watch

Komanda watch se koristi za periodično izvršavanje druge komande i prikazivanje njenog izlaza u realnom vremenu. Ovo je korisno kada želite pratiti promene u izlazu određene komande ili skripte bez potrebe da stalno ručno ponovo pokrećete tu komandu.

Opšti oblik korišćenja komande watch je:

watch [opcije] komanda

Evo nekoliko opcija i primera korišćenja watch komande:

1. Prikazivanje izlaza komande u realnom vremenu:

   watch date

   Ova komanda će prikazivati trenutno vreme u konzoli i ažurirati ga svakih 2 sekunde (podrazumevana vrednost intervala za ažuriranje).

2. Pratite promene u direktorijumu:

   watch -d ls -l

   Ova komanda će prikazati sadržaj trenutnog direktorijuma i ažurirati ga svakih 2 sekunde. Opcija -d (diff) će istaknuti razlike između trenutnog i prethodnog izlaza.

3. Pratite promene u log datotekama:

   watch tail /var/log/syslog

   Ova komanda će prikazivati poslednjih 10 linija sistema syslog datoteke i ažurirati ih svakih 2 sekunde.

4. Pratite resurse sistema:

   watch -n 1 top

   Ova komanda će prikazivati informacije o trenutnom stanju sistema, uključujući informacije o resursima (CPU, memorija, procesi) i ažurirati ih svake 1 sekunde.

5. Pratite izvršavanje skripte:

   watch ./moja_skripta.sh

   Ova komanda će izvršavati vašu skriptu moja_skripta.sh i prikazivati njen izlaz u realnom vremenu.

Napomena: Da biste prekinuli izvršavanje watch komande, možete pritisnuti Ctrl + C.

watch je koristan alat za praćenje promena i dinamičkih informacija bez potrebe da ručno ponovo pokrećete komande. Obratite pažnju na interval ažuriranja (-n opcija) kako biste ga prilagodili vašim potrebama.

jobs

Komanda jobs se koristi za pregled i upravljanje pozadinskim zadacima (background jobs) u interaktivnom Unix/Linux shell okruženju. Pozadinski zadaci su procesi koji se izvršavaju u pozadini, što znači da se izvršavaju istovremeno sa interaktivnim radom u istoj shell sesiji. Komanda jobs se koristi kako biste videli koje zadatke trenutno izvršava vaš shell, kao i njihov trenutni status.

Evo kako se koristi komanda jobs i nekoliko primera:

1. Pregled pozadinskih zadataka:

   Koristite jobs komandu bez argumenata kako biste videli listu trenutno aktivnih pozadinskih zadataka u trenutnoj shell sesiji.

   Primer:

   $ sleep 30 &

   [1] 1234

   $ sleep 60 &

   [2] 5678

   $ jobs

   [1]- Running sleep 30 &

   [2]+ Running sleep 60 &

   Ova komanda prikazuje identifikacione brojeve pozadinskih zadataka ([1] i [2]), njihov trenutni status (Running - izvršava se) i komande koje se izvršavaju u pozadini.

2. Aktiviranje pozadinskog zadatka u prednji plan:

   Možete koristiti fg (foreground) komandu praćenu identifikacionim brojem zadatka da biste prebacili određeni pozadinski zadatak u prednji plan.

   Primer:

   $ fg %1

   Ova komanda će prebaciti pozadinski zadatak broj 1 u prednji plan, tako da možete interagovati s njim.

3. Zaustavljanje pozadinskog zadatka:

   Koristite Ctrl + Z kombinaciju tastera kako biste zaustavili trenutni pozadinski zadatak i prebacili ga u stanje pauze.

   Primer:

   $ sleep 120 &

   [1] 1234

   $ ^Z

   [1]+ Stopped sleep 120

   Nakon što je zadatak zaustavljen, možete koristiti bg komandu da ga ponovo aktivirate u pozadini.

4. Nastavak zaustavljenih pozadinskih zadataka:

   Koristite bg (background) komandu praćenu identifikacionim brojem zadatka da biste nastavili izvršavanje zaustavljenog pozadinskog zadatka.

   Primer:

   $ bg %1

   Ova komanda će nastaviti izvršavanje pozadinskog zadatka broj 1.

5. Uklanjanje pozadinskih zadataka:

   Koristite kill komandu praćenu identifikacionim brojem zadatka kako biste uklonili određeni pozadinski zadatak.

   Primer:

   $ kill %1

   Ova komanda će ukloniti pozadinski zadatak broj 1.

Komanda jobs je korisna kada želite pregledati, upravljati ili pratiti izvršavanje pozadinskih zadataka u interaktivnom shell okruženju.

kill

Komanda kill se koristi za zaustavljanje procesa (programa ili zadatka) u Unix/Linux operativnim sistemima. Možete koristiti ovu komandu kako biste poslali različite signale procesima, koji se mogu koristiti za zaustavljanje, ponovno pokretanje, ili promenu njihovog ponašanja.

Opšti oblik komande kill je:

kill [opcija] PID

Gde PID predstavlja identifikacioni broj procesa koji želite da zaustavite. Evo nekoliko često korišćenih opcija i primera za kill komandu:

1. Zaustavljanje procesa po PID-u:

   Zaustavljanje određenog procesa na osnovu njegovog identifikacionog broja (PID).

   Primer:

   kill 1234

   Ova komanda će poslati podrazumevani signal (SIGTERM) procesu sa PID-om 1234, što će rezultirati zaustavljanjem tog procesa.

2. Upotreba različitih signala:

   Možete specificirati određeni signal da biste uticali na ponašanje procesa. Na primer, signal SIGKILL se često koristi za prisilno zaustavljanje procesa.

   Primer:

   kill -9 5678

   Ova komanda će poslati signal SIGKILL procesu sa PID-om 5678, što će ga odmah zaustaviti bez mogućnosti da završi čistim zatvaranjem.

3. Zaustavljanje više procesa odjednom:

   Možete koristiti kill komandu sa više PID-ova odvojenih razmacima kako biste zaustavili više procesa odjednom.

   Primer:

   kill 1234 5678 9012

   Ova komanda će zaustaviti procese sa PID-ovima 1234, 5678 i 9012.

4. Upotreba imenovanog procesa (prema imenu):

   Možete koristiti opciju -f kako biste pronašli proces prema njegovom imenu i zaustavili ga.

   Primer:

   kill -f firefox

   Ova komanda će pokušati zaustaviti sve instance procesa "firefox".

5. Ponovno slanje signala:

   Možete koristiti -s opciju da biste specificirali signal koji želite poslati. Na primer, da biste ponovno poslali signal SIGTERM procesu sa PID-om 1234:

   Primer:

   kill -s SIGTERM 1234

   Ovo će poslati signal SIGTERM procesu sa PID-om 1234.

Važno je napomenuti da korišćenje signala, posebno SIGKILL, može uzrokovati gubitak podataka ili nekonzistentnost fajlova ako se koristi nepromišljeno. Uvek se preporučuje prvo pokušati nježnije metode za zaustavljanje procesa, kao što je SIGTERM, pre nego što se upotrebi SIGKILL.