setfacl

setfacl je Linux komanda koja se koristi za postavljanje ACL (Access Control List) prava na datoteke i direktorijume. ACL prava omogućavaju precizniju kontrolu nad pristupom resursima u odnosu na osnovne Unix pristupne dozvole (chmod).

Evo nekoliko osnovnih opcija koje se često koriste sa setfacl:

1. -m ili --modify: Ova opcija se koristi za izmenu postojećih ACL prava. Na primer, setfacl -m u:jane:rw file.txt će omogućiti korisniku "jane" čitanje i pisanje u datoteci "file.txt".

2. -x ili --remove: Koristi se za uklanjanje ACL prava. Na primer, setfacl -x u:jane file.txt će ukloniti prava korisnika "jane" sa datoteke "file.txt".

3. -b ili --remove-all: Ova opcija uklanja sve ACL prava sa datoteke ili direktorijuma.

4. -d ili --default: Postavlja podrazumevana ACL prava za direktorijum. Podrazumevana prava se primenjuju na nove datoteke i direktorijume koji se kreiraju unutar tog direktorijuma.

5. -R ili --recursive: Ova opcija se koristi za rekurzivnu primenu ACL prava na sve datoteke i direktorijume unutar određenog direktorijuma.

6. -k ili --remove-default: Uklanja podrazumevana ACL prava postavljena na direktorijum.

7. -n ili --no-mask: Onemogućava automatsko ažuriranje maske na osnovu postavljenih ACL prava.

8. -v ili --version: Prikazuje verziju setfacl programa.

9. -b ili --backup: Pravi rezervnu kopiju postojećih ACL prava pre nego što ih izmeni.

Napomena: Precizna sintaksa komande setfacl zavisi od vašeg sistema i distribucije Linux-a, pa je najbolje da koristite man setfacl kako biste dobili tačne informacije za vašu konkretnu konfiguraciju.

Primeri:

1. Postavljanje ACL-a koji dozvoljava korisniku "john" čitanje i pisanje u datoteci "file.txt":

setfacl -m u:john:rw file.txt

2. Postavljanje ACL-a za direktorijum "docs" koji omogućava korisniku "alice" pun pristup, a korisniku "bob" samo čitanje:

setfacl -m u:alice:rwx,u:bob:r-x docs

3. Postavljanje maksimalnih prava (mask) za sve korisnike za datoteku "document.pdf":

setfacl -m m::rwx document.pdf

4. Rekurzivno postavljanje ACL-a za sve datoteke i direktorijume u "projekat" direktorijumu tako da korisnik "manager" ima pun pristup:

setfacl -R -m u:manager:rwx projekat

Nakon što postavite ACL-ove, možete ih proveriti pomoću komande getfacl:

getfacl file.txt

Ova komanda će vam prikazati trenutne ACL-ove za datoteku "file.txt".

ACL - Lista kontorle pristupa

"ACL" se odnosi na "Access Control List" ili "Lista kontrole pristupa" na Linux operativnom sistemu. ACL-ovi su sistem za upravljanje dozvolama i kontrolu pristupa datotekama i direktorijumima koji ide iznad i dalje proširuje osnovni sistem dozvola na Linuxu.

Osnovni sistem dozvola na Linuxu uključuje tri osnovne kategorije korisnika: vlasnika datoteke, grupu vlasnika i sve ostale korisnike. Sa osnovnim sistemom dozvola, možete kontrolisati pristup datotekama i direktorijumima za ove tri kategorije korisnika (čitanje, pisanje i izvršavanje dozvola).

ACL-ovi omogućavaju detaljniju kontrolu pristupa, dopuštajući definisanje dodatnih korisnika i grupa i precizno dodeljivanje prava za svaku od njih. To znači da možete postaviti granularne dozvole za različite korisnike i grupe koji nisu obuhvaćeni osnovnim sistemom dozvola.

Na primer, možete omogućiti jednom korisniku samo čitanje datoteke, drugom korisniku dopustiti i čitanje i pisanje, a trećem korisniku omogućiti sva prava (čitanje, pisanje, izvršavanje). Isto tako, možete dodeliti različite grupe korisnika sa različitim dozvolama za istu datoteku.

Korišćenje ACL-ova je posebno korisno u situacijama gde je potrebna precizna kontrola pristupa, kao što su zajednički serveri, sistemi sa mnogo korisnika i više korisnika sa različitim potrebama za pristupom datotekama.

Kernel podrška za ACL

Kernel podrška za ACL (Access Control Lists) omogućava operativnom sistemu da podržava napredne metode kontrole pristupa na fajlovima i direktorijumima. Da biste proverili da li je kernel podrška za ACL omogućena, možete koristiti sledeće korake:

1. Provera kernel konfiguracije:

   Otvorite terminal i izvršite sledeću komandu za proveru kernel konfiguracije:

   zcat /proc/config.gz | grep CONFIG_FS_POSIX_ACL

   Ova komanda će proveriti da li je podrška za ACL omogućena u kernel konfiguraciji. Ako je rezultat =y, to znači da je podrška za ACL uključena.

2. Provera montiranog fajl sistema:

   Da biste proverili da li je ACL podrška omogućena za određeni montirani fajl sistem, koristite komandu mount:

   mount | grep acl

   Ova komanda će prikazati sve montirane fajl sisteme koji podržavaju ACL. Ako je prisutan odgovarajući unos, to znači da je ACL podrška omogućena za taj fajl sistem.

3. Instalacija acl paketa (opciono):

   U nekim distribucijama Linuxa, podrška za ACL može biti isključena po podrazumevanim podešavanjima, ali možete je omogućiti instalacijom odgovarajućeg paketa. Na primer, na Debian ili Ubuntu sistemima, instalirajte paket acl komandom:

   sudo apt-get install acl

   Nakon instalacije, podrška za ACL će biti dostupna i kernel će je podržavati.

Nakon sprovođenja ovih koraka, trebali biste biti u mogućnosti da koristite ACL na vašem sistemu ako je podrška za ACL omogućena u kernelu.

Provera montiranog file sistema

Da biste proverili da li je ACL (Access Control Lists) podržan na montiranom fajl sistemu na Linuxu, možete koristiti komandu tune2fs. Ova komanda omogućava pregled i promenu osobina fajl sistema. Evo kako možete proveriti da li je ACL omogućen na mount tački:

1. Prvo, pronađite putanju do mount tačke koju želite da proverite. Na primer, ako želite da proverite /mnt/data, možete koristiti komandu df da biste videli informacije o montiranim tačkama:

   df -h

   Na listi montiranih tačaka potražite putanju /mnt/data ili drugu montiranu tačku koja vas zanima.

2. Nakon što pronađete mount tačku, možete koristiti tune2fs komandu da biste proverili da li je ACL omogućen. Zamijenite /dev/sdXY putanjom do fajl sistema na koji se montira mount tačka:

   sudo tune2fs -l /dev/sdXY | grep "Default mount options"

   Ako rezultat sadrži "acl", to znači da je ACL podrška omogućena za taj fajl sistem na montiranoj tački.

Na primer, ako rezultat izgleda ovako:

Default mount options: user_xattr acl

To ukazuje da su podešene podrške za "user_xattr" i "acl" na tom fajl sistemu.

Ova metoda vam omogućava da proverite da li je ACL omogućen za određeni fajl sistem na montiranoj tački.

getfacl

getfacl je Linux komanda koja se koristi za dobijanje i prikazivanje kontrolnih lista pristupa (ACL) za datoteke i direktorijume. ACL-ovi omogućavaju detaljniju kontrolu nad pravima pristupa datotekama i direktorijumima u odnosu na standardne Linux dozvole.

Osnovna sintaksa komande getfacl je:

getfacl [opcije] ime_datoteke_ili_direktorijuma

Neki od čestih parametara komande getfacl uključuju:

• -p ili --skip: Preskače ispisivanje podrazumevanih dozvola i ispisuje samo eksplicitne ACL-ove.
• -s ili --separator=separators: Definiše separator(e) koji će se koristiti za razdvajanje izlaznih informacija.

Primeri upotrebe komande getfacl:

1. Prikazivanje ACL-ova za određenu datoteku:

   getfacl my_file.txt

   Ovo će prikazati ACL-ove za datoteku my_file.txt.

2. Prikazivanje ACL-ova za određeni direktorijum:

   getfacl /path/to/my_directory

   Ovo će prikazati ACL-ove za direktorijum /path/to/my_directory.

3. Prikazivanje samo eksplicitnih ACL-ova za datoteku (preskačući podrazumevane dozvole):

   getfacl -p my_file.txt

4. Prikazivanje ACL-ova za više datoteka i direktorijuma:

   getfacl file1.txt file2.txt my_directory

   Ovo će prikazati ACL-ove za sve navedene datoteke i direktorijume.

Korišćenje komande getfacl je korisno kada želite detaljnije razumevanje ACL-ova koji se primenjuju na datoteke i direktorijume na vašem sistemu. ACL-ovi omogućavaju pristup različitim korisnicima i grupama sa različitim dozvolama, što je korisno u okruženjima gde je potrebna granularna kontrola nad pristupom resursima.

vgreduce

 Komanda vgreduce se koristi za smanjenje zapremine (ili uklanjanje) volume grupe (VG) u sistemu. Ovo se obično radi ako želite osloboditi prostor na disku ili ako želite izbrisati VG sa diska. U nastavku su objašnjeni osnovni koncepti i primeri za korišćenje komande vgreduce.

Napomena: Pre nego što smanjite VG, pobrinite se da nema važnih podataka unutar tog VG-a i da su svi logical volumi (LV) i fizički volumeni (PV) u VG-u ispravno izmenjeni ili uklonjeni. Postupak može biti nepovratan i može izazvati gubitak podataka.

Primeri upotrebe vgreduce:

1. Uklanjanje Praznog Fizičkog Volumena (PV):

   Ako želite ukloniti prazan PV iz volume grupe, možete koristiti sledeći primer:

   sudo vgreduce <ime_volume_grupe> <putanja_do_fizičkog_volumena>

   Na primer, ako imate VG "my_vg" i želite ukloniti prazan PV "/dev/sdb":

   sudo vgreduce my_vg /dev/sdb

   Ova komanda će ukloniti PV "/dev/sdb" iz VG "my_vg".

2. Uklanjanje Neiskorišćenog Prostora PV-a:

   Ako postoji neiskorišćen prostor unutar PV-a i želite ga osloboditi, možete koristiti sledeći primer:

   sudo vgreduce --all <ime_volume_grupe>

   Na primer, ako želite da oslobodite neiskorišćeni prostor u VG "my_vg":

   sudo vgreduce --all my_vg

   Ova komanda će osloboditi neiskorišćeni prostor u VG "my_vg".

3. Pozivanje Bez Parametara:

   Možete pozvati vgreduce bez dodatnih parametara kako biste pratili upute u interaktivnom režimu. Na ovaj način, komanda će vas voditi kroz proces uklanjanja PV-a.

   sudo vgreduce

   Ova opcija će zahtevati dodatni unos, uključujući ime volume grupe i putanju do PV-a koji želite ukloniti.

Oprezno koristite vgreduce, i uvek napravite sigurnosne kopije važnih podataka pre nego što smanjujete volume grupe ili uklanjate PV-ove.

pvmove

 Komanda pvmove koristi se za premještanje fizičkog volumena (physical volume - PV) s jednog fizičkog diska na drugi u sistemu Logical Volume Manager (LVM) na Linuxu. Ova komanda omogućava premeštanje podataka sa zauzetih fizičkih diskova na nove diskove, proširivanje ili izmene sistema za skladištenje podataka bez potrebe za kopiranjem podataka ručno. Evo osnovnog objašnjenja i primera za pvmove komandu:

Objašnjenje:

• pvmove premješta podatke sa izvornog fizičkog volumena na odredišni fizički volumen.
• Obavezno je da izvorni i odredišni fizički volumen pripadaju istoj grupi fizičkih volumena (volume group - VG).
• Komanda će automatski alocirati prostor na odredišnom fizičkom disku ako je potrebno.

Primer: Pretpostavimo da imate volume group "myvg" sa dva fizička diska, "/dev/sda" i "/dev/sdb", i želite premestiti podatke sa "/dev/sda" na "/dev/sdb" koristeći pvmove. Evo kako to možete učiniti:

1. Pregledajte trenutnu konfiguraciju VG i vidite gde su podaci:

   vgdisplay myvg

2. Izvršite pvmove komandu da biste premestili podatke sa "/dev/sda" na "/dev/sdb":

   pvmove /dev/sda /dev/sdb

3. Pratite postupak premještanja podataka. Komanda će vas obavestiti o napretku premještanja.

Nakon što završi, podaci će biti premješteni sa jednog fizičkog diska na drugi, a "/dev/sda" će biti oslobođen. Ovo je korisno ako želite zamijeniti ili proširiti fizičke diskove u svom LVM sistemu bez gubljenja podataka.

vgs

 Komanda vgs koristi se za prikaz informacija o svim grupama volumena (Volume Groups - VGs) prisutnim na sistemu. Evo kako funkcioniše i nekoliko primera:

Osnovni oblik komande:

vgs

Ovo će prikazati listu svih VG-ova na sistemu, uključujući informacije kao što su ime VG-a, ukupna veličina, slobodni prostor i broj logičkih volumena unutar svake VG grupe.

Primeri:

1. Prikaz svih VG-ova na sistemu:

vgs

2. Prikaz detaljnijih informacija o svakoj VG grupi:

vgs -v

3. Prikaz VG-ova sa određenim imenom:

vgs myvg

Gde myvg zamenjujete imenom VG-a koje vas interesuje.

4. Prikaz samo određenih kolona informacija, na primer, samo ime VG-a i dostupni slobodni prostor:

vgs --noheadings -o vg_name,vg_free

Ovo su neki od načina na koje možete koristiti komandu vgs za pregled informacija o grupama volumena na vašem sistemu.

xfs_growfs

 xfs_growfs komanda se koristi za proširivanje XFS (X File System) particije na Linux sistemima. Ova komanda omogućava povećanje veličine postojeće XFS particije kada dodate više prostora disku. Evo kako se koristi:

xfs_growfs Ime_Mount_Puta

• Ime_Mount_Puta: Ovde trebate navesti tačan put do particije koju želite proširiti, gde je ta particija montirana.

Na primer, ako želite da proširite XFS particiju montiranu na /mnt/mydisk, koristili biste sledeću komandu:

xfs_growfs /mnt/mydisk

Ova komanda će proširiti XFS particiju na /mnt/mydisk kako bi obuhvatila sav dostupan prostor na disku.

Važno je napomenuti da morate imati dodatni neparticionirani prostor na disku kako biste mogli proširiti particiju. Pre upotrebe xfs_growfs, proširite odgovarajuću particiju na fizičkom nivou.

lvextend

 Komanda lvextend se koristi za proširivanje logičkih volumena (LV) unutar postojeće Volume Grupe (VG) na Linux sistemu. Evo kako se koristi:

lvextend -l +BrojFajlova /dev/VG_ime/LV_ime

• -l +BrojFajlova: Ovde definišete broj fajlova (blokova) koji želite da dodate LV-u. Plus znak (+) označava da želite dodati određeni broj blokova. Možete koristiti različite jedinice, kao što su GB ili MB.
• /dev/VG_ime/LV_ime: Označava putanju do LV-a kojeg želite da proširite. Zamijenite VG_ime sa imenom odgovarajuće Volume Grupe i LV_ime sa imenom logičkog volumena.

Na primer, ako želite da proširite LV sa imenom "mylv" unutar VG-a "myvg" za dodatnih 2 gigabajta, koristili biste sledeću komandu:

lvextend -L +2G /dev/myvg/mylv

Nakon izvršenja ove komande, LV "mylv" će biti proširen za 2 GB. Ovaj prostor će biti dostupan za upotrebu unutar logičkog volumena.

Obratite pažnju da se takođe možete koristiti opcijom -l kako biste naveli tačan broj blokova umesto veličine u jedinicama. Pre nego što koristite lvextend, trebalo bi da proširite odgovarajući PV i VG kako bi LV mogao koristiti dodatni prostor.

vgextend

 Komanda vgextend se koristi za proširivanje postojeće Volume Grupe (VG) dodavanjem novih Physical Volume (PV) jedinica. Ovo vam omogućava da povećate ukupni dostupan prostor unutar VG-a. Evo kako se koristi:

vgextend VG_ime /dev/sdX

• VG_ime: Označava ime postojeće VG koju želite da proširite.
• /dev/sdX: Označava novo dodati Physical Volume (PV). Zamijenite sdX sa odgovarajućim oznakama za vaš PV.

Na primer, ako imate VG sa imenom "myvg" i želite da proširite VG dodavanjem novog PV-a /dev/sdb1, koristili biste sledeću komandu:

vgextend myvg /dev/sdb1

Nakon što izvršite ovu komandu, VG "myvg" će biti proširen za korišćenje PV-a /dev/sdb1. To znači da će ukupan dostupan prostor unutar VG-a biti povećan.

Kako biste proverili da li je VG proširena, možete koristiti komandu vgs koja će vam prikazati informacije o svim VG-ovima na sistemu. Proširenje VG-a je korisno kada vam je potrebno više skladišnog prostora i želite dodati nove diskove ili particije kako biste ga proširili

Logički volumeni - LVM

Šta je LVM2?

LVM2 (Logical Volume Manager 2) je verzija alata za upravljanje logičkim volumenima (logical volumes) na Linux operativnim sistemima. Ovo je naslednik originalnog LVM-a i donosi poboljšanja i proširene mogućnosti za upravljanje skladištem podataka.

Ključne karakteristike i funkcionalnosti LVM2 uključuju:

1. Volume Groups (VG): LVM2 omogućava kreiranje grupa fizičkih diskova poznatih kao "Volume Groups" (VG), što omogućava agregaciju i upravljanje više fizičkih diskova kao jednim skladištem podataka.

2. Logical Volumes (LV): Unutar Volume Group-a, možete kreirati više "Logical Volumes" (LV), koji se ponašaju kao logičke particije i koji se lako mogu proširivati ili smanjivati prema potrebi.

3. Snapshot-ovi: LVM2 omogućava kreiranje snapshot-ova logičkih volumena, što su trenutne kopije podataka koje se mogu koristiti u svrhe sigurnosnih kopija ili testiranja aplikacija.

4. Razdvajanje particija: LVM2 omogućava kreiranje i upravljanje više logičkih particija unutar jednog ili više fizičkih diskova.

5. Proširivanje skladišta: Ovo je korisno za dinamičko proširivanje prostora za skladištenje podataka na Linux sistemima, bez potrebe za prevelikim trudom ili premeštanjem podataka.

6. RAID podrška: LVM2 takođe podržava RAID funkcionalnost za redundanciju i zaštitu podataka.

7. Složeni alati: LVM2 dolazi s nizom alata za upravljanje, uključujući lvcreate, lvextend, lvreduce, vgcreate, vgextend, i druge, koji omogućavaju korisnicima da efikasno upravljaju svojim logičkim volumenima.

LVM2 je posebno koristan u okruženjima gde je potrebno dinamičko upravljanje skladištem podataka, kao što su serveri i sistemi za skladištenje podataka. Omogućava bolje korišćenje resursa i fleksibilniju upotrebu skladišta podataka na Linux sistemima.

Physical Volume

Physical Volume (PV) je osnovni entitet u LVM (Logical Volume Manager) sistemu na Linuxu. To je fizički disk ili particija na fizičkom disku koji se koristi za kreiranje Volume Group-ova (VG) u LVM-u.

Evo ključnih karakteristika Physical Volume-a:

1. Fizički diskovi: Physical Volume može biti čitav fizički disk ili particija na fizičkom disku. Na primer, možete koristiti celi hard disk ili odabrane particije na tom disku kao Physical Volumes.

2. Inicijalizacija: Pre nego što možete koristiti fizički disk ili particiju kao Physical Volume, morate je inicijalizovati komandom poput pvcreate. To će označiti disk ili particiju kao deo LVM sistema.

3. Povezivanje u Volume Group: Physical Volumes se grupišu zajedno u Volume Groups (VG), što omogućava njihovo dalje upravljanje kao jednim entitetom. VG može sadržavati više PV-ova.

4. Fleksibilno proširivanje: Jedna od ključnih prednosti LVM-a je mogućnost dodavanja novih Physical Volumes u postojeći VG kako bi se proširio prostor za skladištenje podataka.

5. RAID podrška: Možete koristiti više PV-ova u različitim RAID konfiguracijama radi poboljšane sigurnosti i performansi.

Physical Volume-ovi su osnovni građevni blokovi u LVM sistemu i omogućavaju fleksibilno upravljanje skladištem podataka na Linux sistemima.

Logical volume

 Logical volume (LV) je koncept u okviru upravljanja skladištem podataka na Linux sistemima, koji omogućava kreiranje i upravljanje logičkim particijama na fizičkim diskovima. LV-ovi se koriste u okviru sistema za upravljanje skladištem kao što je LVM (Logical Volume Manager).

Evo nekoliko ključnih karakteristika i svrha logical volume-ova:

1. Fleksibilnost: Logical volume-ovi omogućavaju kreiranje particija koje se protežu preko više fizičkih diskova, omogućavajući bolje iskorišćenje skladišnog prostora i prilagodljiviju upotrebu resursa.

2. Dinamičko proširivanje: LV-ovi se lako mogu proširivati ili smanjivati, čime se omogućava prilagođavanje potrebama sistema.

3. Snapshot-ovi: Logical volume-ovi omogućavaju kreiranje snapshot-ova, odnosno trenutnih kopija podataka, koje se mogu koristiti u svrhe sigurnosnih kopija i testiranja bez potrebe za značajnim resursima.

4. Razdvajanje particija: LV-ovi omogućavaju kreiranje i upravljanje više logičkih particija unutar jednog fizičkog diska ili više njih.

5. Zaštita podataka: LV-ovi često omogućavaju dodatne nivoe redundantnosti i zaštite podataka, poput RAID-1 za replikaciju podataka.

Osnovni koncepti u okviru upravljanja logical volume-ima uključuju "Volume Group" (VG), koji predstavlja grupu fizičkih diskova, i "Logical Volume" (LV), koji predstavlja logičku particiju unutar VG-a.

LVM (Logical Volume Manager) je najčešći alat za upravljanje logical volume-ima na Linux sistemima i pruža mnoge napredne opcije za upravljanje skladištem podataka.

Kreiranje logičkih volumena

Napomena: Pre nego što počnete, budite sigurni da imate rezervnu kopiju svih podataka, jer će ovi koraci promeniti particije na disku.

1. Instalirajte LVM alate: Ako nemate instalirane LVM alate, instalirajte ih na svom Linux sistemu. Upotrebite odgovarajući alat za upravljanje paketima za vašu distribuciju, na primer:

   • Na Ubuntu/Debian: sudo apt-get install lvm2
   • Na CentOS/RHEL: sudo yum install lvm2

2. Proverite diskove: Koristite komandu fdisk -l ili lsblk da biste pregledali raspoložive diskove i particije na vašem sistemu. Odaberite diskove koji će biti deo vašeg LVM sistema.

3. Kreirajte Physical Volumes (PV): Prvo, odaberite diskove koje želite da koristite za LVM i formatirajte ih kao Physical Volumes. Na primer, da biste formatirali /dev/sdb kao PV, koristite sledeću komandu:

   sudo pvcreate /dev/sdb

4. Kreirajte Volume Group (VG): Nakon što ste kreirali PV-ove, sledeći korak je kreiranje Volume Group koji će ih sadržavati. Na primer, za kreiranje VG "myvg" sa PV-om /dev/sdb, koristite ovu komandu:

   sudo vgcreate myvg /dev/sdb

5. Kreirajte Logical Volume (LV): Sada možete kreirati Logical Volume unutar Volume Group. Na primer, za kreiranje LV "mylv" veličine 10GB unutar VG "myvg", koristite ovu komandu:

   sudo lvcreate --name mylv --size 10G myvg

6. Formatirajte i montirajte LV: Formatirajte LV sa odgovarajućim filesystemom (npr. ext4) i montirajte ga na željenu putanju na sistemu:

   sudo mkfs.ext4 /dev/myvg/mylv sudo mount /dev/myvg/mylv /mnt/mylv

7. Podešavanje automatskog montiranja (opcionalno): Da biste omogućili automatsko montiranje LV-a prilikom pokretanja sistema, dodajte unos u /etc/fstab datoteku:

   echo "/dev/myvg/mylv /mnt/mylv ext4 defaults 0 0" | sudo tee -a /etc/fstab

8. Proverite konfiguraciju: Da biste proverili svoju konfiguraciju LVM-a, koristite komande poput pvdisplay, vgdisplay i lvdisplay.

Ovo su osnovni koraci za kreiranje LVM sistema na Linuxu. Možete prilagoditi veličine, imena i druge opcije prema svojim potrebama. Ovaj vodič pruža osnovni okvir za rad sa LVM-om na Linuxu.

Proširivanje Volume Grupe 

Proširivanje Volume Grupe (VG) u Linuxu uključuje dodavanje novih Physical Volume (PV) jedinica postojećoj VG. Evo koraka kako da proširite VG koristeći LVM (Logical Volume Manager):

Napomena: Pre nego što počnete, napravite sigurnosnu kopiju važnih podataka.

1. Dodajte novi Physical Volume (PV): Prvo, dodajte jedan ili više novih PV jedinica vašem sistemu. Ovo možete uraditi dodajući nove hard diskove ili proširujući postojeće particije za PV. Koristite pvcreate komandu da biste dodali nove PV jedinice. Na primer:

   sudo pvcreate /dev/sdb1

2. Proširite Volume Grupu (VG): Koristite vgextend komandu da biste proširili postojeću VG dodavanjem novih PV-ova. Na primer:

   sudo vgextend myvg /dev/sdb1

3. Proverite proširenje VG: Da biste proverili da li je VG proširena, koristite komandu vgs. Trebali biste videti veći dostupan prostor u VG-u.

4. Proširite Logičke Volume (LV): Ako želite koristiti novi prostor unutar proširene VG za postojeće LV-ove, koristite lvextend komandu, kao što je opisano u prethodnom odgovoru.

5. Proširite filesystem: Nakon što proširite LV, obavezno proširite i filesystem unutar LV-a kako biste koristili dodatni prostor.

Proširivanje VG-a vam omogućava da upravljate većom količinom fizičkog prostora na vašem sistemu. Ovo je posebno korisno kada se suočavate sa potrebom za dodavanjem novih diskova kako biste povećali skladištenje.

Proširivanje logičkih volumena

Proširivanje logičkih volumena (LV) u Linuxu zahteva nekoliko koraka. Evo kako da proširite LV koristeći LVM (Logical Volume Manager):

Napomena: Pre nego što počnete, napravite sigurnosnu kopiju važnih podataka. Proširivanje LV-a može biti rizično ako se ne uradi pravilno.

1. Proverite dostupan slobodan prostor: Prvo, proverite koliko slobodnog prostora imate u vašem Volume Group (VG). To možete uraditi pomoću komande vgs. Na primer:

   sudo vgs

2. Proverite postojeći LV: Pogledajte trenutni status vašeg LV-a sa komandom lvs. Identifikujte koji LV želite da proširite.

3. Proširite LV: Da biste proširili LV, koristite komandu lvextend. Na primer, ako želite da proširite LV "mylv" u VG "myvg" za dodatnih 5GB, koristite ovu komandu:

   sudo lvextend -L +5G /dev/myvg/mylv

4. Proširite filesystem: Nakon što proširite LV, trebate proširiti i filesystem unutar tog LV-a. Koristite odgovarajuću komandu za vaš filesystem. Na primer, za ext4 filesystem, koristite:

   sudo resize2fs /dev/myvg/mylv

5. Proverite proširenje: Da biste proverili da li je LV proširen, možete ponovo koristiti komandu lvs. Trebalo bi da vidite da se veličina LV-a promenila.

Ovo su osnovni koraci za proširivanje logičkog volumena koristeći LVM. Proširivanje LV-a vam omogućava da efikasno upravljate prostorom za skladištenje na Linux sistemu.

Kreiranje LVM snapshot-a

Kreiranje LVM snapshot-a omogućava vam kreiranje trenutne kopije postojećeg logičkog volumena. Ovo može biti korisno za sigurnosne svrhe ili za testiranje bez rizika da izgubite podatke na izvornom volumenu. Evo kako da kreirate LVM snapshot:

1. Prvo, proverite dostupan slobodan prostor na volumenu grupe (Volume Group - VG) jer će snapshot koristiti deo tog prostora. Možete to proveriti pomoću komande vgs.

2. Kreirajte LVM snapshot koristeći komandu lvcreate. Na primer:

lvcreate --size 5G --snapshot --name my_snapshot /dev/myvg/mylv

• --size 5G određuje veličinu snapshot-a (u ovom slučaju 5 gigabajta).
• --snapshot označava da se kreira snapshot.
• --name my_snapshot postavlja ime za snapshot (zamenite "my_snapshot" sa željenim imenom).
• /dev/myvg/mylv je putanja do izvornog logičkog volumena.

3. Aktivirajte snapshot komandom lvchange. Na primer:

lvchange -ay /dev/myvg/my_snapshot

4. Snapshot sada možete koristiti kao samostalan logički volumen za čitanje. Nakon što završite sa snapshot-om, možete ga deaktivirati komandom lvchange. Na primer:

lvchange -an /dev/myvg/my_snapshot

Nakon što završite sa snapshot-om, možete ga izbrisati komandom lvremove. Na primer:

lvremove /dev/myvg/my_snapshot

Ovo su osnovni koraci za kreiranje i upravljanje LVM snapshot-om. Prilagodite komande prema svojim potrebama, uključujući veličinu snapshot-a i imena. Obratite pažnju da snapshot koristi prostor na disku i može ga smanjiti slobodni prostor u volumenu grupe.

Premeštanje PV na drugi storage 

Premeštanje fizičkog volumena (PV) na drugi storage uređaj zahteva nekoliko koraka kako biste osigurali bezbedno kopiranje podataka sa starog PV-a na novi PV. Pre nego što započnete ovaj proces, obavezno napravite sigurnosnu kopiju svih važnih podataka i budite oprezni jer greške tokom ovog procesa mogu rezultirati gubitkom podataka. Evo osnovnih koraka za premještanje PV-a na drugi storage uređaj:

1. Dodavanje Novog Storage-a: Prvo morate dodati novi storage uređaj u vaš sistem. Ovo može biti fizički disk, RAID polje ili drugi storage uređaj.

2. Kreiranje Fizičkog Volumena na Novom Storage-u: Kreirajte novi PV na novom storage uređaju pomoću komandi kao što su pvcreate. Na primer:

   pvcreate /dev/novidisks1

3. Dodavanje Novog PV-a u Postojeću VG: Nakon što kreirate novi PV, dodajte ga u postojeću Volume Group (VG) pomoću komande vgextend. Na primer:

   vgextend existingvg /dev/novidisks1

   Ovde "existingvg" je ime vaše postojeće VG.

4. Premještanje LV-a: Sada možete premestiti Logical Volumes (LV) sa starog PV-a na novi PV. To možete postići komandom pvmove. Na primer:

   pvmove /dev/oldpv /dev/novidisks1

   Gde "oldpv" predstavlja stari PV sa kog želite premestiti LV-ove.

5. Izbrišite Stari PV iz VG-a: Nakon što ste premestili LV-ove, možete izbrisati stari PV iz VG-a pomoću komande vgreduce. Na primer:

   vgreduce existingvg /dev/oldpv

6. Uklonite Stari Storage Uređaj: Kada ste sigurni da više ne koristite stari storage uređaj, možete ga ukloniti iz sistema.

Ovaj proces će premestiti LV-ove sa starog PV-a na novi PV bez gubitka podataka. Važno je napomenuti da precizni koraci mogu varirati u zavisnosti od konkretnog okruženja i distribucije Linuxa koju koristite. Uvek se konsultujte sa relevantnom dokumentacijom i napravite sigurnosnu kopiju podataka pre nego što započnete ovakav proces.

lvcreate

 Komanda lvcreate se koristi za kreiranje logičkih volumena (LV) unutar Volume Group (VG) u sistemu za upravljanje logičkim volumenima (LVM) na Linux sistemu. Logički volumeni su fleksibilne particije koje se koriste za čuvanje podataka i mogu se dinamički proširivati ili smanjivati. Evo osnovne sintakse i primera upotrebe komande lvcreate:

Osnovna sintaksa komande lvcreate:

lvcreate [opcije] --name ime_lv --size veličina_lv VG

Primeri upotrebe komande lvcreate:

1. Kreiranje logičkog volumena "mylv" unutar Volume Group "myvg" veličine 10 gigabajta:

sudo lvcreate --name mylv --size 10G myvg

Ovaj primer kreira logički volumen "mylv" unutar VG "myvg" veličine 10 gigabajta.

2. Kreiranje logičkog volumena sa specificiranim brojem extent-a:

sudo lvcreate --name mylv --extents 100%FREE myvg

Ovde se koristi opcija --extents da se navede da LV treba zauzeti 100% slobodnih extent-a u VG "myvg". Ovo omogućava kreiranje LV-a koristeći sve slobodne resurse u VG-u.

3. Određivanje fiksne veličine logičkog volumena:

sudo lvcreate --name mylv --size 5G myvg

U ovom primeru se specificira tačna veličina LV-a (u ovom slučaju, 5 gigabajta).

4. Kreiranje logičkog volumena sa određenim brojem extent-a:

sudo lvcreate --name mylv --extents 100 myvg

Ovaj primer koristi opciju --extents da navede broj extent-a koji LV treba zauzeti u VG-u. Extent je osnovna jedinica za alokaciju prostora u LVM-u.

Nakon kreiranja logičkog volumena, možete ga formatirati u odgovarajući filesystem i montirati ga kako biste mogli da ga koristite za čuvanje podataka. LV-ovi vam omogućavaju dinamičko upravljanje prostorom za skladištenje podataka i dodavanje novih LV-ova prema potrebi.

vgcreate

 Komanda vgcreate se koristi za stvaranje Volume Group (VG) u okviru sistema za upravljanje logičkim volumenima (LVM) na Linux sistemu. VG je skup fizičkih volume-a (PV) koji su grupisani zajedno kako bi se olakšalo upravljanje logičkim volumenima. Evo osnovne sintakse i primera upotrebe komande vgcreate:

Osnovna sintaksa komande vgcreate:

vgcreate [opcije] ime_volume_grupe [fizički_volume_1] [fizički_volume_2] [...]

Primeri upotrebe komande vgcreate:

1. Kreiranje nove Volume Group nazvane "myvg" sa dva fizička volume-a:

sudo vgcreate myvg /dev/sdX /dev/sdY

Ovaj primer kreira novu VG "myvg" koristeći fizičke volume-e /dev/sdX i /dev/sdY. Ova VG će biti osnova za kreiranje logičkih volumena.

2. Dodavanje opcija pri kreiranju VG-a:

sudo vgcreate -s 4M myvg /dev/sdX /dev/sdY

Ovaj primer koristi opciju -s da postavi veličinu extent-a na 4 megabajta (M) pri kreiranju VG-a "myvg".

3. Kreiranje VG-a sa samo jednim fizičkim volume-om:

sudo vgcreate myvg /dev/sdX

Moguće je kreirati VG sa samo jednim fizičkim volume-om, a zatim dodavati dodatne PV-ove po potrebi.

4. Kreiranje VG-a bez fizičkih volume-a:

sudo vgcreate myvg

Ovaj primer kreira prazan VG "myvg" bez dodavanja fizičkih volume-a odmah. PV-ovi se mogu dodati kasnije.

Nakon kreiranja VG-a, možete koristiti taj VG za kreiranje logičkih volumena (LV) unutar njega. VG omogućava efikasno upravljanje grupisanim diskovima i particijama, omogućavajući dinamičko dodavanje i proširivanje logičkih volumena kako je potrebno.

pvcreate

 Komanda pvcreate se koristi za stvaranje fizičkog volume-a (Physical Volume, PV) na Linux sistemu u okviru sistema za upravljanje logičkim volumenima (LVM). Fizički volume je osnovna komponenta LVM sistema i predstavlja stvarni disk, disk particiju ili disk uređaj koji će se koristiti za kreiranje logičkih volumena. Evo osnovne sintakse i primera upotrebe komande pvcreate:

Osnovna sintaksa komande pvcreate:

pvcreate [opcije] [fizički_volume]

Primeri upotrebe komande pvcreate:

1. Kreiranje fizičkog volume-a na celom disku /dev/sdX:

sudo pvcreate /dev/sdX

Ovaj primer kreira fizički volume na celom disku /dev/sdX, čime se omogućava korišćenje ovog diska u LVM sistemu.

2. Kreiranje fizičkog volume-a na određenoj particiji, na primer /dev/sdXY:

sudo pvcreate /dev/sdXY

Ovaj primer kreira fizički volume na specificiranoj particiji /dev/sdXY, čime se omogućava upotreba samo te particije za logičke volumene.

Kada se fizički volume kreira, on postaje deo LVM sistema i može se koristiti za kreiranje logičkih volumena i grupisanje ugrupisanje (Volume Group, VG). Fizički volume-ovi čine osnovu LVM sistema i omogućavaju prilagodljivo upravljanje diskovima i particijama na Linux sistemu.

lvscan

 Komanda lvscan se koristi za skeniranje i prikazivanje svih dostupnih Logical Volume-ova (LV) na Linux sistemu koji koristi Logical Volume Manager (LVM). Ova komanda omogućava pregled i identifikaciju LV-ova na sistemu.

Osnovna sintaksa komande lvscan izgleda ovako:

lvscan [opcije]

Primeri upotrebe komande lvscan:

1. Osnovno skeniranje i prikaz svih dostupnih LV-ova:

   lvscan

   Ova komanda će prikazati sve dostupne LV-ove na sistemu.

2. Skeniranje sa opcijom -a za prikaz svih LV-ova, uključujući i one koji su neaktivni:

   lvscan -a

   Ova komanda će prikazati sve LV-ove, uključujući one koji trenutno nisu aktivni. Aktivni LV-ovi su obično montirani i dostupni za upotrebu, dok neaktivni mogu biti privremeno isključeni ili neupotrebljivi.

3. Skeniranje i prikazivanje detaljnih informacija o svakom LV-u:

   lvscan -v

   Ova komanda će prikazati detaljne informacije o svakom LV-u, uključujući informacije o veličini, mount tački, VG-u kojem pripadaju i druge relevantne podatke.

Komanda lvscan se često koristi kako bi se proverili dostupni LV-ovi i njihovo stanje na sistemu. Ovo je korisno za administratore sistema koji žele da znaju koji LV-ovi su dostupni i u kojem stanju se nalaze. Takođe je korisno za dijagnostiku i upravljanje LVM sistemom, kao što su proširenje, smanjenje i brisanje LV-ova.

vgscan

 Komanda vgscan je Linux komanda koja se koristi za skeniranje sistema kako bi pronašla i osvežila informacije o dostupnim Volume Group-ovima (VG) na sistemu. Ova komanda je korisna kada dodate nove Physical Volumes (PV) u sistem i želite da ih dodate u postojeće VG-ove ili kada želite ažurirati informacije o VG-ovima nakon izmena u konfiguraciji.

Osnovna sintaksa komande vgscan izgleda ovako:

vgscan [opcije]

Primeri upotrebe komande vgscan:

1. Osnovno skeniranje sistema kako bi se pronašli svi dostupni VG-ovi:

   vgscan

   Ova komanda će osvežiti listu dostupnih VG-ova na sistemu, uključujući i one koje su dodate nakon prethodnog skeniranja.

2. Skeniranje samo određenih direktorijuma gde su konfiguracije VG-ova smeštene:

   vgscan -v -v /etc/lvm/backup /etc/lvm/archive

   Ova komanda će osvežiti informacije o VG-ovima samo za direktorijume /etc/lvm/backup i /etc/lvm/archive, što može biti korisno ako želite ograničiti skeniranje na određene direktorijume.

3. Skeniranje i prikazivanje detaljnih informacija o procesu:

   vgscan -v

   Ova komanda će prikazati detaljne informacije o procesu skeniranja VG-ova, uključujući sve korake koje vrši komanda.

Komanda vgscan se često koristi zajedno sa pvscan i lvscan kako bi se osvežile informacije o PV-ovima i LV-ovima i kako bi se omogućilo dalje upravljanje Logical Volume Manager (LVM) sistemom. Skeniranje sistema je važno kako bi se osiguralo da LVM sistemi budu ažurirani i spremni za korišćenje novih resursa.

pvscan

 pvscan je Linux komanda koja se koristi za skeniranje sistema kako bi pronašla Physical Volumes (PV) koji su dostupni na sistemu. Ova komanda se često koristi nakon dodavanja novih fizičkih diskova ili particija kako bi se osvežila lista dostupnih PV-ova i omogućilo dalje upravljanje Logical Volume Manager (LVM) sistemom.

Evo osnovne sintakse komande pvscan:

pvscan [opcije]

Primeri upotrebe komande pvscan:

1. Osnovni pregled svih dostupnih Physical Volumes na sistemu:

   pvscan

   Ova komanda će prikazati listu svih PV-ova koji su trenutno dostupni na sistemu.

2. Skeniranje samo određenih uređaja (npr. /dev/sdb):

   pvscan /dev/sdb

   Ovo će izvršiti skeniranje samo navedenog uređaja kako bi se pronašao novi PV.

3. Pregled PV-ova sa dodatnim informacijama (npr. UUID i format):

   pvscan -v

   Ova komanda će prikazati detaljnije informacije o svakom PV-u, uključujući UUID i format (npr. ext4).

Komanda pvscan je korisna kada želite osvežiti listu dostupnih PV-ova nakon promena na sistemu, kao što su dodavanje novih diskova ili particija. Ovo je važno korak u upravljanju LVM-om jer omogućava da se novi resursi uključe u Volume Group-ove kako bi se proširio dostupan prostor za skladištenje podataka.