chage

 chage komanda se koristi za postavljanje i promenu informacija o starosti lozinke korisnika na Linux sistemu. Ove informacije obuhvataju datume isteka lozinke i minimalne/maximalne starosti lozinke, što pomaže u upravljanju sigurnošću lozinki. Pored toga, chage takođe omogućava korisnicima da promene svoje lozinke i postavke starosti lozinke.

Evo nekoliko primera kako koristiti chage komandu:

1. Prikazivanje informacija o starosti lozinke za određenog korisnika:

   Da biste prikazali informacije o starosti lozinke za određenog korisnika (na primer, "john"), možete koristiti sledeću komandu:

   chage -l john

   Ovo će prikazati trenutne informacije o starosti lozinke za korisnika "john".

2. Postavljanje datuma isteka lozinke za korisnika:

   Da biste postavili datum isteka lozinke za korisnika (na primer, "jane") na određeni datum (u ovom slučaju, 2023-12-31):

   sudo chage -E 2023-12-31 jane

3. Postavljanje minimalne i maksimalne starosti lozinke:

   Postavljanje minimalne i maksimalne starosti lozinke može ograničiti kada korisnik može promeniti svoju lozinku i koliko dugo je lozinka važeća. Na primer, postavljanje minimalne starosti od 7 dana i maksimalne starosti od 90 dana za korisnika "alice":

   sudo chage -m 7 -M 90 alice

4. Zabrana korisnika da promeni svoju lozinku:

   Ako želite onemogućiti korisniku (na primer, "guest") da promeni svoju lozinku:

   sudo chage -E -1 guest

5. Promena lozinke za svoj nalog:

   Korisnici takođe mogu koristiti chage da promene svoje lozinke. Na primer:

   chage

   Nakon ove komande, korisnik će biti upitan da unese svoju trenutnu lozinku i novu lozinku.

chage komanda je korisna za postavljanje i upravljanje starošću lozinki na Linux sistemu kako bi se poboljšala sigurnost. Obratite pažnju na tačne opcije i argumente za vaše specifične potrebe.

tune2fs

 tune2fs je komanda koja se koristi za podešavanje osobina (tuniranje) ekstenzibilnog fajl sistema (ext2, ext3, ext4) na Linux sistemu. Ove osobine uključuju informacije kao što su veličina rezervisanih blokova, UUID fajl sistema, maksimalna starost fajl sistema, i mnoge druge. Ovo vam omogućava da prilagodite ponašanje i karakteristike fajl sistema prema vašim potrebama.

Evo nekoliko primera kako koristiti tune2fs komandu:

1. Prikazivanje informacija o fajl sistemu:

   Da biste prikazali informacije o ekstenzibilnom fajl sistemu, možete koristiti sledeću komandu zamijenjujući /dev/sdXY putanjom do uređaja na kojem se nalazi fajl sistem:

   sudo tune2fs -l /dev/sdXY

   Ovo će prikazati sve dostupne informacije o fajl sistemu.

2. Promena veličine rezervisanih blokova:

   Možete promeniti veličinu rezervisanih blokova na fajl sistemu. Na primer, ako želite smanjiti rezervisane blokove na /dev/sdXY na 1%:

   sudo tune2fs -m 1 /dev/sdXY

3. Podešavanje etikete fajl sistema (labela):

   Da biste postavili etiketu fajl sistema (labelu) na /dev/sdXY:

   sudo tune2fs -L "NovaEtiketa" /dev/sdXY

4. Postavljanje UUID fajl sistema:

   Da biste postavili UUID fajl sistema na /dev/sdXY na određenu vrednost:

   sudo tune2fs -U novi_UUID /dev/sdXY

Ove su samo neki od primera kako se može koristiti tune2fs komanda za podešavanje osobina ekstenzibilnih fajl sistema. Opcije komande omogućavaju mnoge druge prilagodbe i promene na fajl sistemu. Obratite pažnju na uputstva i vodiče za tačne primene i opcije koje vam odgovaraju.

setfacl

setfacl je Linux komanda koja se koristi za postavljanje ACL (Access Control List) prava na datoteke i direktorijume. ACL prava omogućavaju precizniju kontrolu nad pristupom resursima u odnosu na osnovne Unix pristupne dozvole (chmod).

Evo nekoliko osnovnih opcija koje se često koriste sa setfacl:

1. -m ili --modify: Ova opcija se koristi za izmenu postojećih ACL prava. Na primer, setfacl -m u:jane:rw file.txt će omogućiti korisniku "jane" čitanje i pisanje u datoteci "file.txt".

2. -x ili --remove: Koristi se za uklanjanje ACL prava. Na primer, setfacl -x u:jane file.txt će ukloniti prava korisnika "jane" sa datoteke "file.txt".

3. -b ili --remove-all: Ova opcija uklanja sve ACL prava sa datoteke ili direktorijuma.

4. -d ili --default: Postavlja podrazumevana ACL prava za direktorijum. Podrazumevana prava se primenjuju na nove datoteke i direktorijume koji se kreiraju unutar tog direktorijuma.

5. -R ili --recursive: Ova opcija se koristi za rekurzivnu primenu ACL prava na sve datoteke i direktorijume unutar određenog direktorijuma.

6. -k ili --remove-default: Uklanja podrazumevana ACL prava postavljena na direktorijum.

7. -n ili --no-mask: Onemogućava automatsko ažuriranje maske na osnovu postavljenih ACL prava.

8. -v ili --version: Prikazuje verziju setfacl programa.

9. -b ili --backup: Pravi rezervnu kopiju postojećih ACL prava pre nego što ih izmeni.

Napomena: Precizna sintaksa komande setfacl zavisi od vašeg sistema i distribucije Linux-a, pa je najbolje da koristite man setfacl kako biste dobili tačne informacije za vašu konkretnu konfiguraciju.

Primeri:

1. Postavljanje ACL-a koji dozvoljava korisniku "john" čitanje i pisanje u datoteci "file.txt":

setfacl -m u:john:rw file.txt

2. Postavljanje ACL-a za direktorijum "docs" koji omogućava korisniku "alice" pun pristup, a korisniku "bob" samo čitanje:

setfacl -m u:alice:rwx,u:bob:r-x docs

3. Postavljanje maksimalnih prava (mask) za sve korisnike za datoteku "document.pdf":

setfacl -m m::rwx document.pdf

4. Rekurzivno postavljanje ACL-a za sve datoteke i direktorijume u "projekat" direktorijumu tako da korisnik "manager" ima pun pristup:

setfacl -R -m u:manager:rwx projekat

Nakon što postavite ACL-ove, možete ih proveriti pomoću komande getfacl:

getfacl file.txt

Ova komanda će vam prikazati trenutne ACL-ove za datoteku "file.txt".