/etc/pam.d/

 Direktorijum /etc/pam.d/ na Unix/Linux sistemima predstavlja mesto gde se čuvaju konfiguracijski fajlovi za Pluggable Authentication Modules (PAM). PAM pruža standardizovan način za omogućavanje različitim aplikacijama da koriste različite mehanizme za autentikaciju bez potrebe za menjanjem samih aplikacija. Svaka aplikacija koja koristi PAM ima odgovarajući konfiguracioni fajl u /etc/pam.d/ direktorijumu.

Evo nekoliko ključnih stvari u vezi sa /etc/pam.d/:

1. Konfiguracija po Aplikaciji: Svaka aplikacija koja koristi PAM ima svoj odgovarajući konfiguracioni fajl u ovom direktorijumu. Na primer, fajl za SSH se može zvati /etc/pam.d/sshd, za sistemsku autentikaciju može biti /etc/pam.d/login itd.

2. Moduli Autentikacije: Svaki od ovih konfiguracionih fajlova definiše niz modula autentikacije, autorizacije i drugih operacija. Moduli se izvršavaju redom i mogu se prilagoditi prema potrebama aplikacije.

3. Uključivanje i Isključivanje Funkcionalnosti: Kroz ove konfiguracijske fajlove, možete uključiti ili isključiti određene aspekte autentikacije, postavljajući različite module i opcije.

Primer jednog takvog konfiguracionog fajla (/etc/pam.d/login) može izgledati ovako:

# /etc/pam.d/login - pam configuration for the 'login' service

auth       required     pam_securetty.so
auth       requisite    pam_nologin.so
auth       include      common-auth
account    required     pam_stack.so service=system-auth
password   required     pam_stack.so service=system-auth
session    required     pam_stack.so service=system-auth
session    required     pam_loginuid.so

Ovde se definišu različiti koraci autentikacije (auth), autorizacije (account), postavljanja lozinke (password) i sesije (session). Ovo je samo jedan primer, a stvarna konfiguracija može varirati u zavisnosti od potreba aplikacije.

chmod g+s

 Oznaka "g+s" se odnosi na postavljanje setgid (set group ID) atributa na direktorijumu u sistemu datoteka. Kada se postavi setgid atribut na direktorijum, svi novi fajlovi i direktorijumi koji se kreiraju unutar tog direktorijuma automatski nasleđuju grupu vlasništva od roditeljskog direktorijuma, umesto da naslede grupu vlasništva korisnika koji je kreirao te fajlove ili direktorijume.

Primenom "g+s" postavljate setgid atribut na određeni direktorijum pomoću komande chmod. Evo kako to možete uraditi:

chmod g+s ime_direktorijuma

Na primer, ako želite postaviti setgid atribut na direktorijum "projekti", izvršavate:

chmod g+s projekti

Kada setgid atribut bude postavljen na "projekti", sve nove datoteke ili direktorijumi koji se kreiraju unutar "projekti" automatski će pripadati istoj grupi kao i "projekti".

Ovo je korisno u situacijama kada više korisnika sarađuje na zajedničkim projektima, a želite da svi kreirani fajlovi i direktorijumi unutar tog projektnog direktorijuma pripadaju istoj grupi kako bi se olakšalo deljenje resursa i upravljanje pravima pristupa.

umask

 umask je postavka u Unix/Linux operativnim sistemima koja kontroliše podrazumevane dozvole koje će novi fajlovi i direktorijumi naslediti prilikom njihovog kreiranja. Ova vrednost se oduzima od maksimalnih dozvola (uobičajeno 666 za fajlove i 777 za direktorijume) kako bi se odredile početne dozvole za nove fajlove i direktorijume.

Primeri:

1. Pregled trenutne vrednosti umask:

   umask

   Ova komanda će prikazati trenutnu vrednost umask.

2. Postavljanje umask vrednosti u oktalnom formatu:

   umask 022

   Ova komanda postavlja umask vrednost na 022. Maksimalne dozvole za fajlove biće 666, ali će se oduzeti 022, što rezultuje početnim dozvolama od 644.

3. Postavljanje umask vrednosti u simboličkom formatu:

   umask u=rwx,g=rx,o=

   Ova komanda postavlja umask vrednost tako da vlasnik ima sve dozvole, grupa ima čitanje i izvršavanje, a ostali nemaju nikakve dozvole. Ovo će rezultovati početnim dozvolama za fajlove od 700.

4. Podesi umask koristeći oktalne vrednosti za direktorijume:

   umask 002

   Ova komanda postavlja umask vrednost tako da se od maksimalnih dozvola za direktorijume (777) oduzima 002, rezultujući početnim dozvolama od 775.

5. Prikaži vrednost umask u oktalnom formatu:

   printf "%o\n" $(umask)

   Ova komanda prikazuje vrednost umask u oktalnom formatu.

Napomena:

• umask vrednost se često postavlja u skriptama ili u konfiguracionim fajlovima kako bi se uticalo na dozvole novih fajlova i direktorijuma koji se kreiraju.