fdisk

 fdisk je komanda koja se koristi za manipulaciju particijama na Linux sistemu. Evo nekoliko primera kako možete koristiti fdisk:

1. Pregled svih particija na disku:

   fdisk -l

   Ova komanda će prikazati sve particije na svim diskovima na vašem sistemu.

2. Otvori fdisk interfejs za određeni disk:

   fdisk /dev/sdX

   Zamijenite X slovom koji predstavlja određeni disk (npr. a, b, c). Ova komanda će otvoriti interfejs za upravljanje particijama na tom disku.

   Primer:

   fdisk /dev/sda

3. Prikazivanje pomoći za fdisk:

   fdisk --help

   Ova komanda će prikazati sve opcije i argumente koje možete koristiti sa fdisk.

4. Dodavanje nove particije:

   Nakon što otvorite fdisk interfejs za određeni disk, možete pritisnuti n da biste dodali novu particiju. Sledite uputstva koja se pojavljuju da biste odredili veličinu i tip particije.

5. Pregled i izmena particija:

   Nakon otvaranja fdisk interfejsa, možete koristiti p da biste prikazali informacije o trenutnim particijama i d da biste obrisali particiju. Takođe možete koristiti t za promenu tipa particije.

6. Čuvanje promena:

   Kada završite sa izmenama u fdisk interfejsu, koristite w da biste sačuvali promene i izašli.

7. Izlaz iz fdisk interfejsa bez čuvanja promena:

   Ako želite izaći iz fdisk interfejsa bez čuvanja promena, koristite q.

8. Formatiranje particije:

   Nakon što kreirate particiju, možete je formatirati pomoću odgovarajuće komande za formatiranje (npr. mkfs.ext4 za ext4 format).

9. Brisanje particije:

   Ako želite obrisati određenu particiju, otvorite fdisk interfejs, pritisnite d, a zatim izaberite broj particije koju želite obrisati.

Napomena: Prilikom korišćenja fdisk, budite veoma pažljivi jer pogrešne manipulacije particijama mogu dovesti do gubitka podataka. Uvek pažljivo pročitajte i razumite informacije koje vam fdisk pruža pre nego što napravite promene.

ldd

 ldd je komanda koja se koristi za prikazivanje dinamičkih biblioteka (shared libraries) koje program koristi. Evo nekoliko primera kako možete koristiti ldd:

1. Prikazivanje biblioteka koje koristi izvršni fajl:

   ldd /putanja/do/izvrsnog/fajla

   Ova komanda će prikazati sve dinamičke biblioteke koje koristi određeni izvršni fajl.

   Primer:

   ldd /bin/ls

   Ovaj primer će prikazati sve biblioteke koje koristi ls program.

2. Prikazivanje biblioteka sa apsolutnim putanjama:

   ldd -v /putanja/do/izvrsnog/fajla

   Ova opcija (-v) će prikazati apsolutne putanje do dinamičkih biblioteka.

   Primer:

   ldd -v /bin/ls

3. Prikazivanje informacija o verzijama biblioteka:

   ldd -v /putanja/do/izvrsnog/fajla

   Ova opcija (-v) će prikazati informacije o verzijama dinamičkih biblioteka.

   Primer:

   ldd -v /bin/ls

   Ova komanda će prikazati informacije o verzijama biblioteka koje koristi ls program.

4. Prikazivanje biblioteka za određeni proces (po PID-u):

   ldd /proc/PID/exe

   Ova komanda će prikazati biblioteke koje trenutno koristi proces sa zadatim PID-om.

   Primer:

   ldd /proc/1234/exe

   Ova komanda će prikazati biblioteke koje trenutno koristi proces sa PID-om 1234.

ldd je korisna za dijagnostikovanje zavisnosti izvršnih fajlova od dinamičkih biblioteka, što može biti korisno prilikom rešavanja problema sa pokretanjem programa ili analizom zavisnosti.

pidstat

 pidstat je komanda koja pruža statistike o upotrebi procesora na nivou pojedinačnih procesa. Ova komanda dolazi kao deo sysstat paketa i koristi se za praćenje performansi CPU-a. Evo nekoliko primera kako možete koristiti pidstat:

1. Prikazivanje osnovnih informacija o procesu:

   pidstat

   Ova komanda će prikazati osnovne informacije o upotrebi procesora svih aktivnih procesa.

2. Prikazivanje informacija o određenom procesu (npr. PID 12345):

   pidstat -p 12345

   Ovaj primer prikazuje statistike o upotrebi procesora samo za proces sa zadatim PID-om (u ovom slučaju, PID 12345).

3. Prikazivanje detaljnih informacija o svim procesima:

   pidstat -u

   Ova komanda prikazuje detaljne informacije o upotrebi CPU-a, uključujući i informacije o korisničkom i sistemskom vremenu.

4. Prikazivanje informacija o I/O aktivnosti procesa:

   pidstat -d

   Ova komanda pruža informacije o I/O aktivnosti procesa, uključujući broj pročitanih i napisanih blokova.

5. Prikazivanje informacija o potrošnji memorije procesa:

   pidstat -r

   Ovaj primer prikazuje informacije o potrošnji memorije procesa, uključujući i rezidentnu, uklonjivu i virtuelnu memoriju.

6. Prikazivanje informacija o zadacima (threads) procesa:

   pidstat -t

   Ova komanda prikazuje informacije o zadacima unutar procesa, uključujući vreme procesora koje koriste.

7. Prikazivanje statistika procesa u određenim intervalima:

   pidstat 5

   Ovaj primer prikazuje statistike o upotrebi procesora svakih 5 sekundi.

pidstat je koristan alat za analizu performansi pojedinačnih procesa na sistemu, što može biti od suštinskog značaja za dijagnostikovanje problema sa performansama.

iostat

 Komanda iostat se koristi za prikazivanje statistika o upotrebi I/O (Input/Output) resursa sistema, uključujući informacije o disku i kontrolerima. Ovaj alat pruža podatke o performansama diskova, prikazujući broj I/O operacija u sekundi, brzinu transfera podataka, vreme odziva i druge relevantne informacije. Evo nekoliko primera kako možete koristiti iostat:

1. Prikazivanje opštih statistika o upotrebi I/O resursa:

   iostat

   Ova komanda će prikazati opšte statistike o upotrebi svih dostupnih diskova.

2. Prikazivanje statistika za određeni vremenski interval i broj ponavljanja:

   iostat -t 5 3

   Ovaj primer prikazuje statistike o upotrebi I/O resursa svakih 5 sekundi, a ukupno 3 puta.

3. Prikazivanje detaljnih statistika o određenom disku:

   iostat -d sda

   Ova komanda će prikazati detaljne statistike o upotrebi diska /dev/sda. Možete zameniti sda sa odgovarajućim oznakama za druge diskove na sistemu.

4. Prikazivanje statistika o I/O operacijama:

   iostat -x

   Ova komanda prikazuje detaljne statistike o I/O operacijama, uključujući informacije o čitanju, pisanju, i ukupnim I/O operacijama.

5. Prikazivanje statistika o particijama umesto diskova:

   iostat -p

   Ova komanda će prikazati statistike o upotrebi I/O resursa za particije umesto za ceo disk.

iostat je koristan alat za praćenje performansi I/O sistema i identifikaciju potencijalnih problema s diskom. Prikazane informacije uključuju prosečne vrednosti, trenutne vrednosti i kumulativne vrednosti za različite parametre.

sysstat

 Paket sysstat uključuje niz alatki koje pružaju informacije o performansama sistema. Jedan od najčešće korišćenih alata u paketu sysstat je sar (System Activity Reporter). Ovaj alat prikuplja, prikazuje i beleži statistike o upotrebi CPU-a, memorijskim resursima, diskovima, mreži i drugim resursima sistema.

Evo osnovne upotrebe komande sar:

1. Prikazivanje informacija o CPU-u:

   sar -u

   Ova komanda će prikazati statistike o upotrebi CPU-a tokom vremena, uključujući procentualnu zauzetost CPU-a, aktivnosti korisničkog prostora, sistema, i druge relevantne informacije.

2. Prikazivanje informacija o memorijskim resursima:

   sar -r

   Komanda će prikazati statistike o upotrebi memorijskih resursa, uključujući informacije o slobodnoj memoriji, iskorišćenju swap-a i druge relevantne podatke.

3. Prikazivanje informacija o diskovima:

   sar -b

   Ova komanda prikazuje statistike o upotrebi diskova, uključujući broj blokova po sekundi, broj transfera po sekundi i slične podatke.

4. Prikazivanje informacija o mreži:

   sar -n DEV

   Komanda prikazuje statistike o mrežnom saobraćaju po interfejsima, uključujući broj poslatih i primljenih paketa, broj grešaka, i druge informacije.

5. Prikazivanje opštih statistika:

   sar -A

   Ova komanda će prikazati opšte statistike o svim podržanim kategorijama, uključujući CPU, memorijske resurse, diskove i mrežu.

6. Prikazivanje statistika za određeni vremenski interval i broj ponavljanja:

   sar -u 5 10

   Ovaj primer prikazuje statistike o upotrebi CPU-a svakih 5 sekundi, a ukupno 10 puta.

Napomena: Da biste koristili komandu sar, paket sysstat treba biti instaliran na sistemu. U mnogim distribucijama, možete ga instalirati komandom poput:

sudo apt-get install sysstat # Na Debian/Ubuntu 

sudo yum install sysstat # Na CentOS/RHEL

Komanda sysstat pruža korisne informacije za analizu performansi sistema tokom vremena i može biti od velike pomoći u dijagnostikovanju problema i praćenju resursa.

vmstat

 Komanda vmstat se koristi za prikazivanje informacija o virtuelnoj memoriji, CPU-u, diskovima, paginaciji i drugim resursima sistema. Ova komanda pruža brojne informacije o performansama sistema i može biti korisna u praćenju resursa tokom vremena.

Osnovni format komande vmstat je:

vmstat [opcije] [vremenski_interval] [broj_ponavljanja]

Primeri:

1. Prikazivanje trenutnih informacija:

   vmstat

   Ova komanda će prikazati trenutne informacije o virtuelnoj memoriji, CPU-u i drugim resursima sistema.

2. Prikazivanje informacija sa vremenskim intervalom:

   vmstat 5

   Ovaj primer će prikazivati informacije svakih 5 sekundi. Možete prilagoditi vremenski interval prema vašim potrebama.

3. Prikazivanje informacija sa vremenskim intervalom i određenim brojem ponavljanja:

   vmstat 2 10

   Ova komanda će prikazivati informacije svakih 2 sekunde, a ukupno 10 puta.

4. Prikazivanje informacija sa detaljnim prikazom u formatu prozora:

   vmstat -w

   Ova opcija prikazuje informacije u formatu prozora (wide format), pružajući detaljniji pregled podataka.

Komanda vmstat pruža širok spektar informacija koje mogu pomoći u analizi performansi sistema. Opciono, možete dodati brojne opcije kako biste prilagodili izlaz prema vašim specifičnim potrebama.

tload

 Komanda tload je jednostavna komandna linija koja prikazuje opterećenje sistema u vidu grafičkog prikaza. Ova komanda koristi znakove koji predstavljaju opterećenje CPU-a u određenim vremenskim intervalima.

Osnovni format komande tload je:

tload

Primeri:

1. Osnovno korišćenje:

   tload

   Ova komanda će prikazati grafički prikaz opterećenja sistema u realnom vremenu. Grafički prikaz će se automatski ažurirati na osnovu trenutnog opterećenja CPU-a.

2. Prikazivanje sa dodatnim opcijama:

   tload -d 2 -s 1

   Ovaj primer koristi opcije -d i -s za prilagođavanje izgleda grafičkog prikaza. Opcija -d postavlja vremenski interval između ažuriranja, dok opcija -s postavlja faktor skaliranja.

   Na primer, -d 2 postavlja vremenski interval na 2 sekunde, a -s 1 postavlja faktor skaliranja na 1.

Komanda tload pruža brz i jednostavan način praćenja opterećenja sistema, posebno kada želite brz vizuelni prikaz trenutne situacije na CPU-u.

lscpu

 Komanda lscpu se koristi za prikazivanje informacija o CPU (Central Processing Unit) na Linux sistemu. Ova komanda pruža detalje o karakteristikama procesora, kao što su broj jezgara, brzina takta, broj niti po jezgru itd.

Osnovni format komande lscpu je:

lscpu

Primeri:

1. Osnovno korišćenje:

   lscpu

   Ova komanda će prikazati osnovne informacije o CPU-u, uključujući arhitekturu, model, broj jezgara, broj niti po jezgru, brzinu takta i druge relevantne informacije.

2. Prikazivanje informacija samo o određenim poljima:

   lscpu -b -c

   Ovaj primer koristi opcije -b i -c za prikazivanje informacija u CSV formatu, zajedno sa prikazivanjem broja jezgara.

3. Prikazivanje informacija u ljudski čitljivom formatu:

   lscpu -a

   Ova komanda koristi opciju -a kako bi prikazala informacije u ljudski čitljivom formatu, koristeći labele za svako polje.

Ova komanda može biti korisna za brz pregled karakteristika CPU-a na sistemu i može pomoći u planiranju i optimizaciji resursa.

pwdx

 Komanda pwdx se koristi za prikazivanje radnog direktorijuma (putanje) za dati proces. Ova komanda uzima PID (Process ID) kao argument i prikazuje trenutni radni direktorijum tog procesa.

Osnovni format komande pwdx je:

pwdx PID

Gde:

• PID je identifikator procesa za koji želite saznati trenutni radni direktorijum.

Primeri:

1. Prikazivanje radnog direktorijuma za proces sa PID 12345:

   pwdx 12345

   Ova komanda će prikazati trenutni radni direktorijum procesa sa PID 12345.

2. Prikazivanje radnog direktorijuma za trenutni shell proces:

   pwdx $$

   Ova komanda će prikazati trenutni radni direktorijum trenutnog shell procesa.

Napomena: Komanda pwdx možda nije dostupna na svim sistemima, i neki operativni sistemi mogu koristiti alternativne metode za dobijanje informacija o radnom direktorijumu procesa.

pmap

 Komanda pmap se koristi za prikazivanje memorijskog mapiranja procesa u operativnom sistemu. Ova komanda prikazuje informacije o korišćenju memorije od strane procesa, uključujući raspodelu memorije po sekcijama, lokacije, i druge relevantne detalje. U zavisnosti od sistema, može zahtevati određena privilegovanja kako bi pristupila informacijama o drugim procesima.

Osnovni format komande pmap je:

pmap [opcije] PID

Gde:

• PID je identifikator procesa (Process ID) za koji želite prikazati memorijsko mapiranje.

Primeri:

1. Prikazivanje memorijskog mapiranja za proces sa PID 12345:

   pmap 12345

   Ova komanda prikazuje detaljno memorijsko mapiranje procesa sa PID 12345.

2. Prikazivanje memorijskog mapiranja za trenutni proces (trenutni shell):

   pmap $$

   Ova komanda prikazuje detaljno memorijsko mapiranje trenutnog shell procesa.

Ova komanda pruža korisne informacije o korišćenju memorije procesa, uključujući veličinu, tipove sekcija, i druge detalje. Važno je napomenuti da neke informacije o memorijskom mapiranju možda neće biti dostupne bez odgovarajućih privilegija ili zavisno od sistema.

renice

 Komanda renice se koristi u Unix i Unix-sličnim operativnim sistemima kako bi se promenio prioritet izvršavanja postojećih procesa. Prioriteti se obično izražavaju brojevima između -20 (najviši prioritet) i 19 (najniži prioritet), gde je podrazumevani prioritet obično 0. Veći brojevi predstavljaju niže prioritete.

Osnovni format komande renice je:

renice [opcije] -n novi_prioritet -p PID

Gde:

• novi_prioritet je novi prioritet koji želite dodeliti procesu.
• PID je identifikator procesa (Process ID) procesa kojem želite promeniti prioritet.

Primeri:

1. Postavljanje nižeg prioriteta za proces sa PID 12345:

   renice -n 10 -p 12345

   Ova komanda postavlja prioritet procesa sa PID 12345 na 10.

2. Postavljanje višeg prioriteta za proces sa PID 6789:

   renice -n -5 -p 6789

   Ova komanda postavlja prioritet procesa sa PID 6789 na -5.

Koristeći renice, možete prilagoditi prioritete izvršavanja postojećih procesa kako biste upravljali resursima sistema u realnom vremenu. Važno je napomenuti da za korišćenje renice obično zahteva privilegije korisnika, posebno za promenu prioriteta drugih korisničkih procesa.

nice

 Komanda nice se koristi u Unix i Unix-sličnim operativnim sistemima kako bi se postavila "priroda" izvršavanja procesa, tj. njegov prioritet. Niži brojevi nice prioriteta ukazuju na viši prioritet, dok veći brojevi ukazuju na niži prioritet. Ovo je korisno za kontrolisanje resursa i pridavanje prioritetu određenim zadacima.

Osnovni format komande je:

nice [opcije] komanda

Primeri:

1. Pokretanje programa s nižim prioritetom:

   nice -n 10 ./moj_program

   Ova komanda pokreće moj_program s prioritetom 10. Prioriteti obično variraju od -20 do 19, gde je -20 najviši prioritet, a 19 najniži.

2. Pokretanje programa s višim prioritetom:

   nice -n -5 ./moj_program

   Ova komanda pokreće moj_program s prioritetom -5, što mu daje viši prioritet.

3. Promena prioriteta pokrenutog procesa:

   Ako želite promeniti prioritet već pokrenutog procesa, možete koristiti renice komandu:

   renice -n 5 -p 12345

   Gde je 12345 PID procesa kojem želite promeniti prioritet na 5.

Ova komanda vam omogućava da kontrolišete resurse sistema dodeljene određenim zadacima, čime se pruža fleksibilnost u upravljanju resursima sistema.

fg

 Komanda fg (foreground) se koristi u interaktivnom režimu ljuske (npr. Bash) kako bi se prebacili suspendovani ili pozadinski zadaci u prednji plan (foreground). Evo osnovnog formata komande:

fg [posao]

Primeri:

1. Prebacivanje posla u prednji plan:

   Ako imate suspendovani ili pozadinski posao, možete ga prebaciti u prednji plan koristeći:

   fg %1

   Ova komanda će prebaciti prvi suspendovani ili pozadinski posao u prednji plan.

2. Prebacivanje poslednjeg suspendovanog posla u prednji plan:

   Ako želite prebaciti poslednji suspendovani posao u prednji plan, možete koristiti:

   fg

   Ova komanda će prebaciti poslednji suspendovani posao u prednji plan.

Komanda fg se koristi kada želite vratiti suspendovani ili pozadinski zadatak u prednji plan kako biste mogli nastaviti s interakcijom s njim. Takođe možete koristiti jobs komandu da biste videli koje poslove trenutno imate.

bg

 Komanda bg se koristi u interaktivnom režimu ljuske (npr. Bash) kako bi se nastavilo izvršavanje pozadinskog zadatka koji je suspendovan ili pokrenut u pozadini. Evo osnovnog formata komande:

bg [posao]

Primeri:

1. Pokretanje posla u pozadini:

   Ako imate pozadinski posao koji je suspendovan, možete ga nastaviti izvršavanje u pozadini koristeći:

   bg %1

   Ova komanda će nastaviti izvršavanje prvog suspendovanog posla u pozadini.

2. Nastavljanje poslednjeg suspendovanog posla u pozadini:

   Ako želite nastaviti izvršavanje poslednjeg suspendovanog posla, možete jednostavno koristiti:

   bg

   Ova komanda će nastaviti izvršavanje poslednjeg suspendovanog posla u pozadini.

Komanda bg je korisna kada želite nastaviti izvršavanje suspendovanog zadatka u pozadini, a takođe možete koristiti jobs komandu da biste videli koji su poslovi trenutno suspendovani ili u pozadini.

jobs

 Komanda jobs se koristi u interaktivnom režimu ljuske (npr. Bash) kako bi prikazala sve trenutno pokrenute pozadinske zadatke (background jobs) vezane za tu ljusku. Evo osnovnog formata komande:

jobs [opcije]

Primeri:

1. Prikazivanje svih trenutnih poslova:

   jobs

   Ova komanda će prikazati sve pozadinske zadatke vezane za trenutnu ljusku.

2. Označavanje posla:

   Svaki posao ima svoj identifikacioni broj. Na primer, %1, %2, itd. Možete ih koristiti da biste se referisali na određeni posao. Na primer:

   %1

   Ova notacija se koristi da biste se referisali na prvi posao u listi.

3. Signaliziranje poslu (na primer, prekidanje):

   kill -SIGINT %1

   Ova komanda šalje signal za prekidanje prvom poslu u listi.

4. Čekanje završetka posla:

   wait %1

   Ova komanda će sačekati da se prvi posao u listi završi.

jobs komanda je posebno korisna kada radite sa pozadinskim zadacima i želite pratiti njihovo izvršavanje.

pstree

 Komanda pstree u Linux-u se koristi za prikazivanje procesa u obliku stabla, što olakšava vizualizaciju hijerarhije procesa. Evo osnovnog formata komande:

pstree [opcije]

Primeri:

1. Prikazivanje svih procesa u obliku stabla:

   pstree

   Ova komanda će prikazati sve procese u obliku stabla, sa svim njihovim roditeljima i potomcima.

2. Prikazivanje stabla procesa za određeni PID:

   pstree -p PID

   Ova komanda će prikazati stablo procesa samo za proces sa određenim PID-om.

3. Prikazivanje procesa sa komandnom linijom:

   pstree -a

   Ova komanda će prikazati stablo procesa sa komandnim linijama koje su pokrenule te procese.

4. Prikazivanje procesa sa oznakama roditelja:

   pstree -h

   Ova komanda će prikazati stablo procesa sa oznakama koji su roditelji koji procesi.

pstree je koristan alat za analizu i praćenje odnosa između različitih procesa na sistemu.

pgrep

 pgrep je Linux komanda koja se koristi za pretragu procesa na osnovu njihovih imena ili drugih kriterijuma i ispisivanje njihovih PID-ova (Process ID). Ova komanda često radi u tandemu sa pkill kako bi identifikovala i prekinula određene procese.

Evo osnovnog formata komande:

pgrep [opcije] ime_procesa

Primeri:

1. Pronalaženje PID-a procesa na osnovu imena:

   pgrep firefox

   Ova komanda će ispisati PID-ove svih procesa čije ime sadrži "firefox".

2. Pronalaženje PID-a procesa na osnovu korisnika:

   pgrep -u username

   Ova komanda će ispisati PID-ove svih procesa koji pripadaju određenom korisniku.

3. Pronalaženje PID-a procesa na osnovu drugih kriterijuma:

   pgrep -f "ime_procesa"

   Ova komanda koristi opciju -f za pretragu procesa na osnovu celokupne komandne linije.

pgrep i pkill zajedno čine moćan alat za upravljanje procesima na Linux sistemu. Kombinacijom ove dve komande možete lako identifikovati i zaustaviti procese na osnovu različitih kriterijuma.

pkill

 pkill je Linux komanda koja se koristi za pretragu i prekidanje (ubijanje) procesa koji odgovaraju određenom kriterijumu. Ova komanda se često koristi kada želite da zaustavite sve instance određenog procesa koji se izvršava na sistemu.

Evo osnovnog formata komande:

pkill [opcije] ime_procesa

Primeri:

1. Zaustavljanje procesa na osnovu imena:

   pkill firefox

   Ova komanda će zaustaviti sve procese koji sadrže "firefox" u svom imenu.

2. Zaustavljanje procesa na osnovu PID-a:

   pkill -o -u username

   Ova komanda će zaustaviti najstariji proces koji pripada određenom korisniku.

3. Zaustavljanje procesa na osnovu drugih kriterijuma:

   pkill -f "ime_procesa"

   Ova komanda koristi opciju -f za pretragu procesa na osnovu celokupne komandne linije, što može biti korisno ako želite tačno odrediti koji procesi treba da budu zaustavljeni.

Napomena: Upotreba pkill može dovesti do neočekivanih rezultata ako se ne koristi pažljivo, jer će zaustaviti sve procese koji odgovaraju zadatim kriterijumima. Preporučuje se da se koristi sa pažnjom, posebno kada se koristi u skriptama ili automatizovanim procesima.