Da bi se hard drajv mogao koristiti potrebno je da se na njemu formira particija. Maksimalan broj particija može biti i do 16, ali najveći broj primarnih particija može biti 4. Ukoliko je potrebno više particija, potrebno je jednu primarnu particiju konvertovati u proširenu, koja se dalje može podeliti na logičke particije. Na jednom hardu moguće je konfigurisati najviše 12 logičkih particija.
Jedan od načina da se kreiraju particije jeste u procesu instalacije sistema. Kasnija konfiguracija particija je moguća komandom fdisk koja je opisana u daljem tekstu.
Ukoliko se komanda fdisk upotrebi u sledećem obliu: fdisk -l, dobiće se spisak fizičkih hard drajva sa informacijom o broju particija i o broju ciklusa svake particije.
Oznake hard drajva su dev/hda, dev/hdb, dev/hdc,... a oznaka particija na prvom drajvu /dev/hda1, /dev/hda2,...
Da bi se neki hard iz liste hard drajva konfigurisao potrebno je upotrebiti komandu fdisk "oznaka_drajva", gde je "oznaka_drajva" na primer /dev/hda, /dev/hdb ili /dev/hdc. Posle unosa ove komande dobija se sledeći obaveštenje:
Comand (m for help):
Nakon upotrebe "m" tastera dobija se kratko ali precizno uputstvo za dalju konfiguraciju selectovanog diska.
Kada se particija u linux-u kreirala, da bi se ona mogla koristiti potrebno je da se mauntuje. Na primer: da bi se /home/mj direktorijum mautovao na /dev/hdc1 particiji koja je formatirana na ext3 fajl sistem, potrebno je koristiti sledeću komandu:
mount -t ext3 /dev/hdc1 /home/mj
Fajl sistem particije moguće je videti upotrebom fdisk -l komande.
Formatiranje particije je moguće uraditi komandom:
mkfs -t ext2 /dev/hdc2, gde se označena particija formatira na ext2 fajl sistem.
Jan 18, 2011
Jan 12, 2011
Osnove fajl sistema
Za lakši rad u Linuxu potrebno je razumeti fajl sistem. Bilo da je reč o hardverskom uređaju, particiji ili običnim direktorijumima i datotekama, na Linux sistemu se svi oni predstavljaju kao fajlovi.
Organizacija fajlova u direktorijumima na Linux sistemu urađena je u skladu sa FHS - Filesystem Hierarchy Standardom, a kratak opis direktorijum je dat u daljem tekstu.
/ - oznaka za root direktorijum, tj. direktorijum najvišeg nivoa. Svi ostali direktorijumi se nalaze ispod ovog direktorijuma
/bin - sadrži osnovne programe koji mogu da se pozivaju iz komandne linije.
/boot - sadrži komande i fajlove potrebne za butovanje Linux sistema
/dev - sadrži listu dostupnih drajvera i uređaja
/etc - sadrži osnovne konfiguracijske fajlove sistema i aplikacija
/home - sadrži osnovne direktorijume svih korisnika, osim root korisnika. U osnovnom direktorijumu korisnik se pozicionira uvek kad se loguje na sistem
/lib - sadrži programske biblioteke koje se koriste za rad različitih programa
/mnt - sadrži mauntovane medije, na pr. flopi, CD-ROM,...
/proc - sadrži pokrenute procese koji se odnose na kernel
/root - osnovni direktorijum root korisnika. Root korisnik se posle logovanja pozicionira u ovom direktorijumu
/sbin - sadrži komande potrebne za administraciju sistema
/tmp - namenjen je za privremeno čuvanje fajlova
/usr - sadrži programe, komande i podatke koje su dostupne svim korisnicima
/var - sadrži promenljive, log fajlove,...
Kada se Linux sistem instalira, moguće je sve ove direktorijume mauntovati na jednu particiju. Bolje rešenje je da se određeni direktorijumi mauntuju na posebnoj particiji. U slučaju da se ta particija prepuni, Linux sistem bi i dalje mogao da obavlja osnovne poslove.
Organizacija fajlova u direktorijumima na Linux sistemu urađena je u skladu sa FHS - Filesystem Hierarchy Standardom, a kratak opis direktorijum je dat u daljem tekstu.
/ - oznaka za root direktorijum, tj. direktorijum najvišeg nivoa. Svi ostali direktorijumi se nalaze ispod ovog direktorijuma
/bin - sadrži osnovne programe koji mogu da se pozivaju iz komandne linije.
/boot - sadrži komande i fajlove potrebne za butovanje Linux sistema
/dev - sadrži listu dostupnih drajvera i uređaja
/etc - sadrži osnovne konfiguracijske fajlove sistema i aplikacija
/home - sadrži osnovne direktorijume svih korisnika, osim root korisnika. U osnovnom direktorijumu korisnik se pozicionira uvek kad se loguje na sistem
/lib - sadrži programske biblioteke koje se koriste za rad različitih programa
/mnt - sadrži mauntovane medije, na pr. flopi, CD-ROM,...
/proc - sadrži pokrenute procese koji se odnose na kernel
/root - osnovni direktorijum root korisnika. Root korisnik se posle logovanja pozicionira u ovom direktorijumu
/sbin - sadrži komande potrebne za administraciju sistema
/tmp - namenjen je za privremeno čuvanje fajlova
/usr - sadrži programe, komande i podatke koje su dostupne svim korisnicima
/var - sadrži promenljive, log fajlove,...
Kada se Linux sistem instalira, moguće je sve ove direktorijume mauntovati na jednu particiju. Bolje rešenje je da se određeni direktorijumi mauntuju na posebnoj particiji. U slučaju da se ta particija prepuni, Linux sistem bi i dalje mogao da obavlja osnovne poslove.
Subscribe to:
Posts (Atom)