chmod

chmod je Linux komanda koja se koristi za promenu dozvola (prava pristupa) za fajlove i direktorijume. Ove dozvole kontrolišu ko može da čita, piše i izvršava određene fajlove ili direktorijume. chmod vam omogućava da postavite dozvole za vlasnika fajla, grupu korisnika i ostale korisnike. Evo osnovne strukture chmod komande i nekoliko primera:

Osnovna struktura chmod komande:

chmod [opcije] mode fajl

• opcije: Specificiraju različite opcije i ponašanje chmod komande.
• mode: Specificira nove dozvole koje želite da postavite. Mode se često izražava brojevima ili simbolima.
• fajl: Specificira fajl ili direktorijum za koji želite da promenite dozvole.

Notacija za izražavanje dozvola mode:

Postoje dva glavna načina izražavanja dozvola:

1. Numerička notacija: Ovde svaka od tri grupe korisnika (vlasnik, grupa i ostali korisnici) ima svoj broj koji predstavlja dozvole. Svaki broj se računa tako da se svaka dozvola (čitanje, pisanje, izvršavanje) predstavi brojevima 4 (čitanje), 2 (pisanje) i 1 (izvršavanje), a zatim se ti brojevi zbiraju kako bi se dobila odgovarajuća dozvola. Na primer:

   • chmod 644 fajl postavlja dozvole da vlasnik može da čita i piše, a grupa i ostali korisnici mogu samo da čitaju fajl.

2. Simbolna notacija: Ovde se koriste simboli i operatori za postavljanje ili uklanjanje dozvola. Simboli uključuju:

   • + za dodavanje dozvole.
   • - za uklanjanje dozvole.
   • = za postavljanje tačno određenih dozvola.
   • r za čitanje (read).
   • w za pisanje (write).
   • x za izvršavanje (execute).

Primeri korišćenja chmod:

1. Numerička notacija za postavljanje dozvola:

   • chmod 755 fajl omogućava vlasniku da čita, piše i izvršava fajl, dok grupa i ostali korisnici samo mogu da izvrše fajl.
   • chmod 644 fajl omogućava vlasniku da čita i piše, dok grupa i ostali korisnici samo mogu da čitaju fajl.

2. Simbolna notacija za postavljanje dozvola:

   • chmod u+rw fajl dodaje vlasniku dozvole za čitanje i pisanje.
   • chmod go-rx fajl uklanja grupi i ostalim korisnicima dozvole za čitanje i izvršavanje.

3. Kombinovanje dozvola pomoću numeričke notacije:

   • chmod 777 fajl omogućava svima (vlasniku, grupi i ostalim korisnicima) da čitaju, pišu i izvršavaju fajl.
   • chmod 600 fajl omogućava samo vlasniku da čita i piše fajl.

chmod komanda je korisna za postavljanje odgovarajućih dozvola na fajlove i direktorijume kako bi se kontrolisalo ko može da pristupa, menja i izvršava određene datoteke u Linux sistemu. Veoma je važno pažljivo postaviti dozvole kako biste očuvali bezbednost i privatnost fajlova i direktorijuma.

chown

chown (Change Owner) je Linux komanda koja se koristi za promenu vlasnika fajla ili direktorijuma. Vlasnik fajla ili direktorijuma je korisnik ili grupa korisnika koji imaju kontrolu nad tim resursom, uključujući pravo da čitaju, pišu i izvršavaju taj resurs. Promena vlasnika se često koristi da se promene pristupne dozvole na fajlu ili direktorijumu. Osnovna struktura chown komande izgleda ovako:

Osnovna struktura chown komande:

chown [opcije] novi_vlasnik[:nova_grupa] fajl

• opcije: Specificiraju različite opcije i ponašanje chown komande.
• novi_vlasnik: Specificira novog vlasnika koji će biti postavljen na fajl ili direktorijum.
• nova_grupa: (opciono) Specificira novu grupu korisnika koja će biti postavljena na fajl ili direktorijum. Ako se ne navede, grupa se obično ostavlja nepromenjena.

Neki od najčešće korišćenih opcija za chown su:

• -R ili --recursive: Ova opcija se koristi za rekurzivnu promenu vlasnika za sve fajlove i direktorijume unutar zadate putanje.

Primeri korišćenja chown:

1. Promena vlasnika fajla:

chown novi_vlasnik fajl

Ova komanda će promeniti vlasnika fajla na "novi_vlasnik."

2. Promena vlasnika i grupe za fajl:

chown novi_vlasnik:nova_grupa fajl

Ova komanda će promeniti i vlasnika i grupu fajla na "novi_vlasnik" i "nova_grupa."

3. Rekurzivna promena vlasnika za direktorijum i njegov sadržaj:

chown -R novi_vlasnik:nova_grupa direktorijum

Ova komanda će rekurzivno promeniti vlasnika i grupu za "direktorijum" i njegov sav sadržaj (uključujući sve fajlove i poddirektorijume).

Promena vlasnika može biti korisna kada želite da pristupne dozvole na fajlu ili direktorijumu budu dodeljene drugom korisniku ili grupi korisnika. Ovo je posebno važno za održavanje sigurnosti i pristupačnosti na sistemu, jer omogućava precizno kontrolisanje ko može da pristupi i menja određene resurse.

useradd

useradd je Linux komanda koja se koristi za dodavanje novog korisnika na sistemu. Ova komanda kreira novi korisnički nalog sa osnovnim informacijama i postavkama, ali obično ne postavlja sve konfiguracije i informacije za korisnika. Osnovna struktura useradd komande izgleda ovako:

useradd [opcije] ime_korisnika

• opcije: Specificiraju različite opcije i ponašanje useradd komande.
• ime_korisnika: Specificira korisničko ime za novog korisnika koji će biti kreiran.

Neki od najčešće korišćenih opcija za useradd uključuju:

• -m ili --create-home: Ova opcija kreira korisnički direktorijum za novog korisnika.
• -g ili --gid: Specificira grupu korisnika kojoj će novi korisnik pripadati.
• -G ili --groups: Specificira dodatne grupe kojima će novi korisnik pripadati.
• -s ili --shell: Specificira ljusku (shell) koja će se koristiti za novog korisnika.

Primeri korišćenja useradd:

1. Kreiranje novog korisnika:

useradd novi_korisnik

Ova komanda će kreirati novog korisnika sa korisničkim imenom "novi_korisnik." Međutim, neće postaviti lozinku za korisnika, tako da korisnik neće moći da se prijavi dok se ne postavi lozinka.

2. Kreiranje novog korisnika sa dodatnom grupom:

useradd -G dodatna_grupa novi_korisnik

Ova komanda će kreirati novog korisnika i dodati ga u grupu "dodatna_grupa" pored osnovne grupe.

3. Kreiranje novog korisnika sa korisničkim direktorijumom:

useradd -m novi_korisnik

Ova komanda će kreirati novog korisnika i istovremeno kreirati njegov korisnički direktorijum u /home direktorijumu.

4. Kreiranje novog korisnika sa određenom ljuskom (shell):

useradd -s /bin/bash novi_korisnik

Ova komanda će kreirati novog korisnika i postaviti mu ljusku (shell) na "/bin/bash."

Nakon što je korisnik kreiran koristi se passwd komanda da se postavi lozinka za tog korisnika kako bi mogao da se prijavi na sistem. Osim toga, možete koristiti usermod komandu da promenite postavke korisnika nakon što je kreiran.