fstab

 Da biste automatski montirali fajl sistem prilikom pokretanja sistema (na startup), trebate dodati odgovarajući unos u konfiguracione fajlove sistema. Evo kako to možete postići na Linux sistemu, koristeći fajl /etc/fstab:

1. Otvorite terminal na vašem Linux sistemu.

2. Editujte fajl /etc/fstab. Ovo se obično radi kao superkorisnik (root) korisnik. Na primer:

   sudo nano /etc/fstab

   Možete koristiti bilo koji tekstualni uređivač po vašem izboru umesto nano, kao što su vi, vim, gedit, itd.

3. Dodajte unos za montiranje vašeg fajl sistema. Unos bi trebalo da izgleda otprilike ovako:

   /putanja/do/uredjaja /mnt/tačka/montiranja tip_fajl_sistema opcije 0 0

   • /putanja/do/uredjaja: Ovo je putanja do uređaja (na primer, /dev/sdb1) ili particije koju želite montirati.

   • /mnt/tačka/montiranja: Ovo je putanja do direktorijuma gde želite da montirate uređaj.

   • tip_fajl_sistema: Ovde navedite tip fajl sistema na uređaju (na primer, ext4, ntfs, xfs, itd).

   • opcije: Definišite opcije montiranja fajl sistema. Na primer, ako želite omogućiti pisanje, koristite rw. Ako želite da zabranite izvršavanje, koristite noexec. Postavke zavise od vaših potreba.

   • Prva 0: Ovo označava redni broj za sistemske dump operacije. Obično se postavlja na 0 ako ne koristite sistemske kopije.

   • Druga 0: Ovo označava redni broj za proveru fajl sistema. Obično se postavlja na 0 jer se provera fajl sistema može izvesti na zahtev.

4. Sačuvajte izmene i zatvorite fajl.

5. Da biste testirali unos bez ponovnog pokretanja sistema, možete koristiti komandu sudo mount -a. Ako se sve konfiguracije fajlova u /etc/fstab pravilno postave, uređaj će biti montiran bez problema.

6. Ponovo pokrenite sistem kako biste bili sigurni da se uređaj automatski montira pri svakom pokretanju sistema.

Nakon ovih koraka, vaš fajl sistem će biti montiran prilikom svakog pokretanja sistema. Ovo je korisno za automatsko montiranje particija, spoljnih uređaja ili mrežnih deljenih foldera.

Karakteristike file sistema

 Svaki fajl sistem ima svoje prednosti i mane, i izbor određenog fajl sistema zavisi od specifičnih potreba i zahteva. Evo pregleda prednosti i mana nekoliko čestih fajl sistema:

FAT (File Allocation Table)

• Prednosti:

  • Jednostavan za implementaciju i podržava se na različitim platformama.
  • Kompatibilan sa mnogim uređajima, uključujući USB uređaje i memorijske kartice.
  • Nema složenih dozvola pristupa.

• Mane:

  • Ne podržava metapodatke kao što su vlasništvo, dozvole i atribute.
  • Ograničen u veličini particije i maksimalnoj veličini fajla.
  • Nema podršku za enkripciju i kompresiju.

NTFS (New Technology File System)

• Prednosti:

  • Napredne funkcionalnosti za prava pristupa i sigurnost, uključujući enkripciju i atribute fajlova.
  • Mogućnost rada sa velikim fajlovima i particijama.
  • Poboljšana otpornost na greške i oporavak podataka.

• Mane:

  • Manje kompatibilan sa ne-Windows operativnim sistemima.
  • Potrebno je više resursa za rad u odnosu na neke druge fajl sisteme.
  • Zatvoren izvor i ograničenja u određenim implementacijama.

ext4 (Fourth Extended File System)

• Prednosti:

  • Brz i efikasan za rad sa malim i srednjim fajlovima.
  • Stabilan i dobro podržan na Linux sistemima.
  • Podržava journaling za oporavak od neočekivanih prekida.

• Mane:

  • Ne podržava enkripciju i kompresiju.
  • Može biti manje efikasan za velike fajlove i particije.

XFS

• Prednosti:

  • Odličan za rad sa velikim fajlovima i particijama.
  • Brz i skalabilan za zahtevne zadatke.
  • Journaling i otpornost na greške.

• Mane:

  • Manje podržan na nekim operativnim sistemima osim Linuxa.
  • Nema podršku za enkripciju.

HFS+ (Hierarchical File System Plus)

• Prednosti:

  • Razvijen za Mac operativne sisteme, odlična kompatibilnost sa Mac uređajima.
  • Podrška za metapodatke i atribute fajlova.
  • Enkripcija i kompresija podržani.

• Mane:

  • Ograničenja u interoperabilnosti sa ne-Mac sistemima.
  • Ograničen u veličini particije i fajla.

ZFS (Zettabyte File System)

• Prednosti:

  • Ekstremna skalabilnost i podrška za velike količine podataka.
  • Integrisan snapshot i podrška za replikaciju.
  • Efikasan sistem za upravljanje prostorom.

• Mane:

  • Zahteva više resursa u poređenju sa drugim fajl sistemima.
  • Nije podržan na svim operativnim sistemima.
  • Složen za konfiguraciju.

Izbor fajl sistema zavisi od vaših potreba i specifičnih zahteva. Na primer, ako radite na Linux serveru, ext4 ili XFS mogu biti odličan izbor. Ako koristite Mac uređaje, HFS+ će biti najkompatibilniji. Važno je pažljivo razmotriti prednosti i mane svakog fajl sistema pre nego što donesete odluku o korišćenju.

Kreiranje XFS fajl sistema

 Da biste kreirali i montirali XFS fajl sistem na Linuxu, pratite sledeće korake:

Napomena: Pre nego što nastavite, budite sigurni da znate koju particiju ili uređaj želite da koristite za fajl sistem i da nema bitnih podataka na njemu, jer će se postojeći podaci trajno izgubiti.

1. Otvorite terminal.

2. Ako se ne nalazite kao superkorisnik (root), koristite sudo komandu za dobijanje administrativnih privilegija:

   sudo -i

3. Kreirajte XFS fajl sistem na odabranoj particiji ili uređaju koristeći mkfs.xfs. Na primer, da biste kreirali XFS fajl sistem na /dev/sdX1, koristite sledeću komandu:

   mkfs.xfs /dev/sdX1

   Zamijenite /dev/sdX1 sa odgovarajućim uređajem koji želite da formatirate.

4. Nakon što ste kreirali XFS fajl sistem, možete ga montirati. Prvo ćete morati da izaberete direktorijum u koji ćete montirati particiju. Na primer, kreirajte novi direktorijum u /mnt:

   mkdir /mnt/moj_disk

5. Montirajte XFS fajl sistem na odabrani direktorijum pomoću mount komande. Na primer:

   mount /dev/sdX1 /mnt/moj_disk

   Opet zamijenite /dev/sdX1 sa odgovarajućim uređajem.

6. Sada je vaš XFS fajl sistem montiran na /mnt/moj_disk. Možete početi da koristite ovu particiju za skladištenje podataka.

7. Kada završite, možete demontirati particiju koristeći umount komandu:

   umount /mnt/moj_disk

   Ovo će osloboditi particiju.

Ovo su osnovni koraci za kreiranje i montiranje XFS fajl sistema na Linuxu. Možete koristiti različite direktorijume za montiranje, a takođe možete dodati odgovarajuće unos u /etc/fstab datoteku da biste automatski montirali particiju prilikom pokretanja sistema.