Kreiranje EXT4 file sistema

 Kako biste kreirali i montirali ext4 fajl sistem na Linuxu, pratite sledeće korake:

Napomena: Pre nego što nastavite, budite sigurni da znate koju particiju ili uređaj želite da koristite za fajl sistem i da nema bitnih podataka na njemu, jer će se postojeći podaci trajno izgubiti.

1. Otvorite terminal.

2. Ako se ne nalazite kao superkorisnik (root), koristite sudo komandu za dobijanje administrativnih privilegija:

   sudo -i

3. Kreirajte ext4 fajl sistem na odabranoj particiji ili uređaju koristeći mkfs.ext4. Na primer, da biste kreirali ext4 fajl sistem na /dev/sdX1, koristite sledeću komandu:

   mkfs.ext4 /dev/sdX1

   Zamijenite /dev/sdX1 sa odgovarajućim uređajem koji želite da formatirate.

4. Nakon što ste kreirali ext4 fajl sistem, možete ga montirati. Prvo ćete morati da izaberete direktorijum u koji ćete montirati particiju. Na primer, kreirajte novi direktorijum u /mnt:

   mkdir /mnt/moj_disk

5. Montirajte ext4 fajl sistem na odabrani direktorijum pomoću mount komande. Na primer:

   mount /dev/sdX1 /mnt/moj_disk

   Opet zamijenite /dev/sdX1 sa odgovarajućim uređajem.

6. Sada je vaš ext4 fajl sistem montiran na /mnt/moj_disk. Možete početi da koristite ovu particiju za skladištenje podataka.

7. Kada završite, možete demontirati particiju koristeći umount komandu:

   umount /mnt/moj_disk

   Ovo će osloboditi particiju.

Ovo su osnovni koraci za kreiranje i montiranje ext4 fajl sistema na Linuxu. Možete koristiti različite direktorijume za montiranje, a takođe možete dodati odgovarajuće unos u /etc/fstab datoteku da biste automatski montirali particiju prilikom pokretanja sistema.

Tipovi file sistema

 Linux podržava različite tipove fajl sistema koji omogućavaju organizaciju i čuvanje podataka na disku. Evo nekoliko najčešće korišćenih fajl sistema na Linuxu:

1. ext4 (Fourth Extended Filesystem): ext4 je jedan od najpopularnijih fajl sistema na Linuxu i često se koristi za sistemsku particiju. On podržava velike fajl sisteme i ima dobar odnos između performansi i pouzdanosti.

2. XFS (X File System): XFS je visoko performantan fajl sistem koji je dobar za rad sa velikim fajlovima i particijama. Koristi se često za servere i skladištenje podataka.

3. Btrfs (B-tree File System): Btrfs je moderan fajl sistem koji podržava napredne funkcije poput "snapshot"-a, kompresije i detekcije grešaka. Može se koristiti za sve vrste fajlova i particija.

4. ZFS (Zettabyte File System): ZFS je izuzetno moćan fajl sistem koji nudi napredne mogućnosti za upravljanje podacima, uključujući podršku za RAID, kompresiju i "snapshot"-e. Ipak, nije uključen u jezgro Linux kernela po podrazumevanim podešavanjima.

5. NTFS (New Technology File System): NTFS je Microsoftov fajl sistem, ali Linux ima podršku za čitanje i pisanje NTFS particija. Ovo je korisno ako trebate pristupiti Windows particijama sa Linuxa.

6. FAT32 (File Allocation Table 32): FAT32 je jednostavan fajl sistem koji je podržan na svim platformama. Koristi se često za USB fleš drajvove i memorijske kartice.

7. exFAT (Extended File Allocation Table): exFAT je fajl sistem optimizovan za velike fajlove i fleš drajvove. Koristi se često za prenosive uređaje.

Ovo su samo neki od fajl sistema koji su podržani na Linuxu. Izbor fajl sistema zavisi od vaših specifičnih potreba i zahteva. Na Linuxu možete formatirati particije u skoro svakom od ovih fajl sistema, u zavisnosti od vaše upotrebe.

lsblk

 lsblk je komanda koja se koristi za prikazivanje informacija o blokovima skladišta (diskovima i particijama) na Linux sistemu. Ova komanda vam omogućava da vidite kako su diskovi i particije povezani i kako su montirani u direktorijume.

Evo osnovnog oblika komande lsblk:

lsblk

Ovo će prikazati tabelu koja sadrži informacije o svim blokovima skladišta na sistemu, uključujući fizičke i logičke diskove, particije i ostale uređaje. Evo primera izlaza komande lsblk:

NAME   MAJ:MIN RM   SIZE RO TYPE MOUNTPOINT
sda      8:0    0   100G  0 disk
├─sda1   8:1    0   500M  0 part /boot
├─sda2   8:2    0    20G  0 part /
└─sda3   8:3    0  79.5G  0 part /home
sdb      8:16   0   500G  0 disk
├─sdb1   8:17   0  100G  0 part /mnt/data
├─sdb2   8:18   0   50G  0 part /mnt/backups
└─sdb3   8:19   0  350G  0 part

Ovde su neke od važnih kolona:

• NAME: Ime bloka skladišta.
• MAJ:MIN: Major i minor brojevi uređaja.
• RM: "Removeable" - 0 ako uređaj nije izmenjiv, 1 ako jeste.
• SIZE: Veličina uređaja ili particije.
• RO: "Read-Only" - 0 ako uređaj/particija nije samo za čitanje, 1 ako jeste.
• TYPE: Tip uređaja (disk, particija, itd.).
• MOUNTPOINT: Putanja do mesta na kojem je uređaj ili particija montirana (ako je montirana).

U primeru izlaza komande, možete videti da postoje dva diska (sda i sdb) i kako su povezane particije na svakom disku. Takođe možete videti da li su particije montirane i na kojim putanjama.

Komanda lsblk je korisna za brzo pregledavanje skladišnog prostora na sistemu i identifikaciju uređaja i particija.