Da bi se hard drajv mogao koristiti potrebno je da se na njemu formira particija. Maksimalan broj particija može biti i do 16, ali najveći broj primarnih particija može biti 4. Ukoliko je potrebno više particija, potrebno je jednu primarnu particiju konvertovati u proširenu, koja se dalje može podeliti na logičke particije. Na jednom hardu moguće je konfigurisati najviše 12 logičkih particija.
Jedan od načina da se kreiraju particije jeste u procesu instalacije sistema. Kasnija konfiguracija particija je moguća komandom fdisk koja je opisana u daljem tekstu.
Ukoliko se komanda fdisk upotrebi u sledećem obliu: fdisk -l, dobiće se spisak fizičkih hard drajva sa informacijom o broju particija i o broju ciklusa svake particije.
Oznake hard drajva su dev/hda, dev/hdb, dev/hdc,... a oznaka particija na prvom drajvu /dev/hda1, /dev/hda2,...
Da bi se neki hard iz liste hard drajva konfigurisao potrebno je upotrebiti komandu fdisk "oznaka_drajva", gde je "oznaka_drajva" na primer /dev/hda, /dev/hdb ili /dev/hdc. Posle unosa ove komande dobija se sledeći obaveštenje:
Comand (m for help):
Nakon upotrebe "m" tastera dobija se kratko ali precizno uputstvo za dalju konfiguraciju selectovanog diska.
Kada se particija u linux-u kreirala, da bi se ona mogla koristiti potrebno je da se mauntuje. Na primer: da bi se /home/mj direktorijum mautovao na /dev/hdc1 particiji koja je formatirana na ext3 fajl sistem, potrebno je koristiti sledeću komandu:
mount -t ext3 /dev/hdc1 /home/mj
Fajl sistem particije moguće je videti upotrebom fdisk -l komande.
Formatiranje particije je moguće uraditi komandom:
mkfs -t ext2 /dev/hdc2, gde se označena particija formatira na ext2 fajl sistem.