćenje fajla u realnom vremenu, tako da će nove linije biti prikazivane kako se dodaju na kraj fajla. Ova opcija se često koristi za praćenje log fajlova.

Primeri korišćenja tail:

1. Prikazivanje poslednjih 10 linija iz fajla:

tail fajl.txt

Ova komanda će prikazati poslednjih 10 linija iz fajla "fajl.txt" na ekranu.

2. Prikazivanje poslednjih 20 linija iz fajla:

tail -n 20 fajl.txt

Ova komanda će prikazati poslednjih 20 linija iz fajla "fajl.txt" na ekranu.

3. Praćenje fajla u realnom vremenu:

tail -f log_fajl.txt

Ova komanda će pratiti fajl "log_fajl.txt" u realnom vremenu i prikazivati nove linije kako se dodaju na kraj fajla. Ovo je korisno za praćenje logova i ažuriranja u stvarnom vremenu.

tail komanda je korisna za brzi pregled kraja fajlova, praćenje promena u log fajlovima i analizu teksta. Može vam pomoći da brzo pristupite poslednjim informacijama u fajlovima bez potrebe da čitate ceo fajl.

awk

awk je moćan alat za obradu teksta i izveštavanje u Linux okruženju. Koristi se za analizu, transformaciju i formatiranje teksta, često u kombinaciji s drugim komandama i alatima. awk radi tako da razdvaja tekst na polja (delove) koristeći razdelnike (obično razmake ili tabulatore), a zatim možete primeniti različite akcije na ta polja. Evo osnovne strukture awk komande i nekoliko primera:

Osnovna struktura awk komande:

awk 'pattern { action }' fajl

• 'pattern': Specificira obrazac koji se koristi za odabir određenih redova za obradu.
• { action }: Specificira akciju koja se izvršava na redovima koji se podudaraju sa obrascem.
• fajl: Specificira fajl koji se obrađuje.

Primeri korišćenja awk:

1. Prikazivanje određenih kolona iz CSV fajla:

awk -F ',' '{print $1, $3}' csv_fajl.csv

Ova komanda će razdvajati linije u CSV fajlu koristeći zarez kao separator i prikazivati prvu i treću kolonu svake linije.

2. Računanje proseka brojeva iz fajla:

awk '{total += $1} END {print total / NR}' brojevi.txt

Ova komanda će sabirati brojeve iz prve kolone fajla "brojevi.txt" i na kraju ispisati prosečnu vrednost.

3. Prikazivanje linija koje sadrže određeni obrazac:

awk '/neki_obrazac/' tekst.txt

Ova komanda će prikazivati sve linije iz "tekst.txt" koje sadrže "neki_obrazac".

4. Prikazivanje broja reči u svakoj liniji teksta:

awk '{print NF}' tekst.txt

Ova komanda će prikazivati broj reči u svakoj liniji teksta iz "tekst.txt".

awk je veoma fleksibilan alat koji vam omogućava da vršite razne transformacije i analize teksta. Može se koristiti za parsiranje i obradu podataka u različitim formatima, generisanje izveštaja, računanje statistika i još mnogo toga.

sort

sort je Linux komanda koja se koristi za sortiranje linija teksta u fajlovima ili standardnom ulazu. Osnovna svrha sort komande je da organizuje linije teksta u leksikografskom redosledu, tj. abecednim ili numeričkim redosledom, kako bi se olakšala pretraga i analiza podataka. Evo osnovne strukture sort komande i nekoliko primera:

Osnovna struktura sort komande:

sort [opcije] fajl

• opcije: Specificiraju različite opcije i ponašanje sort komande.
• fajl: Specificira fajl čiji sadržaj želite da sortirate.

Neki od najčešće korišćenih opcija za sort su:

• -r ili --reverse: Ova opcija omogućava obrnuto sortiranje, tj. opadajući redosled.
• -n ili --numeric-sort: Ova opcija omogućava numeričko sortiranje umesto leksikografskog sortiranja.
• -u ili --unique: Ova opcija uklanja duplikate iz rezultata sortiranja.

Primeri korišćenja sort:

1. Sortiranje fajla leksikografski:

sort fajl.txt

Ova komanda će sortirati linije u fajlu "fajl.txt" u leksikografskom (abecednom) redosledu i prikazati rezultat na ekranu.

2. Sortiranje fajla numerički:

sort -n brojevi.txt

Ova komanda će sortirati linije u fajlu "brojevi.txt" u numeričkom redosledu, što znači da će brojevi biti sortirani po veličini.

3. Obrnuto sortiranje fajla:

sort -r fajl.txt

Ova komanda će obrnuto sortirati linije u fajlu "fajl.txt," tj. u opadajućem redosledu.

4. Uklanjanje duplikata iz sortiranog fajla:

sort -u fajl.txt

Ova komanda će sortirati i ukloniti duplikate iz fajla "fajl.txt," prikazujući samo jedinstvene linije.

sort komanda je korisna za sortiranje i organizaciju podataka u tekstualnim fajlovima. Može se koristiti za sortiranje velikih datoteka, eliminaciju duplikata, generisanje izveštaja i analizu podataka.

cut

cut je Linux komanda koja se koristi za izdvajanje (sečenje) određenih delova teksta iz linija teksta ili iz fajlova. cut se često koristi kada želite da izdvojite određene delove teksta, na primer, kolone iz CSV fajlova ili polja iz linija teksta. Evo osnovne strukture cut komande i nekoliko primera:

Osnovna struktura cut komande:

cut [opcije] -d DELIMITER -f FIELDS fajl

• opcije: Specificiraju različite opcije i ponašanje cut komande.
• -d DELIMITER: Specificira separator (delimiter) koji se koristi za razdvajanje delova teksta.
• -f FIELDS: Specificira polja (kolone) koja želite da izdvojite.
• fajl: Specificira fajl iz kojeg izdvajate podatke.

Neki od najčešće korišćenih opcija za cut su:

• -d ili --delimiter: Ova opcija specificira separator (delimiter) koji se koristi za razdvajanje polja u linijama teksta.
• -f ili --fields: Ova opcija specificira koja polja (kolone) se izdvajaju iz linija teksta. Može se koristiti sa jednim ili više brojeva polja, npr. -f 1,3 će izdvojiti prvo i treće polje.

Primeri korišćenja cut:

1. Izdvajanje prve kolone iz CSV fajla sa zarezom kao separatorom:

cut -d ',' -f 1 csv_fajl.csv

Ova komanda će izdvojiti prvu kolonu iz CSV fajla "csv_fajl.csv" koristeći zarez kao separator.

2. Izdvajanje drugog i trećeg polja iz fajla sa razmacima kao separatorom:

cut -d ' ' -f 2,3 tekst.txt

Ova komanda će izdvojiti drugo i treće polje iz linija teksta u fajlu "tekst.txt" koristeći razmak kao separator.

3. Izdvajanje prvih 10 karaktera iz svake linije teksta:

cut -c 1-10 tekst.txt

Ova komanda će izdvojiti prvih 10 karaktera iz svake linije teksta iz "tekst.txt".

cut komanda je korisna za sečenje (izdvajanje) delova teksta iz fajlova ili linija teksta. Može se koristiti za analizu, transformaciju i obradu tekstualnih podataka.

diff

diff je Linux komanda koja se koristi za poređenje dva ili više tekstualnih fajlova i prikazivanje razlika između njih. diff komanda se često koristi za uporedjivanje verzija fajlova, kao i za otkrivanje razlika između dva direktorijuma. Evo osnovne strukture diff komande i nekoliko primera:

Osnovna struktura diff komande:

diff [opcije] fajl1 fajl2

• opcije: Specificiraju različite opcije i ponašanje diff komande.
• fajl1 i fajl2: Specificiraju fajlove koje želite da uporedite.

Neki od najčešće korišćenih opcija za diff su:

• -u ili --unified: Ova opcija generiše unifikovani (Unified) format izlaza koji često olakšava čitanje razlika.
• -r ili --recursive: Ova opcija omogućava rekurzivno uporedjivanje direktorijuma i njihovih sadržaja.

Primeri korišćenja diff:

1. Uporedjivanje dva tekstualna fajla:

diff fajl1.txt fajl2.txt

Ova komanda će prikazati razlike između "fajl1.txt" i "fajl2.txt" u standardnom formatu.

2. Uporedjivanje direktorijuma:

diff -r direktorijum1/ direktorijum2/

Ova komanda će rekurzivno uporediti sadržaj "direktorijum1" i "direktorijum2" i prikazati razlike između njih.

3. Generisanje unifikovanog (Unified) izlaza:

diff -u fajl1.txt fajl2.txt

Ova komanda će generisati unifikovan (Unified) izlaz koji olakšava čitanje razlika između "fajl1.txt" i "fajl2.txt".

4. Sačuvavanje razlika u fajlu:

diff -u fajl1.txt fajl2.txt > razlike.diff

Ova komanda će generisati unifikovan (Unified) izlaz razlika i sačuvati ga u fajlu "razlike.diff" umesto da ga prikaže na ekranu.

diff je korisna komanda za uporedjivanje i analizu tekstualnih razlika između fajlova ili direktorijuma. Može vam pomoći da pratite promene u fajlovima, pravite izmene u kodu, ili jednostavno analizirate razlike između različitih

tee

tee je Linux komanda koja se koristi za čitanje standardnog ulaza, pisanje tog sadržaja u fajl (ili više fajlova) i slanje istog sadržaja na standardni izlaz. tee komanda je korisna kada želite da sačuvate kopiju izlaza na standardni izlaz i, istovremeno, da taj izlaz sačuvate u fajlu. Evo osnovne strukture tee komande i nekoliko primera:

Osnovna struktura tee komande:

neka_komanda | tee [opcije] fajl

• neka_komanda: Specificira komandu čiji izlaz želite da zapišete u fajl i prikažete na standardnom izlazu.
• opcije: Specificiraju različite opcije i ponašanje tee komande.
• fajl: Specificira fajl u koji želite da pišete izlaz.

Neki od najčešće korišćenih opcija za tee su:

• -a ili --append: Ova opcija omogućava dodavanje izlaza u postojeći fajl umesto zamene sadržaja fajla.

Primeri korišćenja tee:

1. Pisanje izlaza komande u fajl i prikazivanje na ekranu:

ls -l | tee izlaz.txt

Ova komanda će izlistati sadržaj trenutnog direktorijuma pomoću ls -l, zapisati taj izlaz u fajl "izlaz.txt" i prikazati ga na ekranu.

2. Dodavanje izlaza u postojeći fajl:

ps aux | tee -a procesi.log

Ova komanda će prikupiti listu procesa pomoću ps aux, dodati taj izlaz u fajl "procesi.log" bez brisanja postojećeg sadržaja fajla.

3. Kombinovanje tee sa sudo za pisanje u fajl koji zahteva privilegije:

neka_komanda | sudo tee /putanja/do/fajla

Ova komanda će omogućiti korišćenje sudo kako bi se upisivalo u fajl na lokaciji koja zahteva administratorske privilegije.

tee komanda je korisna kada želite da istovremeno pratite izlaz na ekranu i sačuvate ga u fajlu. To vam omogućava da analizirate izlaz komande i, istovremeno, sačuvate trajne zapise za kasniju analizu.

locate

locate je Linux komanda koja se koristi za pretragu fajlova na osnovu njihovih imena ili putanja u sistemu. Ova komanda koristi bazu podataka za brzo pronalaženje fajlova, što je efikasnije od traženja fajlova kroz ceo sistem svaki put kada izvršite pretragu. Evo osnovne strukture locate komande i nekoliko primera:

Osnovna struktura locate komande:

locate [opcije] ime_fajla

• opcije: Specificiraju različite opcije i ponašanje locate komande.
• ime_fajla: Specificira ime fajla (ili deo imena) koji želite da pronađete u sistemu.

Neki od najčešće korišćenih opcija za locate su:

• -i ili --ignore-case: Ova opcija omogućava neosetljivo na velika i mala slova pretragu.
• -l ili --limit=N: Ova opcija specificira maksimalan broj rezultata koji će biti prikazani.

Primeri korišćenja locate:

1. Pronalaženje fajlova sa određenim imenom:

locate dokument.txt

Ova komanda će pretražiti bazu podataka i prikazati sve fajlove sa imenom "dokument.txt" ili fajlove koji sadrže to ime.

2. Pretraga fajlova ignorisanjem velikih i malih slova:

locate -i slika.jpg

Ova komanda će pretražiti bazu podataka i prikazati sve fajlove sa imenom "slika.jpg," bez obzira na velika i mala slova.

3. Prikazivanje ograničenog broja rezultata:

locate -l 5 program

Ova komanda će pretražiti bazu podataka i prikazati prvih 5 rezultata koji sadrže reč "program."

Napomena: locate koristi prethodno kreiranu bazu podataka kako bi brzo pronašao fajlove, ali ova baza podataka se obično ažurira periodično. Ako želite da se uverite da je baza podataka ažurirana pre pretrage, možete koristiti komandu sudo updatedb da je ručno osvežite.

locate komanda je brza i korisna za pretragu fajlova na sistemu, naročito kada znate ime fajla ili deo imena koji tražite.