Fajl sistem hijerarhija

 Fajlsistem hijerarhija u Linux operativnom sistemu predstavlja organizaciju direktorijuma i fajlova na sistemu. Ova hijerarhija se koristi za uređivanje i čuvanje svih fajlova i direktorijuma na Linux računaru. Evo osnovnih direktorijuma i njihovih svrha u Linux fajlsistem hijerarhiji:

1. / (Koren): Ovaj direktorijum predstavlja najviši nivo u fajlsistem hijerarhiji i sve ostale direktorijume sadrži. Ovde se smeštaju osnovni fajlovi i direktorijumi potrebni za osnovno funkcionisanje sistema.

2. /bin (Binarni fajlovi): Ovde se nalaze osnovni izvršni fajlovi (komande) koji su potrebni za osnovno podizanje sistema i održavanje, kao što su ls, cp, mv, rm, itd.

3. /boot (Podizanje): Sadrži fajlove i konfiguracije potrebne za podizanje sistema. Tu se obično nalazi bootloader i jezgarni fajlovi.

4. /dev (Uređaji): Ovde se nalaze specijalni uređaji (device files) koji predstavljaju fizičke i virtuelne uređaje na sistemu, kao što su drajveri za hardver.

5. /etc (Konfiguracije): Sadrži konfiguracione fajlove za različite programe i sistem. Konfiguracija mreže, servisa i drugih opcija smeštena je ovde.

6. /home (Korisnički direktorijumi): Svaki korisnik na sistemu ima svoj sopstveni direktorijum ovde, gde smešta svoje fajlove i podešava svoje postavke.

7. /lib (Biblioteke): Ovde se nalaze sistemski bibliotekni fajlovi potrebni za izvršavanje programa na sistemu.

8. /media (Medijum): Koristi se za montiranje privremenih medijuma kao što su CD/DVD uređaji, USB fleš drajvovi i druge spoljne uređaje.

9. /mnt (Montiranje): Ovde se mogu ručno montirati privremeni fajl sistemi i druge particije.

10. /opt (Opciono): Koristi se za instalaciju dodatnog softvera i aplikacija koje nisu deo osnovne instalacije sistema.

11. /proc (Procesi): Sadrži virtuelne fajlove i direktorijume koji prikazuju informacije o trenutno pokrenutim procesima i resursima sistema.

12. /root (Korenski korisnik): Korenski korisnik (superuser) ima svoj korisnički direktorijum ovde.

13. /run (Pokretanje): Sadrži privremene fajlove koji se koriste tokom pokretanja sistema.

14. /sbin (Sistemski binarni fajlovi): Slično kao /bin, ali sadrži izvršne fajlove koji se koriste za administrativne zadatke.

15. /srv (Servis): Ovde se smeštaju fajlovi povezani sa servisima koji se izvršavaju na sistemu.

16. /sys (Sistem): Pruža interfejs za promenljive i podešavanja kernela.

17. /tmp (Privremeno): Sadrži privremene fajlove i direktorijume koji se koriste tokom rada sistema.

18. /usr (Sistemski resursi): Sadrži većinu sistema i korisničkih programa, kao i dodatnih biblioteka i fajlova.

19. /var (Varijabilno): Sadrži varijabilne podatke kao što su log fajlovi, e-pošta i privremeni fajlovi aplikacija.

Instalacija Linux-a

 

1. Odabir distribucije: Prvo treba da odaberete distribuciju Linuxa koja odgovara vašim potrebama. Na primer, možete izabrati Ubuntu, Fedora, Debian, CentOS, openSUSE i druge, u zavisnosti od vaših potreba i preferencija.

2. Preuzimanje instalacionog medija: Nakon što ste odabrali distribuciju, preuzmite odgovarajući instalacioni ISO fajl sa zvanične web stranice distribucije. Ovo može biti ISO fajl koji će biti narezan na DVD ili USB fleš drajv.

3. Podešavanje BIOS/UEFI opcija: Pre nego što pokrenete računar sa instalacionim medijem, uđite u BIOS ili UEFI postavke računara. Tamo podesite prioritet podizanja tako da računar prvo učita instalacioni medij (DVD ili USB).

4. Pokretanje instalacije: Ubacite instalacioni DVD ili priključite USB fleš sa instalacionim medijem i restartujte računar. Računar će se podići sa instalacionog medija.

5. Izbor jezika i tastature: Prilikom podizanja instalacije, bićete pozvani da odaberete jezik i tastaturnu postavku. Ovo će uticati na jezik korisničkog interfejsa tokom instalacije.

6. Izbor particija: Tokom instalacije, bićete upitani da izaberete kako želite da podelite svoj hard disk ili SSD. Možete izabrati automatsko particionisanje ili ručno kreirati particije.

7. Kreiranje korisničkog naloga: Postavite korisničko ime i lozinku za pristup sistemu. Ovo će biti vaš korisnički nalog na Linux sistemu.

8. Izbor softvera: Većina distribucija vam omogućava da izaberete dodatne programe i pakete koje želite instalirati tokom instalacije. Možete izabrati osnovne pakete, grafičko okruženje, server softver i druge aplikacije.

9. Pokretanje instalacije: Nakon što postavite sve opcije, pokrenite instalaciju. Ovaj proces može potrajati neko vreme, jer zavisi od brzine računara i broja paketa koje instalirate.

10. Završetak instalacije: Nakon završetka instalacije, računar će vas obavestiti da uklonite instalacioni medij i ponovo pokrenete računar.

11. Konfiguracija sistema: Po ponovnom pokretanju računara, sledite upute za konfiguraciju sistema, kao što su postavljanje vremenske zone, mrežnih postavki, ažuriranja sistema itd.

12. Korišćenje Linuxa: Nakon završetka instalacije i konfiguracije, vaš Linux operativni sistem je spreman za upotrebu. Prijavite se koristeći svoj korisnički nalog i počnite istraživati i koristiti Linux.

Šta je Open Source Softver?

  Open source softver (otvorenog koda) je vrsta softvera čiji izvorni kod (source code) je dostupan javno i slobodno za pregled, kopiranje, prilagođavanje i redistribuciju. Ovo je suprotno od propiranog softvera, koji ima zatvoren izvorni kod i obično zahteva licencu ili plaćanje da bi se koristio. Open source softver često dolazi sa određenim tipom open source licence koja definiše uslove pod kojima se softver može koristiti, distribuirati i modifikovati.

Osnovne karakteristike open source softvera uključuju:

1. Slobodan pristup izvornom kodu: Svako može pristupiti izvornom kodu softvera, što omogućava transparentnost i omogućava korisnicima da razumeju kako softver radi.

2. Pravo da se menja i prilagodi: Korisnici mogu menjati i prilagoditi softver kako bi zadovoljili svoje potrebe. Ovo se obično radi putem forkovanja projekta ili dodavanjem doprinosa postojećem projektu.

3. Sloboda redistribucije: Korisnici mogu distribuirati open source softver drugima bez ograničenja. Ovo je osnovno pravo koje open source licence garantuju.

4. Kolektivni razvoj: Open source projekti obično privlače doprinose od različitih programera i zajednica, što može ubrzati razvoj i poboljšati kvalitet softvera.

5. Zajednica korisnika i podrška: Open source projekti često imaju aktivne zajednice korisnika i razvojnih programera koji pružaju podršku, razmenu iskustava i rešenja problema.

6. Različite licence: Postoji mnogo različitih open source licenci, svaka sa svojim uslovima i ograničenjima. Najpoznatije open source licence uključuju GNU General Public License (GPL), Apache License, MIT License, BSD License, i mnoge druge.

Open source softver može se koristiti u različitim kontekstima, uključujući operativne sisteme (kao što je Linux), razvoj softvera, baze podataka, veb servere, alate za programiranje i mnoge druge aplikacije. Ovaj model omogućava inovacije, zajednički rad i pomaže da se softver održava i poboljšava tokom vremena